Kad je moj pokojni deda odveo svog sina, a mog oca u preduzeće Miloje Zakić (današnji Trajal) da ga zaposli i da radi na utovaru uglja jer je morao da izdržava dete koje je dobio u 18 godina tj. mene, moj otac ga je pitao „na koliko će me zaposliti?“ Poslovođa i deda mu odgovoriše: „Do penzije.“
Juče je vlada Srbije usvojila zakon koji omogućava neograničeno radnika na lizing. Agencija vas zaposli pa vas iznajmljuje poslodavcima, a naravno da dobar deo para koje ste vi zaradili zadrži za sebe. Do sada je samo deo zaposlenih mogao da bude na privremeno povremenim ugovorima preko agencije, a sad apsolutno svi zaposleni.
U 21. veku država u praksi onemogućila radnicima radni staž, bolovanje, godišnji odmor, penziju i sve ono za šta su se radnici izborili još pre 100 godina. Razboliš se i izgubio si posao. Ćao zdravo. Trudna si? Ideš kući i ćao zdravo.
„Dobar dan, koliko vam je ovaj momak u izlogu? Liči mi da može dugo da radi bez ikakvih prava i da neće da kuka? Ako zakuka, vraćam i uzimam ovu devojku. Ona radi i duže i za manje pare? Mada može da zatrudni. Gadno.“
Rad na lizing. Ljudi na lizing. Nego ćuti, može i gore.
Ivan Mandić
Izvor: kolumnista.com
Nazalost posle rasprodaje preduzeca ,, ide,, i prodaja zive radne snage…..Bice bolje i ,,demokratskije,,