Ministarstvo pravde Republike Srbije postavilo je za upravnika Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu („Sivi dom“) Ivana Mijailovića, bivšeg policijskog inspektora i prijatelja sadašnjeg šefa Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Bratislava Gašića iako nije ispunjavao glavne uslove za zapošljavanje i uprkos tome što je protiv njega ranije vođen sudski postupak zbog zloupotrebe službenog položaja. Na osnovu prijava uzbunjivača i dobijene dokumentacije, Pištaljka je utvrdila činjenice o ovom slučaju.
Iz Upravnog inspektorata Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu – koji je postupao po žalbi na odluku Ministarstva pravde kojom je Mijailović u junu 2013. drugi put postavljen za upravnika na šest meseci – potvrdili su da je to urađeno protivzakonito.
U rešenju Upravni inspektorat navodi da „obavljanje poslova na nepopunjenom radnom mestu upravnika Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu nije moglo da se obezbedi zasnivanjem radnog odnosa na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla sa Mijailović Ivanom, koji u trenutku zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme ne ispunjava uslov za rad na radnom mestu upravnika zavoda, u pogledu radnog iskustva u struci“.
Upravni inspektor Dragana Vlahović, koja je potpisala ovo rešenje, rekla je za Pištaljku da taj inspektorat ne može sada da predloži ukidanje rešenja o postavljenju Mijailovića za upravnika jer je po Zakonu o opštem upravnom postupku istekao rok od godinu dana od kada je rešenje postalo konačno.
Ona je navela da se ukidanje rešenja o Mijailovićevom imenovanju može tražiti pred Upravnim sudom.
Naime, Mijailović je na mestu upravnika „Sivog doma“ prvi put zaposlen u decembru 2012. godine bez ijedne neophodne kvalifikacije, a na određeno vreme od šest meseci. Kako je za mesto upravnika traženo sedmogodišnje iskustvo na poslovima sa visokom stručnom spremom, njemu je narednih pet godina produžavan rad na određeno vreme da bi stekao neophodne uslove za ovo mesto. U julu 2017. godine njega postavljaju na mesto upravnika ne neodređeno vreme sa nevalidnom potvrdom o petogodišnjem volontiranju u jednoj advokatskoj kancelariji u Nišu i potvrdom o četvorogodišnjem radu na određeno vreme upravo na poziciji za koju je konkurisao. Komisija je ocenila da je on najbolji od trojice kandidata, od kojih je su druga dvojica ispunjavala sve formalne uslove konkursa. Mijailović je, prema izjavama članova konkursne komisije, na njih ostavio najjači utisak.
Mijailovića, koji je pomagao formiranje Srpske napredne stranke prilikom cepanja Srpske radikalne stranke u Kruševcu, Osnovni sud u Kruševcu je 2011. godine osudio zbog zloupotrebe službenog položaja na šest meseci zatvora, uslovno na dve godine.
Mijailović je, kako stoji u presudi tog suda, koristio svoj službeni položaj da bi prikupljao podatke o bivšem partijskom drugu iz Srpske radikalne stranke, koje je stavio na raspolaganje neovlašćenom licu. Te podatke je, kako je utvrdio sud, na konferenciji za štampu koristio njegov prijatelj, a sadašnji šef BIA Bratislav Gašić, u cilju diskreditacije svog bivšeg partijskog druga. Mijailović se na sudu branio tvrdnjom da je podatke o pripadniku radikala pribavljao iz ličnih razloga zbog ličnog sukoba i da ih nije prosleđivao Gašiću. Gašić, koji je podatke o pripadniku radikala iznosio u javnost, tvrdio je da ih je našao u poštanskom sandučetu od anonimnog pošiljaoca.
Tu presudu je Alpelacioni sud u Kragujevcu ukinuo u junu 2012. i vratio predmet sudu u Kruševcu na ponovno suđenje, kojeg nije bilo jer je tužilaštvo, koje se prvobitno žalilo da je presuda Osnovnog suda blaga, odustalo od gonjenja.
Tužilaštvo je još jednom odustajalo od gonjenja Mijailovića. Optužnim predlogom iz 2007. godine on je terećen da je izazvao sudar na regionalnom putu Kruševac-Ravni. Mijailović, koji je tada radio kao kriminalistički inspektor, je – kako se navodi u optužnom predlogu – preticanjem u krivini ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost živote ljudi. Od gonjenja se odustalo godinu dana kasnije.
Potvrdu o volontiranju, kojom je Mijailović nadomestio nepostojeći a traženi radni staž, izdao mu je advokat Milan Petrović iz Niša, koji je bio pravni zastupnik Bratislava Gašića u postupku zbog sukoba interesa pred Agencijom za borbu protiv korupcije.
