Zbog slobodnog dolaska građana i sa istoka i sa zapada, Beograd je, s početkom rata u Ukrajini, zamenio Brisel a Srbija postala mesto glavnog sukoba mnogih obaveštajnih službi s pojačanim delovanjem i protiv nas
Do rata u Ukrajini Brisel je ubedljivo bio grad se najviše špijuna po kvadratnom metru u Evropi, prava evropska Kazablanka, da bi tokom ovog sukoba Beograd ozbiljno zapretio da preuzme tu titulu. Za Brisel nikakvo čudo, tamo su koncentrisane mnoge institucije u kojima se donose globalno značajne odluke, pa je sasvim očekivano da budu mete obaveštajnih nasrtaja velikog broja obaveštajnih službi, pre svega onih moćnih i sa Istoka i sa Zapada. Tu je sedište komande i drugih institucija NATO-a, ali i Evropske unije, što podrazumeva ogroman broj diplomata različitog profila i nivoa. Niko ne zna koliko među njima ima profesionalnih obaveštajaca maskiranih diplomatskim statusom i ko tu koga i na koji način špijunira.
Možda je nekada i postojao nekakav globalni obaveštajni obračun Istok–Zapad, ali davno je nastupio period sopstvenih interesa, gde su obaveštajne službe bile spremne da trguju informacijama, pa i na štetu svojih prijatelja i saveznika, samo da se dočepaju onoga što je strateški važno za njihove države. Tako je Brisel postao jedno od retkih mesta na planeti gde su se mogle „iskopati“ važne informacije i istovremeno najveća svetska „pijaca“ za trgovinu informacijama. Postale su važne i informacije koje vam nisu potrebne, kao moneta za trgovinu sa onima kojima su dragocene. Niko vam ništa neće dati ako i vi nemate nešto što je njemu vredno. Zato su se obaveštajci i špijuni sjatili u Brisel, a „trgovine“ su se obavljale najviše na diplomatskim prijemima, banketima i privatnim skupovima i druženjima. Brisel je jasan, ali šta je to Beograd preporučilo da bude Kazablanka?
Početkom rata u Ukrajini sve se promenilo – na Zapadu je formiran kompaktan i strogo kontrolisan antiruski front država koji je protiv Rusije pokrenuo totalni hibridni rat. Istovremeno, rat između Ukrajine i Rusije pretvorio se u proksi rat NATO-a protiv Rusije.
Delovali mnogo šire od interesa vlastitih zemalja: Hrvoje Šnajder i Ljuben Gligorov
BUMERANG MERA Jedna od prvih mera koju je preduzeo Kolektivni zapad pod pritiskom vodećih sila NATO-a, pre svega SAD, jeste masovno proterivanje ruskih diplomata. Namera je bila ne samo politička i diplomatska diskreditacija nego da se izazove totalni kolaps moćnih ruskih obaveštajnih službi, jer se znalo koliko su one važne za vođenje konvencionalnog rata u Ukrajini, a pogotovo totalnog hibridnog rata globalnih razmera. Računalo se da tako oslabljene ruske službe neće moći da prepoznaju i neutrališu lepezu hibridnih nasrtaja sa ciljem da se izazove unutrašnja nestabilnost, protesti, neredi i sukobi koji bi doveli prevrata i promene vlasti u Rusiji ili do raspada Rusije na više malih državica.
Procena NATO eksperata o pitanju obaveštajnog obračuna bila je totalno pogrešna, uostalom, kao i sve druge procene vezane za „propast Rusije“. Pri svojim procenama jednostavno nisu uzeli u obzir da će Rusija uzvratiti istom merom i da će masovnim proterivanjem diplomata i njihove obaveštajne službe biti osakaćene u najvažnijem segmentu u to vreme – na temu obaveštajnog i podrivačkog delovanja prema Rusiji.
Obaveštajni obračun više nije mogao da se obavlja u Briselu, i sama „pijaca“ informacijama je zapala u krizu, tako da su i jedni i drugi, i Rusija i vodeće države NATO-a, tražili nove mogućnosti. Srbija se pokazala kao jedina država u Evropi gde slobodno mogu da dođu i dobiju boravak i Rusi i Ukrajinci, kao i svi drugi, što je opredelilo mnoge obaveštajce i špijune da se stacioniraju u Beogradu i pokrenu trgovinu i obaveštajne obračune koji nemaju veze sa Srbijom.
Na Zapadu Ruse proganjaju, diskriminišu, otimaju im imovinu, ucenjuju ih da rade protiv svoje države i naroda. Šefovi CIA su javno objavili „lov na Ruse“ po celom svetu radi vrbovanja za špijunski ili podrivački rad. Rusi se jedino u Srbiji osećaju sigurno. Ukrajinci koji beže od rata i mobilizacije dolaze u Srbiju jer se plaše da će u zapadnim državama biti hapšeni i deportovani kao vojni obveznici, a ne žele da poginu u besmislenom ratu na kome insistira Zapad „do poslednjeg Ukrajinca“. Tako se i oni najbezbednije osećaju u Srbiji jer znaju da ih ovde niko neće ugroziti.
Jedino što su sada i jedni i drugi postali meta za nasrtaje suprotstavljenih obaveštajnih službi. Rusi koji se iz Srbije vrate u Rusiju daleko manje su sumnjivi ruskim kontraobaveštajcima nego oni koji se vrate iz država gde su mogli biti izloženi raznim ucenama. Srbija naravno nije proterala ruske diplomate pa njihovi obaveštajci ovde najlakše dolaze do lica sa Zapada, pa i iz Ukrajine, i te mogućnosti koriste. Prisutna je i ukrajinska služba koja traži obaveštajno-subverzivne mogućnosti prema Rusiji. To je prvi razlog zašto je Beograd postao balkanska, pa i evropska Kazablanka i što su beogradski hoteli, hosteli i privatni smeštaji prebukirani stranim profesionalnim agentima i špijunima maskiranim u poslovne ljude i turiste.
Beograd, 3.06.2023. – Cetvrti skup „Srbija protiv nasilja“ poceo je danas ispred Doma narodne skupstine u Beogradu. Posle obracanja javnih licnosti veliki broj ucesnika skupa krenuo je u setnju od zgrade Doma Narodne skupstine koja treba da se zavrsi simbolicnim pravljenjem „prstena“ oko zgrade predsednistva.(BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC)
AGENTI UTICAJA Drugi razlog hiperprodukcije špijuna u Beogradu i širom Srbije jeste hibridni rat kome je Srbija izložena, a koji zahteva obimne obaveštajne informacije. I ne samo to, hibridni napadi podrazumevaju i jake podrivačke aktivnosti koje se najefikasnije sprovode preko špijunskih mreža, kao klasičnog perfidnog nastupanja, i relativno novog američkog „izuma“ – agenata uticaja, koji su svoju razornu moć prema državama i „režimima“ dokazali tokom brojnih obojenih revolucija. Agenti uticaja nisu klasični špijuni i čak ne moraju biti na vezi s profesionalnim obaveštajcima. Najčešće tu je posredna obaveštajna veza preko raznih vladinih i nevladinih donatorskih kuća iz inostranstva. Njihov posao je raspirivanje i širenje različitih vrsta nezadovoljstva koje vremenom prerasta u proteste. Naravno, stimulišu se novcem za koji niko ne zna odakle dolazi.
Sada se već zna da hibridni rat podstiče nasilje iznutra sa ciljem nasilnog preuzimanja vlasti i postavljanja marionetske vlade. Primera nasilne promene vlasti uz podršku iz inostranstva je mnogo, a surove scene bezakonja i nasilja nikada nisu sankcionisane jer, „to je počinio do tada ugnjetavani narod“. I za nasilje se unapred tajno pripremaju i opremaju pojedinci i grupe, da li špijuni, agenti uticaja ili unajmljeni kriminalci. Redovna je pojava, bez izuzetka, da je svaka tako uspostavljena vlast marionetska, ucenjena i slepo poslušna strancima koji i dalje njima upravljaju preko svojih obaveštajnih službi. Čini se da je Srbiji neko namenio upravo takav scenario i da mu se mnogo žuri, i to je najvažniji razlog „najezde“ i fabrikovanja špijuna koji direktno rade protiv Srbije.
Za mnoge prevrate ili pokušaje prevrata povod su bili izbori i navodna izborna krađa. Tako dok razmišljamo da li smo zbog tolikog broja špijuna i agenata uticaja u opasnosti, treba da se upitamo – zašto vanredni izbori, ko ih je i po čijem nagovoru iznenada tražio, ko je „ujedinio“ deo opozicije među kojima je i ona agresivna iako su razlike među njima nepremostive, ko ih finansira i zašto, odakle dolazi taj novac i kako će se vratiti, i ono najvažnije, da li su izbori planirani da bi se promenila vlast ili su unapred smišljeni kao povod za nasilje i pokušaj prevrata?
Dva su ključna razloga zašto moćne zapadne obaveštajne službe koriste svoje balkanske satelite kao ekspoziture za delovanje protiv Srbije – zato što imaju daleko veće objektivne mogućnosti, i da se veliki ne bi kompromitovali obaveštajnim aferama. Jer kada politika i diplomatija iznenada pokažu hitnu i veliku glad za informacijama, raste pritisak na službe, koje imperativno moraju da ulaze u veće rizike, što dovodi do grešaka i „provala“ špijuna i špijunskih mreža. To se upravo događa u Srbiji, za kratko vreme BIA i VBA razbile su špijunske mreže hrvatske SOA i bugarske DANS, koje su (verovatno po zapadnim instrukcijama) intenzivirale obaveštajni i podrivački rad protiv Srbije.
U hrvatskom slučaju razbijena je špijunska mreža profesionalnog obaveštajca Hrvoja Šnajdera koji je bio zaštićen diplomatskim imunitetom i proglašen je za personu non grata. I u drugom slučaju tragovi vode do diplomatskih lica u bugarskom konzulatu, a uhapšen je špijun-rezident, koji je i sam na vezi držao mrežu špijuna. Istrage su u toku, ali već se vidi da se obaveštajni i destruktivni rad pojačavao i širio novcem čije se poreklo ne zna, ali se može pretpostaviti da je iz zapadnih centara moći.
ŠPIJUNSKA PRIZNANICA U tom brzopletom radu napravljene su i neke krupne greške. Na primer, kod bugarskog špijuna-rezidenta Ljubena Gligorova nađene su priznanice da je uzimao novac. To je velika greška bugarskih obaveštajaca – Gligorov treba da potpiše priznanicu koju zadržava samo profesionalni obaveštajac i ona kasnije služi za pravdanje novca, ali više kao sredstvo ucene ako se špijun nekada pokoleba i odbije da nastavi špijunski rad. Nikada se ne daje priznanica špijunu niti mu ona treba.
Kod procene razloga grubih obaveštajnih nasrtaja važno je uočiti bitnu razliku u obaveštajnom istraživanju hrvatske i bugarske obaveštajne službe. Hrvatska se više orijentisala na istraživanje političkih prilika i raspoloženja u Beogradu, kako bi se na neki način pomoglo unutrašnjim destruktivnim snagama, zato što se upravo iz Hrvatske vrši najprljavija propaganda protiv Srbije i srpskog državnog vrha. Bugarska služba se pretežno orijentisala na prikupljanje klasičnih vojnih podataka, o rasporedu, brojnosti, naoružanju i opremi VS, gde je čak i rezident rezervni oficir. Istraživali su i bezbednosnu strukturu VS, poimenično oficire VBA, verovatno zbog što bolje zaštite svojih špijuna, ali i zbog traženja slabe tačke u bezbednosnom sistemu i potencijalne kompromitacije i ucene ako se to pokaže kao moguće.
Struktura bugarskog istraživanja juga i istoka Srbije veoma liči na obaveštajnu pripremu budućeg ratišta, što jeste zabrinjavajuće. Male su šanse da to Bugarska radi za svoje potrebe i svoje ofanzivne ratne planove, bez obzira na neka istorijska neprijatna iznenađenja kada su nam u najgorem trenutku zabadali nož u leđa. Pre će biti da to rade za obaveštajne službe velikih sila, ili za potrebe prištinske vlasti i njihove paravojske, opet po instrukcijama i zahtevu neke velike obaveštajne službe. Znači, jasno se vidi da neke velike obaveštajne službe vrše koordinaciju delovanja balkanskih obaveštajnih satelita i striktnu podelu obaveštajnih zadataka po strukturi obaveštajnih informacija koje treba prikupiti, ali i teritorijalno, kako bi se obaveštajni kapaciteti što bolje iskoristili.
Male su šanse da i pored velikog angažovanja moćne zapadne obaveštajne službe ostvare svoj krajnji cilj u Srbiji – da preko dobro pripremljenih unutrašnjih destruktivnih snaga izvrše prevrat i instaliraju poslušnu marionetsku vlast. Znaju to oni, pa zato imaju i svoje prikrivene ciljeve koje ne prikazuju ni svojim „unutrašnjim saveznicima“. Ako pokušaj ne uspe, oni nisu bacili novac u prazno. Nisu se kockali. Očekuju da će veštački izazvani unutrašnji protesti i sukobi u velikoj meri oslabiti pregovaračku poziciju državnog vrha Srbije, kako o pitanju KiM, tako i o pitanju Republike Srpske, pa i drugih „crvenih linija“ koje su jasno definisane. Zato ne žale novac za intenzivno širenje špijunskih mreža i obuku agresivnog dela opozicije preko obaveštajaca u zapadnim ambasadama ili kroz organizovani odlazak na obuku i instruktažu u neku od zapadnih država.
Razgovori u beogradskim restoranima i drugim javnim objektima postali su za njih nesigurni i riskantni zbog profesionalnog rada srpskih kontraobaveštajnih službi (agencija) koji daje vidljive rezultate. Špijunske i podrivačke aktivnosti u ovoj fazi se sigurno neće zaustaviti, ali su im naše službe ozbiljno poremetile precizne planove destabilizacije Srbije. Međutim, bila bi velika greška potceniti njihovo intenzivno angažovanje i novac koji dolazi kao podsticaj za nasilje i destrukciju. Isprobali su oni te mehanizme na mnogo meridijana i mnogo država. Imaju iskustva u tome, ali će se, po svemu sudeći, morati zadovoljiti onim skromnijim ciljem – slabljenjem pregovaračkih pozicija Srbije u budućim diplomatskim smicalicama.
IZVOR: Pečat, AUTOR: Ljuban Karan
