Valona/Vlora (Aulon ili Dolina), grad u današnjoj Albaniji, u Velikom ratu luka smrti, ali i luka spasa srpskog naroda i vojske.
Tragao sam da saznam nešto više i da se uverim da li ima i traga, belega, spomenika, info- ploče o epopeji, patnje i stradalaštva srpskog naroda u Velikom ratu, da turisti nešto više saznaju o tome, ali ništa o tome ne saznah, na ovih plus 40.
Ako pitate meštane, da li znaju nešto o transportu srpskih zbegova iz ove luke u periodu Velikog rata, neće znati ništa o tome ili će mudro odćutati ili neće razumeti pitanje. Zato i nema belega, obeležja kao sećanje na marš živih kostura… a toliko je srpskih kostiju sahranjeno u Valoni.
Srpska vojska i narod se povlačila u tri pravca, kretanje je bilo sporo po zaleđenim (na -30) putevima i albanskim planinama i gudurama, a dodatni problem su predstavljali napadi Albanaca koji nisu priznavali vlast Esad-paše Toptanija saveznika Srbije, kome je Kraljevina Srbija dosta pomogla da se vrati i održi na vlasti, ali to je već druga tema.
Tokom srpskog povlačenja kroz Albaniju, Esad-paša je srpskoj vojsci pokazao veliku solidarnost. Njegova žandarmerija je na granici štitila bokove kolona srpske vojske u odstupanju, dok ju je u neprohodnim i divljim područjima susretala i pokazivala joj put. Lokalno seosko stanovništvo pružalo je srpskoj vojsci utočište po njegovoj naredbi. Čak je i poslednje zalihe hrane za svoju žandarmeriju ustupio srpskoj vojsci, čime je spasavao čitave srpske jedinice. Takođe je izdao naređenje da se na teritoriji Albanije obavezno mora primati srpski dinar kao sredstvo plaćanja da bi omogućio srpskim vojnicima da kupe namirnice za svoje potrebe. Bilo mnogo je primera Esad-pašine pomoći. Broj žrtava Albanske golgote vojske i civila bi bio mnogo veći da nije bilo podrške Esad-paše, o tome su pisale Srpske novine (tačnije Novine srbske) su bile prve novine u Kneževini Srbiji, br. od utorka 15. avgusta 1917.god.
valonaPosle više od mesec dana teških marševa, po lošem vremenu, srpska vojska se okupila kod Skadra (nekadašnja hiljadugodišnja prestonica Srba), Drača i Valone, to su u gradovi gde bi trebalo biti bar info-table o tom događaju (za to moramo mi da se izborimo molbama), koji su nezapamćeni u istoriji, da deo jedanog naroda krene u tako surovim uslovima i potraži spas od tada moćnijeg protivnika.
Ali, i oni koji su uspeli da se dokopaju jadranske obale, bili su i tako iscrpljeni i izmučeni u problemu i nisu imali konačan spas. ,,Saveznici” nisu bili organizovali zadovoljavajući prihvat, hranu ni smeštaj, a jedan ,,saveznik” Italija se ponašao kao da je neprijatelj.
Iz luke Valona počelo je ukrcavanje prvih srpskih vojnika na brodove i iskrcavanje u luci sela Govino oko 6.km severno od grada Krfa.
Iskreno, tada su Albanci i pomogli Srpskoj vojsci da se oporavi od nezapamćenog marša… meštani su prikupljali hleba, hrane i nisu dirali izmučene Srbe, svakako hvala im za to.
Zanimljivo je da posle povlačenja Srba preko Albanije, februara meseca u Valoni se na popisu stanovništva javilo čak 51.564 srpskih izbeglica, koje su u Valoni ostale da žive prilikom povlačenja.
Neverovatno, da mi Srbi još u periodu Kraljevine SHS, Kraljevine Jugoslavije (u doba komunizma to nije ni bilo moguće), nismo zahtevali da se postavi obeležije da je tu bio prihvat srpske vojske, kao i u Draču i drugim mestima, bar su info tablu zaslužili, bar kao zahvalnost za prihvat. Dobro bi bilo da ovu dobronamernu sugestiju neko iz vlasti pročita i zatraži od gradske vlasti Valone da se postavi spomenik ili bar info tabla kao sećanje na srpsku vojsku koja je bila primorana da napusti svoju otadžbinu.
Tako u potrazi, obišao sam i Trg zastave, nezavisnosti Albanije i spomenik nezavisnosti i nacionalne zastave. Ovaj spomenik obeležava proglašenje nezavisnosti Albanije od Otomanskog carstva 1912. godine… eto koliko je to mlada država, stara nešto više od veka.
U blizini se nalazi i džamija Muradie, to je glavna džamija u Valoni i spomenik kulture Albanije. Mimar Sinan, poznati otomanski turski arhitekta, sagradio je džamiju 1537. godine. Ovaj verski objekat se nalazi na sredini trga i njegov položaj je prilično poseban i na čudnom mrstu.
Za vreme Osmanskog carstva izgradili su džamiju modifikujući drevnu vizantijsku crkvu, koja se nalazila na tom mestu. Na zidovima je vidljiva razlika između crkve i džamije (ako se zagledaju detalji).
Na ostrvu Zvernec (u blizini Valone), nalazi se manastir Svete Marije iz 13. veka iz doba Istočnog-rimskog carstva (od 16. veka termin Vizantija je ubačen od vodećih istoričara, da bi se zamutio istorijski trag i izmenila istorija…).
Manastir je napušten tokom komunističkog perioda u Albaniji kada je religija bila zabranjena. U tom manastiru, nalazi se grobnice žene koja je izvezla zastavu nezavisnosti Albanije 1912. godine.
*I da ne zaboravim… u Valoni su meštani gostoljubivi čak su i pozitivni kada čuju da smo Srbi. Nismo imali ni jednu neprijatnu situaciju.
Valona je pravi turistički grad koji je odlično uređen i prepun turista. Zato je i potreban spomenik koji će ukazati na taj period srpske patnje i stradalaštva, i zahvalnost za prihvat Srba od strane Albanaca.
Izvor: Srpska istorija/Đorđe Bojanić