U potvrdi o volontiranju od 2007. do 2012. godine navedeno je da je Mijailović obavljao poslove stručnog saradnika na poslovima analize pravila i zakona civilne zaštite i vojske u cilju pripreme klijenata ove advokatske kancelarije za odbranu pred Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu. Advokat Petrović je, kako stoji na njegovom sajtu, bio angažovan kao jedan od branilaca generala Vladimira Lazarevića u Hagu
Potvrda o volontiranju u advokatskoj kancelariji Petrović nije nikako mogla biti validan dokaz o traženom iskustvu za posao upravnika jer je na konkursu, između ostalog, traženo iskustvo u advokaturi, odnosno advokatsko iskustvo koje Mijailović nema.
U odgovoru Pištaljci, Mijailović je naveo da je radni odnos u Policijskoj upravi Kruševac „zasnovao kao pravnik, pošto sam diplomirao na Višoj školi unutrašnjih poslova – kriminalistika Univerziteta u Beogradu“ i da je kao radnik PU Kruševac „prvih šest meseci na poslovima policijskog službenika sa srednjom školom, a zatim i na poslovima inspektora kriminalističke policije, radio dugi niz godina na skoro svim referatima, kako na opštem tako i na privrednom kriminalitetu“.
Mijailović nije objasnio zbog čega na konkurs za mesto upravnika nije dostavio potvrdu o ovom radnom iskustvu već potvrdu o volontiranju. „Želja za napredovanjem i usavršavanjem odvela me je ka diplomiranju na Fakultetu civilne odbrane (današnji Fakultet bezbednosti) Univerziteta u Beogradu 2005. godine. S obzirom da nisam dobio priliku da napredujem i steknem radno iskustvo na radnom mestu sa fakultetom, te da je postojala potreba za pružanjem mojih usluga u tumačenju pojedinih zakona, a koji su bili neophodni za stvaranje odbrane generala Vladimira Lazarevića pred tribunalom u Hagu, ja sam advokatskoj kancelariji g. Milana Petrovića u Nišu, tu uslugu dobrovoljno pružio a u vezi sa tim, sa ovom kancelarijom, sačinio i ugovor o volonterskom pružanju svojih usluga“, navodi Mijailović u pisanom odgovoru Pištaljci.
Žalbena komisija Vlade Srbije je, nakon izjavljene žalbe, zadržala na snazi rešenje o zaposlenju Mijailovića, navodeći u obrazloženju da „izabrani kandidat ispunjava uslove za rad na radnom mestu“ te da je imenovani kao dokaz radnog iskustva „priložio potvrdu o obavljenom stažu advokatske kancelarije Petrović“.
Niški advokat Milan Petrović odbio je da za Pištaljku potvrdi da je Mijailović volontirao u njegovoj kancelariji, ali i da navede razloge zbog kojih nije upisan u evidenciju niške advokatske komore. „U Strazburu sam na suđenju, sada imam pauzu, a čujemo se posle 15. aprila“, kratko nam je rekao advokat Petrović.
„Postojala je potreba za pružanjem mojih usluga u tumačenju pojedinih zakona, a koji su bili neophodni za stvaranje odbrane generala Vladimira Lazarevića pred tribunalom u Hagu”, naveo je Mijailović u odgovoru Pištaljci.
Mijailović je u izjavi za Pištaljku objasnio da je volontirao „gotovo svakodnevno” i da je „zbog privatnih razloga“ u to vreme često bio u Nišu. Treba pomenuti i da Zakon o policiji zabranjuje zaposlenima u ministarstvu obavljanje samostalne ili druge delatnosti, odnosno aktivnosti koje može izazvati sukob interesa ili uticati na nepristrasnost u radu.
Ipak, potvrda i ugovor o volontiranju kod advokata Petrovića bili su validni za članove konkursne komisije Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) Milana Tanaskovića, Aleksandru Stepanović i Biljanu Stanišić, iako se na njima ne nalazi ni zavodni pečat sa datumom izdavanja ni delovodni broj pod kojim su zavedeni u poslovnim knjigama te kancelarije.
Osim toga što je priložio neadekvatnu potvrdu o volontiranju, Mijailović je priložio i potvrdu o nezakonito stečenom stažu u jednoj od uprava Ministarstva pravde. Njemu je dozvoljeno da godine staža koje su mu nedostajale za prijavljivanje na konkurs „stiče“ upravo radeći na mestu upravnika za koje nije imao kvalifikacije. To je „premošteno“ tako što mu je na svakih šest meseci ugovor produžavan dok nije stekao pet godina staža potrebnih za konkurs. Radni odnos zasnivan na određeno vreme, u skladu sa Zakonom o dravnim službenicima, može da traje najduže šest meseci. Dakle, Mijailovićev ugovor nije produžavan već je svaki put donošeno novo rešenje o zapošljavanju na određeno vreme, protivno zakonu.
Pošto je „stekao“ i taj uslov, on je 2017. godine i formalno izabran za upravnika, sada na neodređeno vreme, i ovoga puta „samo“ bez položenog stručnog ispita za radnike sa visokim obrazovanjem, što je bio uslov konkursa.
