Učeći iz iskustva bojkota izbora koji je usledio nakon te čuvene 2019, kao i bojkota Narodne skupštine pre toga, jasno je da to nije dovelo do poboljšanja ni u jednoj oblasti, naprotiv. Naime, mediji koji su od REM-a dobili tzv. „nacionalne“ frekvencije nisu se otvorili za one koji se ne slažu sa politikom Vlade i predsednika. Ujedno, pritisci na birače nisu smanjeni, zloupotrebe javnih resursa i funkcionerske kampanje nisu izostale, već su intenzivirane. Kada tu dodate i očigledno nesmanjenje zloupotrebe prava i kršenja propisa koji se tiču biračkog spiska, velike izborne seobe Srba i druga poigravanja sa terminom i razmerama izbora, kao i sa činjenicom da su izbori na lokalu raspisani u nešto manje od polovine opština, dobijamo recept za nezadovoljstvo naroda, stručne javnosti i stranih misija i posmatrača, navodi u razgovoru za beogradski Medija centar pravnik, Milan Antonijević.
On smatra da očekivanja da se duh sam vrati u bocu, bez razgovora, bez ozbiljnih ustupaka vlasti upravo u onim oblastima koje su još 2019. godine otvorili, nisu bila realna.
Sagovornik Medija centra ističe da je Srbija bila dobar domaćin, od poziva misijama OEBS-a, ODIHR-a, Saveta Evrope i Evropskog parlamenta, do omogućavanja punog uvida u pravilnosti i nepravilnosti našeg izbornog procesa.
„Međutim, svi njihovi preliminarni izveštaji oštro govore o nepravilnostima i zloupotrebama i kršenju prava u tolikoj meri da su mogli da utiču na konačne rezultate izbora. Govorimo o svim onim pritiscima ucenama, potkupljivanju koji dovode do narušavanja izborne volje Ne bih ovde nešto posebno isticao ni jednu evropsku državu, naše prijatelje, zemlje koje najviše investiraju u Srbiju, poput Nemačke. Prijatelji će vam reći kada grešite, kada ste otišli predaleko, kada dugoročno, a ni kratkoročno nije u vašem interesu da se poigravate sa demokratijom“, naveo je on.
„Srbija može prepisati sve što stoji u izveštajima međunarodnih misija i domaćih organizacija koje su pratile izborne procese i time bi pokazala da ozbiljno posmatra svoje obaveze koje je preuzela, da uspostavi uslove za fer i poštene izbore. Dogodine. Nakon dijaloga koji smo ponovo spremni da započnemo”, kaže Antonijević za Medija centar.
Antonijević smatra da nam predstoji i borba u institucijama, kao i na ulici, na protestima, u onome što smo juče, tačno nedelju dana nakon izbora videli.
„Neophodno je uporno ponavljati da je borba slobodom okupljanja širom Srbije, naglašavam, sloboda mirnog okupljanja, dozvoljena, a svaki napad i iskrivljavanje činjenica o mirnim protestima smatra se kršenjem slobode okupljanja. Toj slobodi se niko iz institucija ne sme suprotstaviti i ne sme nipodaštavati svoje građane. Podsetiću vas na izjavu predsednika Vučića od pre petnaestak godina, kada je, iz duboke opozicije, jasno govorio da se izbori moraju poništiti ukoliko je i jedan glas ukraden. Danas, kada je sa druge strane, na strani vlasti, pozivam ga da se vrati na svoje početke, na to da brani volju svakog građanina, bilo da taj građanin podržava stranku čiji je on član ili ne. Svaki čovek je važan i svaki glas je važan, time ćemo naučiti prvu lekciju iz ljudskih prava, to dugujemo onima koji su se borili za slobode naše zemlje, od 1804. do danas.“
Antonijević ističe da je ovde samo jedna reč važna- tužilaštvo.
„Kada ta važna reč zaživi, kada se probudi i preuzme odgovornost i time pokaže da je institucija, tada će i građani dobiti važan oslonac svojih sloboda.“
Takođe, naglašava da je Srbija u prvoj nedelji nakon izbora, ostala nema na sva kršenja izbornih prava.
„Ni jedna institucija nije adekvatno reagovala i ta tišina je ono što para uši svima nama koji pratimo pravne procese u Srbiji i želimo napredak u vladavini prava“.
