Od kako je mlađani Luka Kebara, narodni nam poslanik, jedan od svršenih polaznika SNS akademije za mlade lidere, na sred skupštinskog zasedanja objasnio: „Naš predsednik Aleksandar Vučić, koji je u Kini poznat kao Vu-či-ći, što u prevodu znači 577…“, nakon čega mu je uputio i pozdrav „koji će svi razumeti – Vu – či – ći – 577!“, usledio je gromoglasni aplauz (vidi tekst „Tako mlad pa već … Kebara“, opancar.com), a zatim i interno takmičenje umutar SNS-a, ko će veću količinu gluposti da isporuči, te tako i napreduje u partijskoj hijerarhiji.
Za sada ubedljivo vodi Dragan J. Vučićević koji je ovih dana, uz svesrdnu pomoć svog branioca Sime Spasića i udruženih prorežimskih medija na čelu sa tv Pinkom, uspešno prezentirao sagu o „žutom pravosuđu“ koje ga je ni krivog ni dužnog osudilo samo zato što je navodno uvredio novinara Jugoslava Ćosića, tako što je na svom tviter profilu napisao da je Ćosić „šiptarski plaćenik“, „sluga mafijaško-tajkunske hobotnice“ i da „obavlja prljave poslove u Srbiji za krvav keš“.
Sud je bio drugačijeg mišljenja – da to jesu uvrede, pa ga je DJV-a, u skladu sa važečim propisima kaznio novčanom kaznom u iznosu od 200.000 dinara – što piše i u pravosnašnoj presudi, koju on uporno krije, a uz pomoć poziva za izdržavanje zatvorske kazne tvrdi da je kažnjen zatvorom za verbalni delikt, pa pretstavlja sebe kao borca za ukidanje zatvorske kazne za izgovorenu reč, odbija da plati kaznu, ide dobrovoljno u zatvor, stupa u štrajk glađu – sve do ukidanja zatvorske kazne za verbalni delikt koja za to delo u našem pravosuđu i ne postoji.
Ukidanje krivičnog dela verbalnog delikta, ne znači da je ukinuta i kazna za uvredu. Razlika je samo u vrsti kazne – novčana, a ne zatvorska. Tako je u svim pravosuđima sveta koja su ukinula zatvorsku kaznu za verbalni delikt, gde spada i naše. Dakle, DJV nije kažnjen zatvorskom, već novčanom kaznom, koja se, ako kažnjeni odbija da je plati, zamenjuje zatvorom. Drugačije rešenje za tu vrstu kazne, do sada – u svetu, nije pronađeno, jer bi u protivnom to bila kazna bez sankcije. Proizilazi da se DJV upravo za to i zalaže. Ne čudi što za to u ovom režimu ima brojne branioce, jer se njihova vladavina – u svojoj osnovi, na obmanjivanju, lažima i uvredama i zasniva.
Saučesnik u svemu tome je i predsednik države, Vu-či-ći 577, lično – diplomirani pravnik, „najbolji u istoriji Ptravnog fakulteta u Beogradu“, koji moli kažnjenog da plati kaznu, nudi čak da je i on plati umesto njega, a ne pada mu na pamet da postupi onako kako se prilikom preuzimanja te dužnnosti svečano zakleo – da će u ovoj zemlji biti čuvar zakonitosti. J… ti državu, ne smem da kažem predsednika, u kojoj se zakonitost tako čuva.
Drugi po rejtingu je Aleksandar Šapić, po kineskoj terminologiji Ša-pi-čić, novoimenovani gradonačelnik Beograda, koji ubrzano napreduje, tako da preti da pretekne i Dragana J. Vučićevića, koji je kao svoj metod napredovanja odabrao da oponaša i samog Vu-či-ći 577 (niko do danas nije objasnio šta znači ovo 577, pa su se pojavile zlonamerne tvrdnje da je to broj do sada učinjenih gluposti).
Ša-pi-čića je teško objasniti, pa je najbolje da on pretstavi samog sebe u serijalu – Sistem naplate u gradskom saobraćajnom preduzeću.
Naravno on radi to sam, po ugledu na svog vođu koji objašnjava i neobjašnjivo, sada i uz pomoć kineske table, pa tako i Ša-pi-čić. Tablu mu instaliraju pomoćnici. Sledi dijalog koji neodoljuivo podseća na dijalog Vu-či-ća 577, sa direktorom puteva Srbije Zoranom Drobnjakom. Naravno, tu je i kineska tabla.
Ovo (tabla) neće da radi, kaže instalater.
„Pa ne znam o čemu se radi, to si trebao da vidiš o čemu se radi pre nego što smo došli. To mi je tako uvek, kad ja kažem morate sve da probate, oni sve znaju i svi se ljute i onda baš danas nismo imali sreće što se baš danas pokvarilo u momentu kad je ovo, i onda Šapić vrišti, dernja se, ajde smirite se, ne mogu da trošim koncentraciju pored svega i na vas … sad ne diraj ništa, samo se skloni, sad zaboravi … El mogu da vas zamolim, vas dvojicu da izađete napolje da vas ja ne izbacujem napolje, pa ću ja sam … ajde ipak to promeni jer smo za to davali bolja objašnjenja, ajde promeni …. El si promenio, baci sine ovo, oće li sada da radi. Sad vidite kako je meni. Treba da spreme jednu prezentaciju i samo prebacuju … Pod pritiskom sam psihološkim … „
Da li zbog psihološkog pritiska, kineske table, servisera ili nečeg drugog, tek Aleksandar Šapić nije uspeo ni u četiri nastavka da se dogovori sa sobom koliko treba da bude cena dnevne karte u prevozu, pa će morati da se obraća Beograđanima i peti put jer je ispalo da je cena nedeljne vozne karte skuplja od sedam pojedinačnih dnevnih karata.
A pitanje je jednostavno – ima li u administraciji grada Beograda, stručnih ljudi, na primer saobraćajnih inženjera, koji bi uspešno osmislili i prezentirali ideju predsednika Šapića, ili on mora sve to sam – svojeručno, desnom ili levom rukom svejedno.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor:Dragiša Čolić
Zovite Šefika. Da ga vrati tamo gde pripada!