Vazduh u Beogradu ponovo najzagađeniji na svetu

1
74

Vazduh u prestonici sinoć je po ko zna koji put bio opasan za disanje, a ništa bolje nije ni u gradovima širom zemlje, govore podaci aplikacije AirVisual.

Foto: Marko Rupena / Kamerades

Aplikacija AirVisual je ovih dana po ko zna koji put smestila Beograd na vrh liste prestonica sa najzagađenijim vazduhom na svetu. Merne stanice pokazuju da je situacija u Boru i Šapcu još alarmantnija, a da je opasno disati i u mnogim drugim gradovima.

Štetne materije u vazduhu izazivaju respiratorne, kardiovaskularne, i dugi niz drugih tegoba i bolesti. Podsetimo, po procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ nekoliko hiljada ljudi u Srbiji svake godine umre od posledica zagađenja vazduha, a na desetine više se razboli. Prave razmere štetnosti zagađenja je nemoguće kvantifikovati, jer ono na sve građane utiče u izvesnoj meri, doprinoseći postojećim zdravstvenim problemima, umanjujući kvalitet života i skraćujući životni vek.

U javnosti se istovremeno vodi polemika o primarnim uzrocima zagađenja.

Organizacije civilnog društva i opozicija naglašavaju da su najveći zagađivač termoelektrane. Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI je tako višekratno upozoravao da je 2018. i 2019. iz termoelektrana Elektroprivrede Srbija (EPS) emitovano oko šest puta više sumpor dioksida nego što je dozvoljeno, odnosno oko 300 hiljada tona umesto 54. Samo TE Nikola Tesla (TENT) i Kostolac zagađenjem godišnje ubiju oko 2.000 ljudi u regionu, a zdravstvo opterete sa dodatnih četiri milijarde evra troškova, tvrdi Mirko Popović iz RERI-ja za Vreme.

Snimak ekrana na dan 27.03.2020; beoeko / Gradski zavod za javno zdravlje Beograd

Opasnost od termoelektrana EPS-a nije samo domaći problem – one su ujedno i najveći pojedinačni zagađivač u Evropi. Po podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA) TENT i TE Kostolac emituju više štetnih gasova nego Francuska, Poljska, Bugarska i Češka zajedno.

Da Vas podsetimo:  Tročlana leskovačka polugladna porodica godinama živi bez struje i vode

Vlast misli drugačije

Predstavnici vlasti se, međutim, trude da relativizuju saznanja o štetnom uticaju velikih termoelektrana i naglase značaj napore da se ovaj uticaj smanji. EPS je, kako prenose mediji, u proteklih 15 godina uložio oko 500 miliona evra u zaštitu životne sredine, od čega 200 miliona u rekonstrukciju elektrofiltera, to jest uređaja za odsumporavanje, a u ugradnju novih filtera i razvoj „zelenog prstena“ oko termoelektrana planira da uloži još pola milijarde evra. Ovi projekti motivisali su prethodnog ministra rudarstva i energetike da 2020. čak izjavi da termoelektrane uopšte nisu učestvovale u prethodnom talasu zagađenja vazduha.

Studija Alijanse za zdravlje i životnu sredinu, međutim, pokazuje da je priča sa TENT-om i Kostolcem daleko od završene. U ovom istraživanju se, naime, pokazuje da je u Kostolcu B u Srbiji primenjena tehnologija odsumporavanja, ali da ona ne funkcioniše, prenosi Istinomer. RERI je zbog zagađenja iz TENT-a i TE Kostolac početkom tekuće godine tužio EPS Višem sudu u Beogradu, a protiv Srbije je godinu dana ranije zbog nepoštovanja Direktive o velikim ložištima postupak pokrenula međunarodna Energetska zajednica.

