Zemljotresi, superćelijske oluje… Neko se igra dugmićima ili teorija zavere?

Popriličan broj korisnika društvenih mreža, nakon superćelijskih oluja od prošle sedmice, počeo je ubeđivati svoje pratioce da je po sredi zavera „tajnih masonskih loža“ protiv čovečanstva i da se tamo neko, nedefinisan, na skrovitom mestu, igra dugmićima koji menjaju klimu i vreme.

Ipak, po rečima meteorologa Nedeljka Todorović, u osnovi ovakvih teorija zavere da ljudi menjaju vremenske prilike uz pomoć instrumenata kao što je HAARP, stoje politički i ekonomski interesi bogatih zemalja, koji građane žele da drže u strahu i na taj način se i dalje bogate na račun siromašnih, tvrdi on.

Po njegovim rečima, meteorologija je složena nauka, koja zahteva poznavanje matematike, sve oblasti fizike (termodinamiku, atomsku fiziku, mehaniku, elektromagnetizam…), kako bi mogli da se tumače događaji u atmosferi. Većina građana nema taj nivo znanja kako bi mogli da razumeju te procese.

–S te strane, građani ne mogu da razumeju sve detalje. Ali, kada se neko kao „stručnjak“ pomalo upetlja u objašnjavanje procesa u atmosferi, ne poznajući dovoljno problematiku, onda, uz dosta mašte, ispadne neka „teorija“ ili „hipoteza“ o čovekovim velikim moćima da može da menja oblake, da kažem i klimu, objašnjava Todorović.

Čovek, ističe Todorović, ima ograničene mogućnosti uticaja na vremenske prilike. On može da ih menja, ali samo na mikroplanu. Tako može da rasteruje maglu na aerodromima, međutim, ne može da utiče na globalne vremenske prilike. Naročito to ne može uz pomoć HAARP-a ili nekih drugih instrumenata koji u teorijama zavera važe kao osnovna sredstva promene vremenskih uslova na Zemlji. Atmosfera je veoma složen sistem cirkulacije vazduha i energije i da bi se neki proces u njoj pokrenuo mora da bude uloženo jako mnogo energije.

–Da bi na veštački način mogao da pokrene bilo šta na širem planu, čovek takvu energiju ne može da proizvede, decidan je naš sagovornik.

Uz pomoć HAARP-a proučavaju se visoki slojevi atmosfere, jonosfera koja je bogata visokonaelektrisanim česticama koje imaju značajan uticaj na prenos elektromagnetnih, pre svega, radiotalasa. A radiotalasi su niskoenergetski talasi, napominje Todorović.

–U odnosu na ono što dolazi sa Sunca, a to je čitav spektar, od radiotalasa, preko infracrvenog zračenja, vidljivog zračenja, UV zračenja, Iks zračenja, radiotalasi, to jest ono što čovek može da proizvede, su toliko mali inputi energije koji ništa bitno ne mogu da promene… Pogotovo što ta energija koja se šalje u jonosferu eksponencijalno opada sa rastojanjem. Tako da neka bitna promena u jonosferi ne može da se dogodi, konstatuje on i dodaje da je u poređenju na ono što u jonosferu dolazi sa Sunca, ono što čovek emituje sa Zemlje tek trunčica.

Todorović je govorio i o teorijama zavere da čovek može da pokrene zemljotrese. Ove konstrukcije pojavile su se posle zemljotresa u Turskoj, koji je odneo više od 50000 života. Prema tim teorijama, bio je to politički napad na turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

–Uz ograničenje da nisam seizmolog, ali kao poznavalac prirode u širem smislu, mogu da kažem da je za zemljotres takođe potrebna silna energija, kako bi se pokrenulo tlo. Mislim da u pozadini takođe stoji energija sa Sunca, koja je potrebna i za meteorološke procese. To su toliko silne energije da čovek ne može da ih napravi, kategoričan je Todorović.

Priča o tome da čovek može da menja vremenske uslove, pa i klimu prevazilazi meteorologiju i zadire u političke, finansijski i ekonomske interese bogatih svetskih elita, smatra Todorović. Medijske kampanje su, prema njegovom mišljenju samo vidljivi deo problema koje se podmeću građanima.

–U interesu im je da se većina građana sveta drži u strahu, da se zaplaši. U osnovi je vladavina bogatih nad siromašnima. Čak i ova priča o klimatskim promenama ima to da bi bogate zemlje proizvodile nove „zelene tehnologije“ i prodavale je siromašnim zemljama i nazad dobijale „čistu“ energiju. Istovremeno, zabranjuju siromašnim zemljama da koriste standardnu energiju, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, radi se o novom tipu kolonizacije. Nepogode koje su zadesile Srbiju, region, pa i Evropu, koriste se za uterivanje straha. Istina, dodaje on, nepogode stvaraju materijalnu štetu i ugrožavaju ljudske živote, ali, to nije od juče.

–Odavno je poznato da vremenske nepogode postoje. Ali svaki svetski region ima svoje specifičnosti. Mi nismo na udaru tropskih ciklona, već smo pod uticajem ciklona umerenih širina koje u naš region uglavnom dolaze sa severnog Atlantika i prouzrokuju i zimske nepogode, velike kiše, poplave, a leti bujice, grad, jake udare vetra… U odnosu na veći deo sveta, mi smo pomalo pošteđeni, objašnjava Todorović i dodaje da kada mediji prenose vesti o nepogodama iz sveta koje odnose velike žrtve uz priču o navodnoj čovekovoj krivici na emisiju ugljendioksida, psihološki utiče na građane.

-Sva ta priča, a ovim lokalnim kratkotrajnim nepogodama, uz priču o promeni klime, zato što čovek navodno narušava procese u atmosferi je jedna vrsta prevare. Koristi se ljudsko neznanje, koje se upotrebljava, raznim metodama uticaja na građanstvo, da im se nametne osećaj krivice. To je sve jedan dobar sistem prevare da bi se građani držali u strahu i pokornosti, kaže Todorović.

Prema Todorovićevim rečima, vremenske prilike u Srbiji su donekle ekstremne, ali to se, kako kaže, događa svake godine, manje ili više.

–Na našem području, letnji period podrazumeva letnje vrućine i letnje nepogode. Tako da ovogodišnje nepogode nisu nikakav izuzetak. U tom smislu, samo treba pratiti određene prognoze i prilagoditi se potencijalno opasnim situacijama, što jeste realno kada se uzmu u obzir ekstremne vrednosti, bilo da je to temperatura, vetar ili količina padavina, kaže Todorović.

Nažalost, grad, kada se formira ne može biti uništen, dodaje on. Pre oko sedamdeset godina počeli su eksperimenti kako može da se utiče na gradonosne oblake, da se padanje grada ublaži ili smanji. Vremenom se razvijala tehnologija kojom se utiče na grad.

–Međutim, u poslednjih dvadeset, trideset godina, veliki broj zemalja odustao je od operativnog sprovođenja protivgradne zaštite. U Evropi i SAD time se bave privatne kompanije u ograničenim oblastima, Međutim, gradonosne oblasti nemaju granica – ako se naprave u jednoj oblasti, mogu da se prenesu u drugu. tako da već formirani led ne može da se spreči da pada, objašnjava sagovornik.

Govoreći o dugoročnim prognozama, Todorović napominje da su one oduvek bile problematične i da njihova tačnost opada sa dužinom perioda o kome se radi. zato su najtačnije kratkoročne prognoze. Tako je u Srbiji, ali tako je i svuda u svetu.

–Dugoročne prognoze su specifične i rade se na osnovu aktivnosti Sunca, ali to je još na dugom štapu. Ima istraživanja i zadataka da se doteraju neke stvari, da se prouče i saznaju neki detalji, da bi to bilo još bolje. Dugoročne prognoze su okvirne i njih se ne treba bukvalno držati, pogotovo ako se objavljuju po datumima, objašnjava on.

Sunce u određenim periodima pokazuje određenu pravilnost u aktivnostima, ali potrebno je još mnogo istraživanja i buduće generacije će morati da usavršavaju dugoročne prognoze.

autor: Nikola Joksimović