Trinaesti majski dan je u staroj državi bio poznat i kao Dan bezbednosti. Kakva država, takva i bezbednost. Ipak, mora se priznati da je bivša država napravila Službu, čini se, kao niko nikad nigde. Uostalom, o tome govori i podatak da su iste snage na toj vrsti vlasti i dan danas.
Upravo toga dana, na Ravnoj Gori se odigrao, odnosno, pokušan je prvi stranačko-bradati hepening u organizaciji SPO-a (ah, kako ovim mladjima ovo ime deluje „tanko“, daleko i hladno). Kažemo, pokušan, jer su jake policijske snage sprečile kolone probudjenih Srba da napreduju dalje od seoskih prodavnica u Brajićima i Planinici, a sve pod budnim okom tadašnjeg prvog čoveka „Milicije“, a mnogi smatraju i drugog čoveka u Srbiji, iza, zna se koga…
Elem, pokušao sam ovih dana da izvršim, ni najmanje nasumičnu anketu medju meštanima pranjanskog kraja o tome koliko je godina prošlo od prvog „saborovanja“. Većina nije bila ni blizu tačnog odgovora, a samo je nekolicina imala dilemu da li se to dogodilo ’90 ili godinu dana kasnije.
Prostom dedukcijom, odnosno, podatkom da je Radmilo Bogdanović smenjen sa mesta „prvog pendreka“ Srbije neposredno nakon martovskih demonstracija ’91, dolazimo do činjenice da je od prvog pokušaja okupljanja na Ravnoj Gori prošlo više od tri decenije.
Takodje, dolazimo i do podatka da Pranjancima izgleda nije bitno ni sveto ništa, pa, čak ni datum kada su, ni po čemu lošem, dospeli u udarne vesti svih svetskih agencija i novinarskih kuća. I, zašto se onda čudimo da nikoga ne zanima to neko eventualno, a čini se i sve „eventualnije“ iskopavanje litijuma u našem kraju?
Na poslednjoj sednici opštinskog parlamenta, na odborničko pitanje o tom nekom budućem rudniku prvi čovek rudničko-takovskog kraja je prebrojavajući, valjda, svojim biračima crvena i druga krvna zrnca, izrekao i nešto o brojnosti Pranjanaca na protestnim skupovima oko te teme, zaboravljajući ili možda čak i ne znajući onu izreku da nešto priliči samo Bogu (pre’sedniče, pre’sedniče, bežali ste sa časova, a niste prijavljivali), a zatim i sam priznao da postoji pisani dokument koji samo opravdava proteste gradjana.
Naravno, odbornici iz pranjanskog kraja su se dosledno stavili u službu partije, a ne tamo nekih gradjana… Ne svi, doduše, ali… Naravno, zovite me pesimistom, kontrašem, kako god ali, „aj u 10 marki“ da će moćnici uraditi ono što su naumili pa i izgleda započeli. A, mi i dalje za sebe mislimo da smo „slobodarski narod“. Po?
Goran Trifunović
Izvor: GMinfo