Kada je Beograd u pitanju, udruženja za zaštitu životne sredine su takođe skretala pažnju na odgovornost vlasti za nepoštovanje petogodišnjeg Plana kvaliteta vazduha, strateškog dokumenta kojim lokalna samouprava kontroliše i unapređuje kvalitet vazduha. Dok su predstavnici Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine tvrdili da je prethodni plan uglavnom ispunjen, civilno društvo je upozoravalo na to da je to da je on donet bez učešća javnosti, nije sadržao precizne mere za poboljšanje kvaliteta vazduha niti jasne indikatore za praćenje sprovođenja tih mera.

Protest za čist vazduh u Beogradu, 17.01.2020; Foto: Predrag Momčilović / Mašina

Podsetimo, kao jedna od skandaloznijih stavki iznošen je podatak da je republička Agencija za zaštitu životne sredine Srbije promenila gornje granice za ocenu kvaliteta vazduha, tako da je „zagađen“ vazduh postao „prihvatljiv“, a „dobar“ — „odličan“. RERI je alarmirao javnost i na to da je Grad Beograd u oktobru 2020. smanjio sredstva namenjena za monitoring kvaliteta vazduha sa predviđenih 53 na 39 miliona dinara.

Da Vas podsetimo:  Svaki peti građanin Srbije u riziku od siromaštva

Posebnu zabrinutost građana i organizacija za zaštitu životne sredine izazvao je predlog Prostornog plana Republike Srbije, objavljen u aprilu 2021, u kom se umesto zatvaranja postojećih najavljuje izgradnja šest novih termoelektrana na ugalj. Prostorni plan, krovni strateški dokument, predviđa da Srbija ostvari energetsku nezavisnost korišćenjem „čistog uglja“, što stručnjaci ocenjuju kao nonsens budući da „čisti ugalj“ ne postoji.

Predstavnici Beogradske otvorene škole su upozoravali da ovi planovi, pored zdravlja građana, ugrožavaju i ekonomiju i strateško opredeljenje Srbije za pristup EU. Zagađenje, kao što je već navedeno, uzrokuje sekundarne troškove, od kojih zdravstveni nisu zanemarljivi. Može se pretpostaviti i da će EU Srbiji početi da naplaćuje uvozne takse zbog prekomerne emisije ugljen-dioksida. Rad postojećih i izgradnja novih TE je u suprotnosti sa planovima EU za postizanje ugljenične neutralnosti do 2035. i njenom opštom strategijom protiv klimatskih promena, što može ugroziti pristupne pregovore.

Pristup rešavanju ekoloških problema, uključujući problem zagađenja vazduha, je pitanje opstanka građana i planete. U nešto površnijem ključu, on bi mogao da ograniči uslove za ekonomski razvoj države i njeno pozicioniranje u međunarodnoj politici, a biće i važan element kampanje na predstojećim izborima. Umesto da prihvati odgovornost za život i budućnost građana i barem odustane od izgradnje novih termoelektrana, država krivicu za zagađenje uglavnom prebacuje na neuhvatljivi globalni nivo klimatske krize i nivo individualne krivice građana koji usled rasprostranjenog siromaštva voze stare automobile i lože neadekvatna goriva.

autor:Iskra Krstić

https://www.masina.rs/

1 KOMENTAR

  1. Jedini izlaz- sve „Dedinjaše“ koji su se kao članovi Vlade dokopali vila i drugih objekata na BG Dedinju, opšti narodni bunt bi trebalo da pohvata i da ih u centru Beograda gde je vazduh posebno otrovan, priveže za bandere i da ih tako drži najmanje 2 nedelje samo na vodi i hlebu da bi najzad i oni osetili zagađenost vazduha koji svi mi -od beba do staraca- moramo da dišemo. Na Dedinju je ipak vazduh čistiji pa ni Brnabićki, ni Vučiću, ni Vulinu i drugima zagađenost mnogo ne smeta. A narod? Ma koga bre od tih parazita uopšte briga za narod? Što više starijih ljudi pocrka od zagađenosti vazduha, to bolje za njih. Kao i kod umiranja od korone, najzad će velika smrtnost starijih rasteretiti penzioni fond!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime