Predsednik Vučić se maksimalno angažovao da se nekako nabave nedostajuće količine struje i gasa. Međutim, izbegava da prihvati odgovornost za katastrofalna kadrovska rešenja koja su srpsku elektroprivredu upropastila i državu odvela u veliki energetski deficit.
Napokon su i najviši državni čelnici, predsednik Vučić i nova-stara premijerka Ana Brnabić, bili sasvim jasni – građane Srbije očekuju jesen i zima kakvi se ne pamte. Biće, naravno, problema i sa neobično skupom hranom, tu su strahote i pošasti sukoba u Ukrajini sa grubim posledicama po ceo Stari kontinent, ali najveće nevolje će građane Srbije zadesiti usled energetskog deficita čije razmere se još ne mogu sasvim sagledati.
Jeste da je leto bilo ekstremno toplo, sa najviše tropskih dana i noći od kako se vodi evidencija, ali misli građana su usmerene prema zimi. Razlog je bezmalo egistencijalni. Srbiji preti ogroman energetski deficit, a posve je nejasno kolike će biti posledice velikog manjka struje, te na svetskom tržištu mnogostruko uvećanih cena gasa, nafte, uglja…
Zašto je EPS propao
Već mesecima se Aleksandar Vučić, duboko zalazeći u resor ministra za energetiku, angažuje da obezbedi gas, ugalj i struju. Daleko najveći uspeh je ruska isporuka građanima Srbije dve miljarde kubika gasa po ceni od 400 evra za 1.000 kubika. Ako se ima u vidu da poslednjih dana cena dostiže i basnoslovnih 3.000 evra, može se videti o koliko velikoj pomoći je reč.
Godišnje je na inotržištu izvozom zarađivala otprilike sedamdesetak miliona više nego što je uvozila, dok je tokom jugoslovenskog perioda plasman struje u druge republike bio i primetno veći. Kako to da sada odjednom dolazi u pitanje snabdevanje i samog domaćeg trržišta?
Srpski predsednik naglašava veličinu problema, ističući goleme finansijske posledice, posebno po siromašnije države i siromašne slojeve stanovništva. Međutim, još umešnije zaobilazi da ukaže na genezu nastanka dramatične situacije. Jer ovdašnja elektroprivreda je decenijama poslovala veoma solidno i bila najveća srpska kompanija, po obimu posla i visini prihoda. Godišnje je na inotržištu izvozom zarađivala otprilike sedamdesetak miliona više nego što je uvozila, dok je tokom jugoslovenskog perioda plasman struje u druge republike bio i primetno veći. Kako to da sada odjednom dolazi u pitanje snabdevanje i samog domaćeg trržišta?
Evropa sama odlučila
Jeste da je energetska kriza u celoj Evropskoj uniji. No, uzrok tamošnjim nedaćama su sukob u Ukrajini i odluka Unije da praktično u potpunosti raskine decenijama razvijanu energetsku saradnju sa Rusijom, u kojoj se kupovinom gasa dobijao energent za grejanje, industrijski pogon, ali je i čak 27 odsto evropske struje poticalo od ovog goriva. U Evropi je posebno značajna uloga gasnih elektrana u balansiranju energije. Prekidajući saradnju sa Rusijom, evropske države su ciljano ušle u energetsku neizvesnost nadajući se rešenjima od drugih dobavljača. No, za sada se nova strategija pokazala jalovom i manjak struje i gasa je zahvatio ceo kontinent.
Mi jedva da imamo tri manje energane na gas i kod nas je uzrok teškoj situaciji dugogodišnje loše upravljanje Elektroprivredom Srbije, preciznije loše upravljanje ugljokopovima unazad četiri-pet sezona. Kulminiralo je krajem novembra prošle godine grubim tehnološkim incidentom u Obrenovcu, kada je u obe elektrane osam turbina na duže vreme ispalo iz pogona. Uzrok je loš kvalitet uglja koji se koristio kao sirovina za proizvodnju pare. Godinama unazad nije ništa rađeno na pripremi i otvaranju novog ležišta Radljevo, već se prekomerno raubovalo već iscrpeno nalazište, na kome je kalorična vrednost uglja povremeno padala i ispod 4.500 džula. Nespretni pokušaji da se kalorična vrednost dodavanjem mazuta poveća na neophodnih 6.800 džula izrodio se u grub tehnološki incident.
