Zašto treba izaći na referendum i zaokružiti NE?

0
105

Poštovani građani Srbije,

uveren sam da se ovih dana mnogi od vas pitaju da li u nedelju izaći na referendum i kako glasati. Da li podržati promenu Ustava ili biti protiv. Šta znači ako na glasačkom listiću zaokružite DA, a šta ako se odlučite za NE?

Odgovor na pitanje zašto se građani suočavaju sa ovim dilemama nalazi se u odsustvu široke i ozbiljnije javne rasprave na temu ustavnih promena. Neobaveštenost i konfuzija kod naroda su direktna posledica pokušaja određenih političkih faktora u vlasti da pitanje ustavnih promena što je više moguće ostane ispod radara javnosti, da se izmene najvišeg pravnog akta u državi maltene provuku ispod žita i sprovedu u tišini. Zašto zagovornicima ustavnih promena nije u interesu da narod Srbije bude upoznat sa suštinom i posledicama predloženih ustavnih amandmana? Njihov (jedini) argument da se glasa za promenu Ustava je da će to Srbiji doneti bolje i efikasnije pravosuđe, nezavisno od uticaja politike, i da ćemo zbog toga „ubrzanim korakom krenuti ka EU“. Da li je išta od ovoga uopšte – tačno?

Pođimo redom.

U našoj javnosti je malo poznato da je Venecijanska komisija, koja je inače savetodavnohttp://www.nspm.rs/ telo Saveta Evrope, u proleće 2007. godine usvojila dokument pod nazivom „Mišljenje broj 405/2006“. Naime, tadašnje rukovodstvo Evropske komisije zatražilo je od članova Venecijanske komisije da iznesu svoje primedbe i predloge na tek doneti Ustav Srbije iz 2006. godine.

U tom mišljenju Venecijanska komisija na osnovu komentara predstavnika iz Velike Britanije, Austrije, Poljske, Belgije i Finske (inače, sve ove zemlje su samo godinu dana kasnije među prvima priznale samoproglašenu Republiku Kosovo) zacrtava kurs budućih ustavnih promena u Srbiji. Tokom narednih godina ove preporuke preuzima EU koja ih pretače u pregovaračka poglavlja sa Srbijom i tako evropske integracije naše države uslovljava njihovom implementacijom.

Sve ono što danas od nas traže iz Brisela, zacrtano je još pre petnaest godina. Prva na redu je promena Ustava u oblasti pravosuđa – što se upravo i dešava. Od nas se očekuje da prihvatimo Sorošev model pravosuđa gde sudije i tužioce ne biraju narodni poslanici kao predstavnici građana već to čine Visoki savet sudstva i Vrhovno veće tužilaca – zatvorena tela bez demokratskog legitimiteta, koja će birati nosioce pravosudnih funkcija daleko od očiju javnosti i koja će biti podložna uticaju političara, nevladinih organizacija i stranih ambasada. Primoravaju nas da glasamo za sistem izbora sudija i tužilaca koji nema nijedna ozbiljna evropska država. Od građana Srbije se krije da je reformu pravosuđa koja nam se nameće kroz ove ustavne promene primenilo svega osam zemalja članica Saveta Evrope – dok je njih 39 zadržalo pravo da se sudije i tužioci biraju ili u parlamentu ili od strane šefa države ili u okviru izvršne grane vlasti. Navešću samo nekoliko primera – u Nemačkoj, najvažnijoj i najuticajnijoj članici EU, sudije bira poseban komitet, sačinjen od poslanika i saveznih ministara pravde – znači od političkih predstavnika, koje je narod izabrao na izborima. U Irskoj sudije imenuje predsednik države, i to na obavezujući predlog Vlade. U Sloveniji sudije bira Narodna Skupština, koja ima diskreciono pravo i da odbije pojedinačnog kandidata ukoliko postoje opravdani bezbednosni razlozi zbog kojih nije primeren za obavljanje državne službe. Pomenimo i ovih dana medijski aktuelnu Australiju – tamo je proces izbora sudija faktički u celini u rukama izvršne grane vlasti. Posredstvom australijskog generalnog guvernera (šefa države) u izboru sudija i tužilaca učestvuje i britanska kraljica. Postavlja se pitanje – kako to da većina demokratskih zemalja, naročito većina članica EU, može da ima sistem gde narodni poslanici biraju sudije i tužioce, a Srbija ne može? Kakav je to princip po kojem u jednoj Nemačkoj učešće parlamenta u izboru sudija nije narušavanje vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa, dok je u Srbiji takvo nešto „protivno evropskim vrednostima“?

Da Vas podsetimo:  NVO juriš na srpske škole

Sledeće što Venecijanska komisija uočava kao problematično u našem Ustavu je odredba o ćirilici kao službenom pismu u Srbiji. Zamera nam se jer navodno diskriminišemo latinicu i umanjujemo prava nacionalnih manjina. Podmuklo nam poručuju da ćemo zbog EU integracija morati da prestanemo da govorimo srpskim jezikom i pišemo ćirilićnim pismom. Venecijanskoj komisiji smeta i obeležavanje Dana Republike Srpske, pa je tako u svom mišljenju iz 2013. godine pozvala na zabranu njegove proslave jer u njemu vidi „diskriminatorski praznik koji narušava vrednosti tolerancije i dijaloga“.

Na kraju, Venecijanska komisija nam spočitava da je naš postupak za promenu Ustava isuviše „prezahtevan, kompleksan i rigidan“. Smeta im što je lista ustavnih promena koje podležu referendumu veoma široka, pa tako obuhvata i preambulu i načela Ustava. Sugeriše nam se da nema potrebe da o promenama Ustava koje se odnose na „teritorijalnu organizaciju i uređenje vlasti“ odlučuju i građani na referendumu. Iako izbegavaju direktno to da nam kažu – njihov najveći problem je naša ustavna preambula. Oni bi bili najsrećniji kada bi se Ustav u delu koji jemči teritorijalnu celovitost Srbije i garantuje opstanak KiM u njenom sastavu menjao bez izjašnjavanja građana – pukom odlukom skupštinske većine.

Svakom dobronamernom pojedincu je jasno da predstojeća promena Ustava nije ujedno i poslednja. Danas od nas traže da im predamo pravosuđe, sutra će tražiti da priznamo Kosovo, prekosutra da više ne budemo Srbi. Neće Srbija promenama Ustava biti bliža EU, ali će sasvim sigurno biti sve udaljenija od sebe, svog suvereniteta i svoje nezavisnosti.

Ako u nedelju glasate za promenu Ustava, glasali ste za pravosuđe u rukama stranog faktora, nevladinih organizacija i Brisela.

Ako u nedelju glasate za promenu Ustava, glasali ste za nove ucene i ultimatume Evropske komisije, koja od nas očekuje da se odreknemo ćirilice, osudimo proslavu Dana Republike Srpske i priznamo secesiju Kosova i Metohije. Ako u nedelju glasate za promenu Ustava, glasali ste za legalizaciju politizacije i nepotizma u pravosuđu, za još veću korupciju u sudskim i tužilačkim redovima. Ako glasate za, glasali ste za interese krupnog kapitala, stranih banaka i transnacionalnih korporacija.

Da Vas podsetimo:  HAJDUK PROTIV VETRENjAČA: Za šta se bori „mali od Srbije“

Poštovani građani Srbije, u nedelju i mi imamo jedinstvenu priliku da im poručimo da Ustav Srbije nije parče papira nad kojim mogu da vrše svoje političke eksperimente

Ako ne želite ništa od ovoga, onda je izlazak na referendum prvi korak u pružanju otpora onima koji bi da nas liše suvereniteta i države. Podsetiću da su se sa sličnim pitanjem sa kojim se u nedelju suočava Srbija pre nekoliko meseci suočili i građani Švajcarske, a nekoliko godina pre njih i građani Turske. U obe ove zemlje nevladine organizacije koje se finansiraju iz sredstava Fonda za otvoreno društvo, čiji je vlasnik Džordž Soroš, pokušale su da odvoje pravosuđe od naroda i da izbor sudija i tužilaca izmeste iz parlamenta. Ali građani Turske i Švajcarske nisu imali dilemu – u obe države većina stanovništva je na referendumu rekla NE reformi koja pravosuđe čini nezavisnim – od sopstvenog naroda, a sve zavisnijim od stranih centara moći.

Poštovani građani Srbije, u nedelju i mi imamo jedinstvenu priliku da im poručimo da Ustav Srbije nije parče papira nad kojim mogu da vrše svoje političke eksperimente. Imamo jedinstvenu priliku da im pokažemo da se Srbi ne odriču svojih ustavnih i demokratskih tekovina. Glas protiv promene Ustava je glas za slobodnu i suverenu Srbiju, to je ispunjenje naše ustavne i patriotske dužnosti. Glas protiv je glas za nezavisno pravosuđe, za narodni suverenitet i za KiM u okvirima Srbije.

Zato – zaokružite NE!

autor:Danijel Igrec

(Autor je magistar pravnih nauka)

http://www.nspm.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime