Zar i danas, silovana treba da bude i prebijena?

0
782

Teško je shvatljivo mnogo šta, kad nas drastičnim pojavljivanjem lupi po čelu! Ovog puta silovanje maloletnih učenica glume i od strane uglednog nastavnika, dodatno nas je zapanjilo odbranom silovatelja! Direktno ovog a šire svih, traženjem „vidljivih tragova“ fizičkog nasilja. Pocepane odeće od strane silovatelja, ogrebotina od noktiju po njemu od strane žrtve… Jer ne shvatamo da sa kalendarski novim vremenom, automatski ne nastaje novo u shvatanju i ponašanju. Drugde nastalo i uzelo maha, daleko ranije!

Silovanje uvek postoji i verovatno će uvek postojati, menjaju se samo oblici. Srećom po silovane, i reagovanje na njega! Tako je dobar deo javnosti, u Francuskoj a zatim i šire, naprosto zaprepastio veliki sociolog Dirkem (umro 1917.). Ukazujući na lako vidljivo, skoro opštepoznato. (Ali je veliki filozof Hegel, znatno ranije, uzalud podsetio da „ono što je opštepoznato nije time što je poznato, i spoznato“). Ima nasilja, i nasilja! Žena može i jeste obično silovana fizičkim preimućstvom nasilnika, ali šta sa ekonomskim poslodavca? Koji je lepo i učtivo, sa fizičke distance, podseća da „Ako neće, to je njena stvar!“, sutra ne dolazi na posao! Neka zavisnost žrtve od nasilnika, nepotrebnom čini fizičko nasilje…

Brojni pravnici, Dirkemovi studenti, nisu se samo zaprepastili. (Neki su se učvrstili u uverenju koje su već imali). Advokati su počeli besplatno da tuže za silovanje svakom prinudom a sudije zaobilazno da kažnjavaju, ne tražeći dokaze fizičke prinude. (Za one koji ih danas ističu, apsolutno odgovara jetka kvalifikacija američkih ranih feministkinja: „muške šovinističke svinje“. Za one koji ne znaju, reakcija na kvalifikaciju kojom ih je častio književnik Norman Majler: „Uspaljene vagine, kojima zna se šta treba!“). Preko važećih normi koje su regulisale nanošenje fizičkog bola (defloracija, koitus bez pripreme, eventualna trudnoća i porođaj), psihičkog (nemogućnost unošenja u brak miraza zvanog „devičanstvo“, nemanja nikog ko će se radovati detetu, bola pri njegovom pitanju zašto nema tatu…), socijalnog (odbacivanje od strane porodice, ona kao „laka žena“, a dete kao „kopile“), ekonomske štete (nemogućnost da radi u odmakloj trudnoći, nezaposlenost zbog deteta o kome nema ko da se brine…).

Da Vas podsetimo:  Budućnost frilensera

A kad je to uzelo maha, nacionalna Skupština (u kojoj je takođe bilo uglednih pravnika koji su čitali Dirkema a neki nisu ni morali), uradili su ono što se normalno radi. Kad pravo u životu ide ispred onog u knjigama, knjige (zakonici) mu se prilagode! Pa se nasilje počelo shvatati i kao moralno, psihičko, ekonomsko, političko… A krivično delo silovanja više se nije moglo braniti samo odsustvom pocepane odeće, ili činjenicom da je neka žena duplo viša i teža od muškarca…

Da takvu odbranu i danas retko ko pokušava, a retko za nju ima razumevanja, mogli bi pripisati „muškim šovinističkim svinjama“. Pošto nije slučaj, u pitanju je još jedno svedočanstvo o nečem mnogo ozbiljnijem. Kašnjenju našeg socijalnog vremena, za kalendarskim…

Izvor: Kolubarske

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime