Građani Srbije su najviše veruju vatrogascima i vojsci, a najmanje tužilaštvu i sudstvu.
Poverenje građana u institucije je veće nego 2020. godine, ali je raspodela poverenja među institucijama ostala slična, pokazuju podaci BCBP, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE). Istraživanje je sprovedeno tokom oktobra 2022. godine.
Dragana Mičić iz Beograda ističe da nema poverenja u institucije.
„Ne vidim da rade svoj posao. Dobri su zakoni, ali se ne primenjuju“, kaže ona i dodaje da i ljudi iz njenog okruženja misle slično.
I Aleksandar Todorović iz Beograda smatra da ne funkcionišu ni sudovi, ni tužilaštva, te da je nepoverenje građana u sistem države veliko.
„U policiju ne verujem, to je dosta korumpiran sistem. Jedino poverenje koje imam je u Vojsku Srbije, jer tu ima časnih, poštenih, moralnih ljudi. U tužilaštvo i sudije nemam toliko poverenja“, kaže Todorović za RSE.
Kako ocenjuje, poverenje građana urušilo se u poslednjih 10 godina.
„Posle demokratskih promena 2000. građani su imali veliko poverenje u novu političku elitu koja će voditi Srbiju i od 2000. do 2010. Srbija je krenula u pravom smeru, počele su da se obnavljaju institucije. Ali uz promenu vlasti 2012. sve ono što je izgrađeno u tih poslednjih desetak godina polako je počelo da se degradira“, smatra Todorović.
Međutim, Marina Živković Majstorović iz Ralje, sela 40 kilometara južno od Beograda, kaže da u sve institucije veruje po malo.
„Nije baš da su svi idealni, ali opet svako ima neki sistem rada i tu se pridržavaju. E sad, na narodu je da odluči da li je to dobro urađeno ili nije“, kaže ona za RSE.
BCBP je, pored poverenja građana u institucije, ispitivao i percepciju lične i nacionalne bezbednosti.
Kada je reč o ličnoj bezbednosti, autor istraživanja Dušan Stanković iz BCBP u razgovoru za RSE objašnjava da je ispitivanje rađeno sa dva aspekta.
„Jedan aspekt je u odnosu na okruženje. I tu se ispitanici najbezbednije osećaju u svom domu, stanu ili kući i u naselju gde žive, u odnosu na recimo grad, selo, neku širu okolinu, Srbiju generalno i u odnosu na internet recimo“, kaže Stanković.
Najveće pretnje po bezbednost narkomanija i saobraćaj
Drugi aspekt istraživanja podrazumeva percepciju rizika od različitih pojava po ličnu bezbednost. Istraživanje pokazuje da ljudi kao najveću pretnju doživljavaju narkomaniju i saobraćajne nezgode.
Kao najveću pretnju po ličnu bezbednost saobraćaj navodi i Marina Živković Majstorović. Kako kaže, ovaj problem se može rešiti.
„Tako što će da vode računa ko dobija vozačke dozvole, do koje godine smeju da dođu do vozačkih dozvola i pre svega da osobe budu testirane i kakvi su i po ponašanju i sve. Nisu svi ljudi isti. Sednu za volan i ugrožavaju… Mnogo dece gine u poslednje vreme. Zašto? Zbog alkohola, a seli su za volan“, kaže ona.
U istraživanju je kao pretnja po ličnu bezbednost navedeno i nezakonito posedovanje oružja i nasilje u školi. Međutim, naglašava se da su ispitanici anketirani oktobra 2022, te da se ove stavke mogu naći više na skali rizika, ukoliko bi se ispitivanje radilo nakon dva masovna ubistva u maju 2023, piše RSE.
Žene vide veći rizik od rodno zasnovanog nasilja
Autor istraživanja Dušan Stanković ističe da je navedeno još rizika po ličnu bezbednost, a da se u određenim slučajevima percepcija rizika razlikuje kod žena i muškaraca.
„Recimo žene znatno češće kao pretnju u odnosu na muškarce identifikuju uznemiravanje na ulici, seksualno uznemiravanje, rizik od silovanja ili recimo rodnu diskriminaciju“, kaže on.
Za nacionalnu bezbednost najveći rizik inflacija
Kako pokazuju podaci istraživanja BCBP, ispitanici su uglavnom videli visok rizik od ekonomskih problema i kriminalnih aktivnosti. Uočili su da postoje najveće ekonomske pretnje od inflacije, ekonomske i energetske krize.
Potrošačke cene, kojima se meri inflacija, u junu 2023. godine, veće su za 13,7 odsto, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Pored toga, kao visoko rangiran rizik po nacionalnu bezbednost naveden je organizovani kriminal i nedozvoljena trgovina drogom.
