Nisam ni znala, a ni mnogo zainteresovana za raspored „nastupa“ Aleksandra Vučića i Ane Brnabić. Već je poznato šta će govoriti i koga će pljunuti. Naučili žvaku napamet, kao papagaji. Razlikuju se od njih samo po umiljatosti i simpatijama koje ptice pokazuju prema ljudima. Ipak sam, gledajući Utisak nedelje, po ko zna koji put doživela blam zbog činjenice da takve osobe vode moj narod i državu!
Još kao dete zamišljala sam da vodja, lider… prvi medju jednakima, mora da ima dostojanstvo, obraz, karakter, da poštovanjem moralnih normi treba da bude primer ostalima, baš zato što je prvi medju jednakima. I da svojim primerom zaslužuje poštovanje.
Dugo pamtim! Bilo je raznih vlastodržaca, koji često nisu zavredjivali poštovanje naroda. Ali, nikada se, čak ni u vreme najgoreg u istoriji Slobodana Miloševića, nije toliko silazilo u blato i mulj, kao što to rade Vučić i Brnabić.
Samo detalj kada je predsednik Srbije govorio o Aidi Ćorović, dovoljan je da izazove nagon za povraćanje. Čak i da u njegovom govoru ima mrva istine, ne priliči predsedniku države!
Nepristojna i nedozvoljena komunikacija sa novinarima je uobičajena predstava, koju osim Vučića, koji valjda služi kao uzor kako treba ponižavati predstavnike medija, jer postavljaju nezgodna pitanja, svakodnevno repriziraju svi njegovi stranački podanici. Medju njima se NAROČITO ISTIČU Ana Brnabić, Aleksandar Šapić i Miloš Vučević.
U mom selu su takvo ponašanje nazivali gelipterskim, a vinovnike su svi sa gadjenjem zaobilazili u širokom luku.
E, takav vrh vlasti u ponedeljak, 18. marta, konstituiše Narodnu skupštinu. Izabraće na najviše funkcije najagresivnije i najnevaspitanije svoje kadrove, koji su prethodno trenirali agresivno ponašanje. A medju njima se naročito istakla kandiatkinja za predsednicu parlamenta. To je, izgleda, bila i najvažnija referenca za kanididaturu?
Šta se dogodilo sa potomcima hrabrih i poštovanih Solunaca? Sa naslednicima neustrašivih boraca koji su čuvali i oslobajali Srbiju od mnogobrojnih osvajača i uzurpatora?
Oni su nam zemlju čuvali i oslobadjali od najezda stranih zlotvora. Ali, nam se dogodila nesreća na domaćem terenu. Ovi što vladaju izgleda da su prevazišli i najgore turske i hitlerove osvajače!?
Šta se dogodilo sa narodom koji ih bira i podržava? Ili ćuti na sve što nam rade. Nikad neću moći da zaboravim onu užasnu scenu ispred suda u Ivanjici, kada radnici iz Lučana pljuju nesrećnog oca kome je poginuo sin i podržavaju odgovornog, optuženog direktora.
Ko je od čestitih ljudi napravio poltrone, podanike, gnjide…?
Ukoliko ispred tih NE LJUDA KOJI VLADAJU SRBIJOM postavimo OGLEDALO , onda će se u ogledalu vidjeti NAROD …….. koji je ipak glasao za te NE LJUDE ?
BOLJE SE VIDI SA VISINE!
Naši vodeći političari, kao volšebnici, nakon njihovog zasedanja u fotelji, mozgom „odlepršaju“ u vasionu i odatle posmatraju šta se dešava u njihovoj blizini i kada im se nešto desi mimo njihovog znanja i prohteva „spuste“ se i ukoliko ga uspešno reše, opet se „dignu“ u vasionu. Nedavno svi oni su poklanjali razrušene zgrade nekadašnjeg General štaba i to našem zločinačkom prijatelju SAD. Kada počela reagovanja naroda, vodeći na čelu sa Vesićem, „spuštiše“ se među naroda i promeniše priču tra-la-la, da će razrušeni Generalštab biti spomenik, možda njihov, i ostaje u vlasništvu države. Nakon toga glasnogovornici „digoše“ se za čas u vasionu odakle „nadgledaju i osluškuju“ dalja dešavanja na zemlji.