Što se tiče reakcija međunarodnih posmatračkih misija i pojedinačnih država (Nemačke, SAD), Antonijević očekuje da Srbija reaguje na podatke o zloupotrebama, nepravilnostima, o prekrajanju volje birača.
„Narod se ne miri sa normalizacijom ovakvih izbora i zbog toga je na ulicama svaki dan. Amerika to može pratiti, podržavati ili ne podržavati. Kako im drago“.
On dodaje da Evropska komisija u isto vreme, tokom svih naših pokazatelja demokratskih deficita, najavljuje i Plan rasta za Zapadni Balkan sa ponudom Srbiji koja se ne sme ugroziti poigravanjem sa slobodama, a u ovom slučaju sa političkim slobodama, koje se u našoj zemlji baš i nisu često videle.
„Tu treba dodati da Srbija može izabrati i drugi put i sve što taj put nosi, ali se onda građanima mora jasno reći šta su posledice, da su investicije iz Evrope skopčane sa standardima, od ekoloških, do socijalnih. Nemoguće je zamisliti održivo rudarstvo u Srbiji ako nastavimo da se poigravamo sa ozbiljnim investitorima i ako se prepustimo onima koji za ekologiju ne mare. Podsećam da se svaka investicija Evropske unije, kako one koje su u oblasti modernih tehnologija, tako i onih o kojima niko ne sme da govori u predizbornom periodu, o kritičnim materijalima koji se nalaze u Srbiji, od litijuma, do borata vezuje direktno i za obaveze poštovanja najstrožijih ekoloških standarda koji štite vodu, vazduh i zemljište. No, to se sve ne vidi jasno dok se baca suzavac nakon izbora, na demonstrante koji mirno protestuju“, smatra Antonijević.
Kada je u pitanju rasplet izbornih dešavanja u Beogradu, sagovornik Medija centra vidi poništavanje ili neko rešenje koje će donekle prikriti sve mane izbornog procesa o kojima svedoče izveštaji.
„Ponavljanje izbora u Beogradu, zbog nemogućnosti da se formira većina u gradskoj skupštini je takođe opcija i pored parole koja pomalo već deluje prazno da „predaja nije opcija“. Priznajem, mislio sam da se ta parola odnosi samo na Kosovo, ali mi iz ovog ugla deluje da je ipak mnogo šira“, navodi Antonijević.
On je pri stavu da tek kada stignu čestitke iz svih zemalja Evropske unije, tada ćemo moći da kažemo da je proces okončan.
„Zamislite da Kosovo formalno priznaje samo par zemalja Evropske unije, na to bi naša Vlada gledala kao potvrdu da Kosovo nema ni jedan element državnosti. Tako posmatrajte i jednu čestitku iz Evropske unije nakon nedavno održanih izbora“, objašnjava Antonijević.
Kada je reč o međunarodnoj istrazi, Antonijević ističe da je to zahtev mnogih, pa i međunarodnih misija i da očekuje da Srbija tome izađe u susret.
„Građani se osećaju poniženo, to je najjača poruka koja ostaje iza ovih izbora i koje svi moraju da budu svesni“, zaključio je Antonijević.
„Учећи из искуства бојкота избора који је уследио након те чувене 2019, као и бојкота Народне скупштине пре тога, јасно је да то није довело до побољшања ни у једној области, напротив.“
Напротив! Јасно је управо супротно.
Бојкот није био потпун. Па и тако непотпун, довео је до апсурда лажни парламентаризам којим се покрива аутократија. Да бојкот избора није био успешан, не би се после кратког времена расписивали нови избори. Ко је пратио преносе из Скупштине зна како је све то јадно изгледало. Дакле, да је бојкот појачан, а не прекинут, Вучић би остао сам на чистини без маневарског простора за стабилократско маневрисање.
Управо су ови што су безглаво срљали у изборе, све правдајући се „неуспехом“ бојкота, нанели Србији непоправљиву штету.
Стање је горе него пре захтева „опозиције“ за изборима, а њихово тренутно бугарење је је само смоквин лист којим покушавају да сакрију срамоту јер су намагарчени у свом безглавом срљању из алавости.