Zašto bi Kinezi kupili Železaru?

0
922

Logično je pitanje zašto je Hebei grupi zanimljiva srpska kompanija koju niko već dva puta ne želi da kupi.

Predstavnici vodeće kineske kompanije za proizvodnju čelika HBIS (Hebei Iron and Steel) početkom januara stigli su u Železaru Smederevo čime se ponovo aktuelizuje pitanje sudbine ove kompanije sa 5.000 zaposlenih. Kako saznaje Istinomer, reč je o dogovorenoj poseti ali je još rano reći da li će se dalji planovi kineske kompanije koja je u svetskom vrhu po proizvodnji čelika, podudariti sa težnjama premijera Vučića: okvirni ugovor u decembru, (što već kasni), u aprilu 2016. konačni ugovor, da bi već u julu 2016. godine Kinezi „ušli“ u Smederevo.

Nakon dva neuspela tendera za prodaju smederevske železare, logično se postavlja pitanje zašto bi kineska kompanija došla u grad na Dunavu? Odgovor delimično leži u političkim vezama Srbije i Kine, naraslim ambicijama Kine u Jugoistočnoj Evropi, ali i u poslovnim strategijama kineskih kompanija koje zbog dramatičnog zagađenja vazduha u Kini trpe ozbiljne pritiske države da isele proizvodne pogone. Enigma je doduše, kako se Železara koja u najboljim danima za godinu dana proizvede koliko HBIS za 15 dana, uklapa u biznis planove kineskog giganta? (Za podatke o proizvodnji u svetu videti mapu).

Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja za metalnu elektroindustriju, rudnike metala i metalurgiju u Privrednoj komori Srbije veruje da za Železaru ima nade, uprkos teškoćama u poslovanju. Kako navodi, za prvih 11 meseci prošle godine srpska kompanija beleži neto izvoz od 58,88 miliona dolara, uz uvoz od 264 miliona i izvoz od 329 miliona dolara.
“Na drugom je mestu sa izvozom u Srbiji posle Fijata, a po neto izvozu je na osmom mestu. Izvoz je za 42,3 odsto veći nego u istom period 2014. a uvoz je veći za 36,9 odsto”, navodi Obradović u prilog atraktivnosti Železare.

Da Vas podsetimo:  Sve manje lekara opšte prakse u Novom Sadu, jedan doktor pokriva 40 odsto više građana nego što je propisano

Ulaz u Evropu preko Smedereva

Kako kaže, eventualnom kupovinom, kineska kompanija dobija prodor na evropsko tržište jer već, maltene, pokriva sva svetska tržišta. Sa druge strane, budućim partnerstvom, Železara sa HBIS-om ima perspektivu izvoza, pre svega na tržišta EU, a pri tom kao najveći proizvođači na svetu Kinezi mogu da utiču na količinu proizvodnje i cenu u određenom trenutku.

Na pitanje kakav je interes Kineza da kupe Železaru koja se po kapacitetima ne može ni porediti sa HBIS-om, niti u blizini ima potrebne rude i energente, Obradović kaže da ne mora sva roba na evropsko tržište da dođe iz Smedereva, već i iz Kine, što znači da bi Srbija bila baza Kinezima za ulazak u Evropu.

2016-01-30_085208

Istinomerov sagovornik navodi da se pitanje broja radnika u Železari koji bi eventualno ostali bez posla previše potencira u javnosti i da se moraju sagledati interesi i druge strane. Podsećanja radi, 5.000 radnika koliko danas radi u Železari je broj koji je ostao nakon povlačenja američkog US Steel-a, u trenutnu kada su radile obe visoke peći.

Poslovne strategije

Razloge dolaska Kineza u Smederevo ne treba samo tražiti u poslovnim perspektivama srpske kompanije, već i u dešavanjima u samoj Kini i globalnim planovima kineskih čeličana.
Na to je ukazao i premijer Vučić tokom dvodnevne posete Kini u novembru 2015. kada je sa kineskom kompanijom potpisan memorandum o razumevanju. Osim što je rekao da HBIS grupa nije otpuštala radnike u svom rudniku u Africi o čemu je Istinomer pisao, on je dodao i da je kineska strategija da što je moguće više izlazi na druga tržišta, da gasi svoje čeličane u Kini, a proizvodi van svoje teritorije.

Premijer je samo donekle u pravu, jer je preterano reći da je krajnji cilj da se gase železare u Kini. U Svetskoj asocijaciji čelika ukazuju za Istinomer da većina od 20 vodećih kompanija iz Kine ima podružnice preko mora ali uglavnom za trgovinu proizvoda od čelika i ruda.
„U protekloj deceniji, a naročito u poslednje dve godine, bilo je kompanija koje su zatvorene zbog loših poslovnih rezultata i pritisaka da ispune ekološke propise”, kaže za Istinomer Elen Lin iz Svetske asocijacije čelika.
Ona objašnjava da su zatvorene kompanije bile na teritoriji Kine i Evrope, a da su strategije širenja van Kine raznovrsne, uključujući i otvaranje novih fabrika i rudnika.

Da Vas podsetimo:  Soba br.11

Ulazak u Železaru Smederevo ne bi bio prvi korak HBIS grupe, vodećeg kineskog proizvođača čelika, na evropskom tlu. Ova grupa je 2014. godine kupila kontrolni paket švajcarske kompanije Duferko, poznatog svetskog trgovca čelikom. Pozadina ove akvizicije je želja kineske kompanije da iskoristi prodajnu mrežu, ugled, menadžment i reputaciju evropskog Duferka budući da kineske kompanije nemaju tako dobru reputaciju kao zapadnoevropske, ocenjuje se u Rojtersovoj analizi.

Zagađenje

Korene ekspanzije kineskih čeličana van granica matične zemlje treba tražiti u padu cena sirovina na kineskom tržištu na kome godinama postoje ogromni viškovi čelika i pokušajima da se uz posredstvo svetske prodajne mreže koju donosi Duferko, izvozi što više. Zbog velikih rezervi neprodate robe koja se procenjuje na čak 400 miliona tona, brojne kineske čeličane su godinama gomilale dugove. Takođe, Kina ima ogroman problem sa zagađenjem vazduha zbog čega kineska vlada podržava “selidbu” domaćih firmi na druge lokacije. Vlada je zbog otrovnog smoga, koji godišnje ubije nekoliko hiljada Kineza, takođe zatražila da se ispunjavaju novi ekološki standardi proizvodnje i predvidela oštre kazne za one koji ih ne ispunjavaju.
Sa druge strane, srpska železara, čak i kad rade obe peći, zagađuje u granicama dozvoljenog što znači da Kinezi ne bi morali da se bave ekološkim pitanjima u Smederevu, ukazuje Ljubiša Obradović iz Privredne komore Srbije.

Istorijat Železare

Smederevska železara je pod imenom Sartid prodata u martu 2003. američkom Ju-Es stilu za 23 miliona dolara. U januaru 2012. američka kompanija je zbog gubitaka prepustila Vladi Srbije Železaru za simboličan jedan dolar. Vlada otad bezuspešno pokušava da nađe strateškog partnera za nekadašnjeg metalurškog giganta, na kojeg se značajno oslanja domaća industrija.
Prvi tender za prodaju železare raspisan je aprila 2012. godine, ali nijedan od zainteresovanih kupaca nije predao ponudu. Drugi tender je raspisan u decembru 2014. ali su pregovori sa američkom kompanijom Esmark bili neuspešni. U martu 2015. Vlada Srbije odlučuje da angažuje profesionalni menadžment. Na tenderu za upravljanje Železarom je pobedio HPK Inženjering, na čelu sa Peterom Kamarašom i Džonom Gudišem.

Da Vas podsetimo:  I Bog bi pao na Vučićevom poligrafu

Međutim, detalji ugovora o upravljanju Železarom duže od pola godine nisu poznati javnosti o čemu je Istinomer detaljno pisao. Ministarstvo privrede do današnjeg dana nije objavilo ugovor, a nisu pomogle ni dve kazne koje je Ministarstvo moralo da plati po nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja. Ministar Željko Sertić smatra da taj dokument ne treba da ugleda svetlost dana, a to obrazlaže činjenicom da bi se time iznele i informacije koje spadaju u poslovnu tajnu.

Ivana Pavlović

Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime