Nastavnici u Srbiji 2021. mogli su za svoju platu da kupe 143,5 kilograma svinjskog buta, a sada za svoju platu mogu da kupe 97,5 kilograma tog mesa.
Zašto bi iko išao u nastavnike: Za platu pre mogli da kupe 143,5 kg svinjskog buta, a sada 97,5 kgFoto: Pixabay (ilustracija)
To je izjavio na debati o položaju prosvete urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk.
On je istakao da je 2021. prosečna plata u prosveti bila 63.974 dinara, a da je u junu ove godine bila 76.897 dinara i da to naizgled deluje kao rast, ali da treba pogledati sva druga poskupljenja.
Predstavnica Instituta za savremenu istoriju Srbije Marija Obradović rekla je da u Srbiji preovlađuje radno-intenzivna privreda koja koristi niskoobrazovanu radnu snagu, te su niske plate u tom slučaju očekivane.
Ona je istakla da više od 80 odsto porodica ima subjektivan osećaj siromaštva, a da je 28,5 odsto statistički u riziku od siromaštva.
„U takvom društvu, koje ima oblik endemskog siromaštva, obrazovanje nema društveni značaj, odnosno privreda nema potrebe za obrazovanima“, rekla je Obradović.
Profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal istakao je da obrazovanje nema društveni položaj kakav bi trebalo, a da loše obrazovanje pojačava socijalno raslojavanje u društvu. Kako je rekao, loše obrazovanje smanjuje šansu svakom detetu koje nema mogućnost da se školuje van javne škole, jer oni koji imaji resurse ne računaju na javno obrazovanje.
Njegov kolega Ognjen Radonjić rekao je da su obrazovani ljudi politički artikulisaniji i svesniji i da nekome ko želi da bude diktator nisu potrebni obrazovani ljudi i da se radi na njihovoj pasivizaciji ili iseljavanju iz zemlje.
On kao prvi korak u ozdravljenju obrazovanja vidi sklanjanje aktuelne vlasti.
Radonjić je istakao da je u 2019. u Srbiji za obrazovanje izdvojeno 3,6 odsto bruto društvenog proizvoda, a u Sloveniji 4,9 odsto, kao i da je po glavi stanovnika Srbija izdvajala 268 dolara za obrazovanje, a Slovenija 1.274 dolara.
On je dodao i da je u septembru 2022. prosečna plata u Srbiji pokrivala 84 odsto prosečne potrošačke korpe, a s prosečnom platom u prosveti moglo se podmiriti 76 odsto prosečne potrošačke korpe.
Predstavnice Unije sindikata prosvetnih radnika i sindikata Nezavisnost Snežana Romandić i Vesna Vojvodić Mitrović ocenile su da sa platama kakve ima prosveta nikoga ne treba da čudi što se mali broj ljudi upisuje na nastavničke smerove.
Romandić je rekla da „obrazovni sistem funkcioniše na entuzijazmu zaposlenih“.
