Za deset godina iz Srbije se odselilo pola miliona građana!

0
489
Foto: printscreen ( standard.rs )

Veće podsticajne mere za privlačenje stranih investicija, unapređenje odnosa između matice i dijaspore, proširenje nadležnosti saveta za migracije na lokalnom nivou, ali i povećanje izdvajanja za istraživanje i nauku, kao i veći budžet za prosvetu i kulturu deo su plana države kako da se izbori sa sve većim odlaskom ljudi iz Srbije.

A činjenice o tome koliko ljudi odlazi iz Srbije poslednjih godina su zabrinjavajuće.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prosečni godišnji broj emigranata iz Srbije samo u države članice ove organizacije od 2007. do 2015. je više nego udvostručen, sa 27.000 na 60.000.

„Prosečan godišnji priliv migranata iz Srbije u države članice OECD, u periodu 2008. do 2019. iznosio je 41.000. To znači da je za 11 godina iz Srbije samo u OECD zemlje otišlo gotovo pola miliona. Podaci o povratku u Srbiju nisu poznati“, navodi se u ovom dokumentu.

Na osnovu jedanaestogodišnjeg trenda moglo bi se predvideti da će emigracija nastaviti rast iz najmanje dva razloga, zbog emigracionih namera koje se u našoj zemlji sporo menjaju i zato što se tražnja za radnom snagom iz Srbije u EU ne smanjuje i što će, što smo bliže ulasku u EU, i dalje rasti.

Podaci koje je objavio OECD pokazuju da je poslednjih 12 godina iz Srbije otišlo u inostranstvo pola miliona ljudi, prosečne starosti trideset godina i da su iseljeni u najvećem procentu iz „kontigenta radne snage“.

S druge strane, statistika onih koji se vraćaju u našu zemlju takođe nam „ne ide naruku“. U periodu od 2001. do 2011, broj povratnika u Srbiju bio je manji od 70.000, a od ukupnog broja čak 63 odsto pripada neaktivnom stanovništvu u zemlji, što znači da su mahom penzioneri ti koji se vraćaju Srbiju.

Da Vas podsetimo:  Čačanske javne nabavke

Profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović kaže da je malo verovatno da ćemo zaustaviti migracije, ali da postoji načini da se taj trend ublaži.

– Dva su razloga zbog kog ljudi odlaze iz Srbije, jedan je ekonomski, zbog više zarade i većih šansi za zapošljavanje, a drugi neekonomski, odnosno on se tiče onih koji i ovde dobro zarađuju i kojima nije prioritet veća zarada, već koji žele stabilnije uslov za život, kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, sistem sa manje korupcije – ističe Ranđelović. Zato bi država, osim ekonomskim momentom, kako kaže, trebalo da se pozabavi i ovim drugim, jer bi to bio dobar način da se ublaži ovakav trend odlaska ljudi.

I za stručnjaka za ekonomske migracije Vladimira Grečića ključno je da se pripreme mere kojima bi se stvorili bolju uslovi ne bi li se zadržali stručnjaci, ali i privukle investicije.

– Nemamo dovoljno stručnih radnika, a tu ne mislim samo na visokoobrazovane. Razlike u standardu između razvijenih i manje razvijenih zemalja su toliko velike da mere za ublažavanje trenda odlaska moraju da se usvoje. Pritom moramo znati da se trend odlaska ne može zaustaviti, već samo ublažiti – ističe Grečić, koji je član Vladinog tima za praćenje ekonomskih migracija.

Poenta, kako kaže, nije samo u ekonomskim stvarima, već i institucionalnom i zakonskom okviru, a migracije će biti veće kako se Srbija bude približavala članstvu EU, kao što je to bio slučaj sa zemljama iz okruženja.

Iako većina ljudi u sopstvenom angažmanu odlazi za poslom iz Srbije, i država je ta koja aktivno godinama radi na slanju ljudi u inostranstvo. U prvom delu strategije na kojoj je radio Vladin tim za praćenje ekonomskih migracija se to i ističe. Tako je, prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja za 2018, 901 poslodavac iz Srbije uputio ukupno 15.503 zaposlenih na privremeni rad u 107 zemalja, najviše u Nemačku, Slovačku i Hrvatsku.

Da Vas podsetimo:  Radnici FRA odlaze u penziju kao socijalni slučajevi

Osim toga, upućivanje radnika iz Srbije u EU postalo je značajnije u poslednje tri godine, po usvajanju Zakona o upućivanju. Od 607 radnika koliko ih je na rad u inostranstvo poslato 2017, broj je skočio na 10.576 godinu dana kasnije i porastao za još pet hiljada u 2019. godini.

Godinama unazad posao našim ljudima, pre svega u EU, osim 127 privatnih agencija, pronalazila je i država preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Osim toga, Srbija ima zaključene bilateralne ugovore o socijalnoj sigurnosti sa 28 država.

Iako podaci UN iz 2013. pokazuju da je Srba u dijaspori 1,3 miliona, procene Ministarstva spoljnih poslova su da u srpskoj dijaspori ima 4,5 miliona ljudi, od toga 1,5 miliona sa srpskim, dok ostali imaju dvojna državljanstva.

Kako na najbolji način iskoristiti njihov odlazak?

Jedan od načina su i devizne doznake, koje bi mogle da budu, kako je istaknuto, kanal kroz koji „odliv mozgova“ može generisati pozitivne efekte za zemlju porekla.

Srpska dijaspora je poslala u matičnu državu preko 3,6 milijardi dolara u 2019. godini. Godinu ranije priliv deviznih doznaka migranata u matičnu državu bio je veći za 36 odsto od priliva stranih direktnih investicija u Srbiju. U odnosu na BDP doznake migranata iznosile su 8,4 odsto i one su u 64 odsto slučajeva stizale iz zemalja EU“, navodi se u zvaničnim dokumentima.

Prema podacima OECD, iz Rumunije i Bugarske je od 2007. (kada su ušle u EU) do 2016. u proseku godišnje odlazilo 355.000, odnosno 97.000 ljudi. U istom periodu, taj godišnji prosek u Poljskoj je bio 278.000, Mađarskoj 70.000 , a u Hrvatskoj 35.000 ljudi. Kada je Hrvatska u pitanju, nakon ulaska u članstvo EU godišnji broj emigranata je počeo naglo da raste, 2015. dostigao je 77.000, da bi u 2017. pao na 73.000 ljudi.

Da Vas podsetimo:  Izvršitelji će od građana Srbije prinudno naplatiti 500 MILIONA EURA neplaćene RTS pretplate !

Izvor: Mitrovica.info

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime