Vučićeva obećanja penzionerima – ludom radovanje

       Penzioneri nemaju mnogo preostalog života da čekaju

• Za vreme Vučićeve vlasti od 2012. godine prosečna penzija je od učešća u prosečnoj plati od 60 odsto u 2022. godini pala na manje od 45 odsto
• Ušteda države ostvarena na penzionerima iznosila je najmanje 500 miliona evra godišnje za 10 godina kupovna moć penzionera je smanjena za 5 milijardi evra
• Prema podacima Eurostata u 2021. godini inflacija u Srbiji je iznosila 14,5 odsto a penzije su u januaru 2022. godine uvećane samo za 5,5 odsto.
• Oko 400. 000 penzionera primaju sumu koja je manja od 16.000 dinara
• Usklađivanje penzija sa rastom cena i zarada nije milostinja političara nego ustavna obaveza države
• Mnogi penzioneri gladuju, to je tužna istina u Srbiji
• Prosečna penzija treba da iznosi najmanje 50 odsto prosečne plate.

U obraćanju javnosti od strane predsednika Srbije 6. maja za penzionere čini nam se, ništa novo. Predsednik je, po običaju, nastavio da penzionerima najavljuje i obećava a što najveći deo njih nema vremena i zdravlja da dočeka obećano, nije mu važno.

Pre najavljenog obećanja o „pomeranju švajcarske formule, povećanja koja u potpunosti moraju da prate plate i značajnog povećanja penzija u naredne dve godine“ da ukažemo na neke podatke koji pokazuju na aktuelni socijalno ekonomski položaj penzionera u Srbiji.

Od 2012. godine prosečna penzija je od učešća u prosečnoj plati od 60 odsto u 2022. godini pala na manje od 45 odsto. Država je svakog meseca i svake godine penzionerima isplaćivala 10 do 15 odsto realno manje od ostvarenog prava u 2012. godini. Ako je ušteda ostvarena na penzionerima iznosila najmanje 500 miliona evra godišnje za 10 godina kupovna moć penzionera je smanjena za 5 milijardi evra, odnosno 5,84 mld. evra računajući i novac uzet penzionerima smanjenjem penzija od 2014 do 2018. godine. Pokazatelj učešća društvene potrošnje na penzije U Srbiji je još ubedljiviji u dokazivanju koliko su penzioneri uskraćeni. Društvena potrošnja za penzije je sa 13 odsto u 2014. godini smanjena na oko 10 odsto BDP što u proseku iznosi oko 1,5 mld. evra godišnje ili 15 mld. evra za 10 godina. Umesto čestog zahvaljivanja penzionerima na ovome predsednik bi trebao da saopšti efekte ovakve „štednje“e i gde je novac utrošen. Posledice ovolike beda u kojoj živi preko 70 odsto penzionera.

Prema podacima Eurostata u 2021. godini inflacija u Srbiji je iznosila 14,5 odsto a penzije su u januaru 2022. godine uvećane samo za 5,5 odsto. Samo u 2022. godini usklađivanjem po izmenjenoj švajcarskoj formuli penzioneri su oštećeni za usklađivanje zbog inflacije i rasta zarada u drugoj polovini 2021. godine za najmanje 6.3 odsto. Rast cena hrane, na koju većina penzionera utroši svoje penzije, u 2021 i prvim mesecima 2022. godini godini je veći od 30 odsto.

Nedopustivo je da preko 1,2 miliona penzionera u uslovima hiper inflacije preživljava sa penzijom manjom od sume potrebne za minimalnu potrošačku korpu. Još je žalosnije i na ivici genocida da oko 400 000 penzionera primaju sumu koja je manja od 16 000 dinara iako postoje zakonski osnov i finansijske mogućnosti za uvećanje i izjednačavanje najniže penzije za sve kategorije penzionera. Da podsetimo da je država mladima koji imaju mogućnosti da rade i zarade pre i posle izbora, dodelila i dodeljuje preko 200 miliona evra dok većina penzionera gladuje.

Ukoliko želi da postane kredibilan, predsednik Srbije treba da pozove sve nadležne organe da preduzmu hitne mere i spreče gladovanje penzionera u Srbiji.

Usklađivanje penzija sa rastom cena i zarada nije milostinja političara nego ustavna obaveza države. Novac za usklađivanje sa rastom cena i zarada odnosno povećanih prihoda RF PIO po osnovu doprinosa PIO je penzionerski. Samo na akcize i PDV od 6,9 mld. evra u 2022. godini penzioneri preko akciza i PDV u budžet će uneti preko 1,1 mld. evra a rastom zarada od 10 odsto prihodi RF PIO takođe toliko porastu.

Nedovoljnim usklađivanjem penzija prethodnih godina izvršena je društvena preraspodela na štetu penzionera zbog čega su oni i došli u stanje pukog preživljavanja. Penzije se u uslovima hiper inflacije moraju usklađivati dva puta godišnje ali pre toga je neophodno vanredno usklađivanje tako da prosečna penzija iznosi najmanje 50 odsto prosečne plate. Realna vrednost penzija se održava usklađivanjem sa rastom cena a njihov realan rast usklađivanjem sa povećanim prihodima od doprinosa PIO kao rezultata rasta zarada. Usklađivanje penzija samo sa rastom zarada u uslovima visoke inflacije ne obezbeđuje očuvanje realne vrednosti penzija i prikriva obavezu države da penzionerima vrati deo novca iz budžeta prikupljen po osnovu PDV i akciza. Dobronamerni lako mogu doći do poštene formule usklađivanja penzija pod uslovom da se njihova realna kupovna moć ne smanjuje.

Većina penzionera u Srbiji nema zdravlja i mnogo preostalog života da čeka najavljenu promenu načina usklađivanja penzija i zbog toga očekuje da država odmah vrati nesrazmerno uzeto tako što će za početak povećati najnižu penziju i izvršiti vanredno usklađivanje penzija od najmanje 10 odsto. U isto vreme je penzionerima sa penzijama manjom od 20.000 dinara i bez dodatnih prihoda, potrebno obezbediti novčanu pomoć koja će biti veća onima koji imaju manju penziju.

Jovan Tamburić, predsednik

UDRUŽENjE SINDIKATA PENZIONISANIHVOJNIH LICA SRBIJE

https://izmedjusnaijave.rs/