Od kada je 1362 godine sultan Murat I osvojio Adrijanopolj, današnje Jedrene, ovaj grad je samo tri puta zauzimala neka druga vojska, i to ruska 1829 i 1878 godine i srpska u Prvom balkanskom ratu.
Istoričari kažu da bez pomoći srpske vojske Bugari nisu mogli da osvoje jako utvrđeno Jedrene.
Kada je srpski armija, naoružana teškom gradskom opsadnom artiljerijom, vozovima stigla u Bugarsku, vojnici pod komandom generala Stepe Stepanovića su osuli strahovitu vatru na turska utvrđenja, porušili ih i slomili turski otpor.
Sama predaja Mehmed Šukri-paše, glavnokomandujućeg turske vojske, je jedna od zanimljivijih priča oko koje se i dan-danas spore neki srpski i turski istoričari sa jedne i bugarski sa druge strane. Prvi tvrde da je Paša tražio da se preda isključivo Stepi, a drugi da se predao bugarskom komandantu generalu Nikoli Ivanovu.
Turski istorijski izvori tvrde da se Šukri-paša predao Srbima. Oni navode da je komandant bataljona 20 pešadijskog puka srpske Timočke divizije zarobio Šukri-pašu i predao ga generalu Stepi Stepanoviću. On je, u znak savezničke solidarnosti i nalazeći se u Bugarskoj, Šukri-pašu predao bugarskom glavnom komandantu generalu Ivanovu koji ga je poslao u Sofiju kao zarobljenika.
Tokom predaje posle pada Jedrena, Šukri-paša je predao sablju generalu Stepi Stepanoviću.
Danas postoje četiri sablje za koje se veruje da su pripadale turskom Paši u vreme opsade Jedrena. Jedna je izložena u Vojnom muzeju u Beogradu, druga u Narodnom muzeju u Čačku, treća u Narodnom Vojnoistorijskom muzeju u Sofiji, a četvrta u Muzeju sećanja na Balkanske ratove u Jedrenu. Niko tačno ne zna koja od njih je predata srpskom generalu tokom predaje.
«Turski oficir visokog ranga kao što je bio Šukri-paša je sigurno u svom jedrenskom štabu imao više sablji i zato je i moguće da su neke od njih na različite načine i uz odgovarajuću dokumentaciju dospele u ove muzeje», objašnjava za Novosti Anđelija Radović , muzejski savetnik Vojnog muzeja u Beogradu.
«U našoj stalnoj postavci je izložena šaška čerkeško-kavkaskog tipa sa koricama za koju smatramo da je pripadala Šukri-paši, turskom komandantu odbrane Jedrena 1913 godine. U dokumentaciji o otkupu predmeta piše da je sablja dar Šukri-paše generalu Stepi Stepanoviću. Naš vojskovođa je prilikom opsade Jedrena komandovao Drugom srpskom armijom i moguće je da su mu sablju doneli naši oficiri 20 pešadijskog puka, koji su osvojili deo utvrđenja Fora Haderlik u kome je bio štab Šukri-paše.
Neki autori tvrde da se vojskovođe nisu direktno srele i da zato nije moglo biti nikakvog dara. Postoje, međutim, pouzdani podaci da je Šukri-paša tražio da se preda generalu Stepi. Nejasno je da li je taj zahtev uvažen, ali postoji i mogućnost da je on sablju posrednim putem poslao srpskom komandantu.
Zanimljivo porodično predanje o ovoj sablji je Novostima otkrio poznati glumac Tanasije Uzunović.
«Major Milovan Gavrilović, rođeni stric moje majke, se kao izuzetan oficir školovao od 1903 godine na francuskoj vojnoj akademiji. Tamo se oženio, a u Srbiju se vratio 1912 godine i učestvovao u opsadi Jedrena. Kada je Šukri-paša zahtevao da se preda generalu Stepi, želeo je da to učini na francuskom jeziku, pa je i pitao ko u srpskoj armiji govori francuski. Bio je to Milovan pred kim je, po protokolu, Paša trebalo da klekne i preda mu sablju.
Kada je to hteo da učini, Milovan ga je zadržao i rekao: «Nisam došao da ponizim protivnika. Bog i ratna sreća su hteli da moja vojska pobedi». U znak zahvalnosti za Milovanovo viteško ponašanje, Šukri-paša mu je poklonio sablju, dvogled i revolver koji su, mislim, u beogradskom vojnom muzeju», kaže Uzunović.
U stalnoj postavci muzeja su, osim sablje, iz opsade Jedrena izložene su fotografije i još samo dva predmeta. Reč je o fenjeru iz štaba Šukri-paše i beloj platnenoj zastavi koju su Turci kao znak predaje istakli na utvrđenje «Šejtan trla», na jedrenskoj tvrđavi.
Kada je reč o Šukri-pašinoj sablji izloženoj u čačanskom Narodnom muzeju, direktorka Delfina Rajić kaže da je ova sablja deo stalne postavke posvećene balkanskim ratovima i da se u dokumentaciji vodi kao trofejna sablja vojvode Stepe Stepanovića koju je primio iz ruku Šukri-paše prilikom predaje Jedrena 26 marta 1913 godine.
U vojnim dokumentima Druge srpske armije koja se borila kod Jedrena se navodi da su Bugari posle povlačenja Druge srpske armije sa Jedrena, čitavo srpsko groblje u okolini ovog grada pobugarili. Na krstovima poginulih ratnika nije ostalo ni jedno srpsko prezime u šta su se uverile i porodice poginulih srpskih vojnika koje su, posle Londonskog sporazuma, organizovano posetile groblje u selu Kadikej.
postoji i priča mog dede koji je tada radio na železnici
posle bitke počelo je spremanje vojske za povratak ali su bugari dali samo vagone za vojsku ne i otvorene za artiljeriju koju su hteli da zaplene
naredba je pala da se skinu zatvarači sa topova i u torbama vrate sa vojskom,kada su bugari videli neupotrebljive topove odjednom su našli vagone