Niko ne čuje prigovore
Neobičnom strategijom korišćenja uglja upravljao je bivši direktor na čije je imenovanje od prvog dana bilo sijaset primedbi ne samo od opozicionih stranaka. Brojne kritike upravo na rad sa ugljkopovima stizale su od stručnih ljudi, i iz same kompanije, ali u vrhu SNS nije bilo spremnosti ni da se razgovara o promeni čelnog čoveka najznačajnijeg srpskog preduzeća. Preciznije rečeno, bivši direktor, čija je smena jedva usledila tek nakon havarije, bio je direktan izbor i štićenik Aleksandra Vučića. Otuda, i to velika, odgovornost predsednika Srbije, kako za veliki trošak na uvoz struje, tako i za pakao pred kojim se građani Srbije tek nalaze.
Havarijom nije oštećena samo proizvodnja iz termoelektrana. Kako je iznenadni manjak struje bio drastičan, odmah je rad hidroelektrane „Đerdap 1“ znatno intenziviran time što se neplanski dotok Dunava uvećavao umnanjivanjem nivoa vode u jezerskoj akumulaciji. Tako je u januaru „Đerdap 1“ dnevno proizvodio i po 13,5 miliona kilovata struje, ali na račun akumulacije vode u jezeru. Kako je zima bila bez snega, došlo je do ubrzanijeg smanjivanja dotoka Dunava. Toplo i sušno proleće, pa bezvodno leto doveli su do jedne od najvećih suša, tokom avgusta „Đerdap 1“ jedva da je dnevno proizvodio 5,5 miliona kilovata. Osim suše, drastičnom padu je doprinelo i višemesećno iscrpljivanje jezerske akmulacije iznuđeno havarijom u Obrenovcu.
Drastično manja proizvodnja
Na poslednjem obraćanju javosti, predsednik je prvi put izneo nekoliko pokazatelja o smanjenim mogućnostima srpske energetike. Pre svega, reč je o proceni da je sadašnji maksimalni dnevni proizvodni kapacitet tek 105 miliona dnevno. Čak i kada nabavimo četiri miliona tona nedostajućeg uglja.
Podsetimo, rekord EPS-a je 137 miliona zimskog dana iz 2013. godine, a u to vreme je prilično lako postizala da desetak dana uzastopno proizvodi po 120 miliona kilovata. Predsednik je, takođe, ocenio da tokom zime dnevna potrošnja struje često premašuje 110, a ne tako retko dostiže i 120 miliona kilovata.
Razlika od domaće proizvodnje do potrošnje treba da se uvozi. Trenutna berzanska cena struje je oko 500 evra po megavatu ili 0,5 evra po kilovatu, dok se za kupovinu unapred već sada za struju isporučenu u decembru plaća i po 680 evra, pri čemu ni to nije garancija da će struje biti, jer je cela Evropa u očajnoj situaciji i može da se desi da i ranije naručeno ne bude isporučeno.
Očigledno, posledice jednog od prvih dana osporavanog kadrovskog rešenja su ogromne i reflektovaće se godinama.
autor:Živan Lazić
izvor:http://www.nspm.rs/
KRIVI SU, A NISU VINOVNI
Za propast EPS -a ispada niko nije kriv, evo ja sam kriv i svi potrošači struje. Za generalnog direktora odgovorni, na čelu sa Vučićem i Mihajlovićevom, su postavili pečenjara, mora da mu je pečenje dobro, a svi ostali ni su bitni iako su stručniji od njega. Grčić, kao pečenjar i direktor završio čuveni fakultet, na kome je Toma Diploma diplomirao, Jorgobanka doktorirala. Do Grčića EPS je izvozio struju, a sada se daju milioni evra dnevno za uvoz struje. Sada se uvozi i ugalj za rad termoelektrana, jer vođe otktili da mulj i zemlja ne sagorevaju. Glupi parni kotlovi ne umeju da sagorevaju cve drugo osim uglja.
Ovaj slučaj da se tuži neko radi svog opravdanja zbog nečinjenja poštene radnje kao Zorana i najlakše je optužiti saradnika koga si ti postavila za dorektora EPSa. Ona u dogovoru sa vođom postavili su za direktora pečenjara Grčića, ni krivog ni dužnog. Da se potsetimo, takvi slučajevi su bili sa tužbama Vučevića, gradonačalnika Novog Sada. On je tužio Vučića za slučajeve Janjine i Milana Blagojević iz Lučana za malverzacije i sličnog. Sud ga je oslobodio u oba slučajeva i sada Vučević dobija ministarsku fotelju. Zorana tek čeka novu fotelju, zaslužila je ali neljudski.
