Kada bi pri svakom podizanju duge cevi na narod na Kosovu i Metohiji svi takozvani internet ratnici istakli svoj revolt, sigurna sam da bi stvari bile posve drugačije
Naša tradicionalna svest o zajedništvu u celosti je bila ispunjena tom davnašnjom Kosovskom bitkom, koja je imala pre svega “akcionu ulogu i mobilizacionu snagu”, i koja je predstavljala osnov i vodilju svih naizgled unapred izgubljenih borbi za oslobođenje.
Nakon 1918. godine, naš narod je počeo da gubi taj kohezivni element svog identiteta, jer je “praotačka zemlja bila oslobođena”.
Danas je problem znatno teži.
Radilo se sistematski i planski decenijama da se ovo pitanje poveže sa najgorim društvenim talogom od koga je svakog moralnog i mislećeg čoveka sramota, pa kada zagrmi “Kosovo je srpski Jerusalim”, ova istina ne stigne ni da odjekne u svesti, a da se već na ulicama ne pojave “ružni, prljavi i zli” kako bi prisvojili narodni bunt zbog ove važne teme i kako bi sve buduće borbe bile unapred izgubljene zbog potonjih bolnih identifikacija.
Oni koji ni sopstvenu čast ne mogu da odbrane, a kamoli nešto drugo, podvaljuju u kontinuitetu već istrošeni argument da svi koji mare za južnu srpsku pokrajinu moraju lično da je brane, kako bi se oni pustili na miru da svoju decu usmeravaju ka boljem životu, neopterećenom stigmom retrogradnosti i zatupljenosti. Tom logikom moraćemo da branimo pedalj po pedalj ove napaćene zemlje, dok nas skroz ne rasparčaju, a oni će za to vreme mahati lažnom zastavom iz 1835. i pevati “Vostani Serbije”, samo bez spominjanja Boga i u granicama koje im odgovaraju.
To su isti oni ljudi kojima su žrtve isključivo deca iz Ribnikara, a ne i Mladenovca i kojima fotografije dece što u Kosovskoj Mitrovici spavaju pod sirenama, nisu važne, jer su naizgled tuđa odgovornost, pa samim tim i briga.
Nisam ja internet ratnik, to odmah da bude jasno, ali neprekidno pišem o ovoj temi jer ovo i jeste jedno od polja na kojem pokazujemo da nam je ona važna.
Kada bi pri svakom podizanju duge cevi na narod na Kosovu i Metohiji svi takozvani internet ratnici istakli svoj revolt, pa iz bilo kog razloga i motiva, sigurna sam da bi zbog demonstracije značaja koje ovo pitanje za nas ima, stvari bile posve drugačije.
Više od šok bombi i sirena boli tišina.
Jer je i smrt tiha, kad jednom dođe.
Naslov i oprema: Stanje stvari
(Fejsbuk stranica Ljubice Kubure)
„Када би при сваком подизању дуге цеви на народ на Косову и
Метохији сви такозвани интернет ратници истакли свој револт,
па из било ког разлога и мотива, сигурна сам да би због
демонстрације значаја које ово питање за нас има, ствари
биле посве другачије.“
Револт наспрам дугих цеви је – бајка.
Само дуге цеви наспрам дугих цеви решавају проблем КиМ.
Само револт, у ситуацији опстати или нестати, без дугих
цеви, је капитулација и предаја.
А то чека спољни и унутршањи непријатељ, оличен проза-
падном позоцијом и опозицијом и њиховим симпатизерима.
Ако могу мигранти у земљи Србији, на северу Војовидне, да
користе дуге цеви у међусобном разрачунавању, зашто их
не би могли користити и Срби на КиМ за одбрану живота
својих породица.
Нема слободе без крви!
То је пказао и Кнез Лазар на Косову 1389.
Наспрам ДУГИХ турских копаља није истурио “РЕВОЛТ“, већ
ДУГА србска копља и показао како се брани слобода.
Kao prvo, osnovno i najvaznije : MORA SE SPRIJEČITI VELEIZDAJA POLITIČKOG VRHA SRBIJE PREMA
DRZAVI SRBIJI I SRPSKOM NARODU !!! VELEIZDAJA je rodjena “ petooktobarskim pučem “ i još uvjek je u toku. Zagrezli u kriminal, ucjenjeni i ucviljeni od zapada, za opstanak na vlast, spremni su na bilo koji ustupak………..KLASIČAN MODEL VELEIZDAJE !!