Ali, i za taj problem je pronađen „izlaz“.
Kada je rešenjem od 12. jula prošle godine ministarka pravde Nela Kuburović primila Mijailovića u radni odnos na neodređeno vreme, iako nije imao položeni stručni državni ispit, prepreka je prevaziđena tumačenjem koje, ukratko, kaže da je Mijailović prvi put zasnovao radni odnos u državnom organu i da mu sleduje probni rad od šest meseci, tokom koga može da položi stručni ispit. Sve uprkos tome što je na istoj poziciji, kršeći zakon, proveo pet godina na određeno, a sve da bi na osnovu toga stekao potreban radni staž za to mesto!
„Zapošljavanje“ Mijailovića započeto je 2012. godine kada je prvi put postavljen na mesto upravnika doma na određeno vreme zbog „povećanog obima posla“, rešenjem tadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića, iako nije imao zadovoljen osnovni uslov za to radno mesto – sedmogodišnji staž posle završenih studija, kao ni stručni ispit.
U obrazloženju rešenja kojim je Mijailović zaposlen 2012. navodi se da je završio Fakultet civilne odbrane u Beogradu 2005. godine i da je od 1996. do 2009. godine radio u PU Kruševac. Ministar Selaković u tom rešenju konstatuje da Mijailović „ima preko sedam godina radnog iskustva posle stečenog visokog obrazovanja“. Drugo iskustvo nije navođeno u rešenju.
Mijailović je u PU Kruševac od 1996. do 2009. godine, kako nam je odgovoreno iz kruševačke policije, obavljao poslove ovlašćenog službenog lica za suzbijanje opšteg kriminaliteta.
Mijailović tvrdi da nikada nije bio kažnjavan pre 2009. godine kada je iz službe otpušten, kako sam kaže, „na kriminalan način“, sa željom da se diskredituje njegova ličnost. Između 2009. godine, do kada je radio kao policajac, i 2012 . godine kada je postao upravnik, nije radio nigde osim što je volontirao u advokatskoj kancelariji.
Kada je u januaru 2017. ministarstvo konačno odlučilo da raspiše javni konkurs na kojem bi za stalno zaposlilo adekvatnog kandidata za ovu poziciju, javila su se četiri učesnika, od kojih su prema mišljenju komisije trojica zadovoljila uslove. Među njima se nalazio i Mijailović kome je komisija posle usmene provere dodelila najviše ocene, što mu je donelo pobedu na konkursu.
„Po prijemu u stalni radni odnos u VPD Kruševac, preuzeo sam obavezu polaganja državnog ispita u roku od šest meseci, s obzirom da je za radno mesto predviđena visoka stručna sprema te da sam ja u prethodnom periodu imao položen državni stručni ispit za radno mesto sa srednjom školom“, naveo je Mijailović u pisanoj izjavi za Pištaljku.
Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde tvrde da je Mijailović „sa najboljim rezultatom ispunio merila propisana za izbor”. „Rezultat koji kandidat ostvari na razgovoru je odlučna činjenica za izbor na određeno radno mesto, a ne neki parametri i kriterijumi”, ističe UIKS.
Na razgovoru sa komisijom, kandidati su ispitivani o Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija i Zakonu o državnim službenicima. Blagonaklonost konkursne komisije najbolje ilustruje njihova tvrdnja iz zapisnika da je Mijailović „tokom razgovora ostvario uspešnu komunikaciju sa članovima komisije“ i pokazao i „visok nivo motivacije u smislu daljeg usavršavanja… posebno prema maloletnim licima“.
Mijailović je u svojoj biografiji dostavljenoj na konkurs naveo da je iste godine kada je prvi put imenovan na određeno vreme za upravnika, postavljen i za asistenta gradonačelnika Kruševca, što je te 2012. godine bio Gašić.
Iz službe za odnose s javnošću grada Kruševca potvrđeno nam je da je Mijailović predsednik Komisije Fonda za populacionu politiku tog grada, koji daje podršku parovima za vantelesnu oplodnju. Taj Fond je prošle godine, prema rečima Mijailovića, raspolagao sa 43,5 miliona dinara.
U biografiji dostavljenoj na konkurs on naveo i da pohađa postdiplomske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Sa tog fakulteta nam je potvrđeno da je prošle godine završio master studije na programu nacionalna bezbednost i da je stekao zvanje master pravnik.
Sve žalbe protivkandidata na proceduru izbora i sam izbor Mijailovića za upravnika VPD u Kruševcu, poznatog po seriji „Sivi dom” koja je tu snimana 80-ih godina prošlog veka, odbacila je Žalbena komisija Vlade Srbije.
Biljana Živančević
pistaljka.rs
___________________
PRILOZI:
Odgovori Uprave za izvršenje krivičnih sankcija na pitanja Pištalјke
Potvrda Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu o master studijama Ivana Mijailovića
Optužni predlog protiv Ivana Mijailovića i sudske odluke