I bez članka g. Lazića svi mi i u Srbiji ali i u rasejanju, dobro znamo ko je najveća štetočina, naveći „krčmar i rasturač“ imovine i resursa i unesrećitelj Srbije! Pomenimno samo njegove inicijale -AV! Zbog te činjenice članak je u suštini -nepotreban. Ipak, dobro je da nas g. Lazić potseća na nešto što smo, po srpskom običaju, brzo već zaboravili- na postavljanje nesposobnih kadrova na rukovodećim mestima u delu još preostale privrede u našem vlasništvu. Zaboravio je samo da napiše, da se to, verovatno još od vremena Slobe Miloševića a još češće u vreme svih dolazećih vlada pa i ove najnovije, radi planski. Cilj je očigledan -postavi se nesposobno rukovodstvo da namerno uništi čak i neku „zlatnu privrednu koku“, smanji njenu tržišnu vrednost kako bi tu „koku“ za male pare otkupio ili neki domaći mafijaš, ili član vladajuće porodice, njen kum isl. ili neki stranac. Naravno uz „masne“ provizije plaćene onima koji su direktno omogućili srozavanja vrednosti nekog privrednog objekta! Baš o toj mogućnosti bruji i beogradska čaršija o EPS-u -„pečenjar“ Grčić je, zajedno sa onom do bola blajhovanom ministarkom nekakvih samo njoj (i njenim partnerima) poznatih sposobnosti trebalo baš to da uradi -i u tome je, kako vidimo, uspeo! Vrednost EP Srbije je skoro na nuli! Čak ni domaći „lešinari“ ne žele da je otkupe zbog ogromnih dugova i od sada nesigurne budućnosti EPS-a a imala je dobru budućnost sve do dolaska na vlast pomenutih rasturača srpske privrede u korist privatnih mafijaša ili stranaca. Navono su EPS po bagatelnoj ceni trebali da otkupe, priča se u BG čaršiji, -ako Srbija preuzme enormne dogove EPS-a- i neke nemačke, kineske, američke firme ali i jedan kum našeg predsednika itd. itd. Da AV sulodo krčmi sve kao da je to njegovo privatno vlasništvo koje je on oteo od naroda- KRĆMI SE. Prisetimo se i baruština u kojima su se legle zmije i žabe, (original ton AV) koje su, i u takvom stanju bile ogromne verdnosti, skoro poklonjene neznano kome -dal´Arapijma, dal´ porodici dal´ kumovima. Za možda „pranbjem para“ izgradnju BG na vodi. Slično je i sa zemljištem i celom poslovnom infrastrukturom (mašine, uređaji, zgrade, stoka, pogoni prerade itd.) Poljoprivrednog kombinata BG. Prvo loša uprava dovodi kombinat na rub bankrota, ako ne lošim polsovanjem onda pljhačkom, pa sledi prodaja -verovatno uz debeli mito onima koji odlučuju o prodaji, i ustupa se za bagatelu nekakvim Arapima -novom „braćom“ našeg „poglavnika“! Ah, da, tu su i Borski rudnici zlata, bakra i još koječega. Znalo se godinama za pljačke zlata (i bakra!) u Boru kojim je rukovodio Blagoje Spasovski- i nikome ništa. I Spasovski mimo ćorke u Zabeli sit, i radnici sada kod Kineza na broju! Da bi sprečio pljačku zlata od domaćih kriminalaca, AV je Bor za siću ustupio drugim pljačkašima za rudnu rentu od možda samo 4 do 5% – skoro džabe, KINEZIMA. A oni, po pisanju BG Večernjih novosti od pre neki dan, u prvom polugođu o.g. iskopaše 122.000 unci čistog zlata vrednog oko 250 miliona evra, pride još oko 100.000 tona bakra vrednog čak oko 1 milijardu evra! Lista sličnih slučajeva je predugačka da bi stala u jedan običan komentar! A narod? Ćuti i po običaju ćuti i hukće. „Ćuti, može da bude još gore! Ne znam šta rade onih 27% u biračke spiskove upisanih glasača koji su na aprilskim izborima glasali za AV i njegove -možda i oni hukću i očekuju bar mrvice udela u pljački Srbije. Ako ne kao mito, onda kao „subvencije“ od bar 100 evra pred već za dve godine najavljene nove izbore! Da sve ostane po starom.
i