Dom Kneginje Ljubice na Kosovu i Metohiji
Milka Svet. Vulović vraćala je 1899. četiri pitomice Beogradskog ženskog društva, posle završenog školovanja, njihovim roditeljima na Kosovu. U susretu sa nacionalnim radnicima i srpskim konzulom u Prištini, uverila se o teškom stanju u kome su se nalazili Srbi na Kosovu. Na predlog i uz pomoć konzula pri povratku u Beograd osnovala je Odbor gospođa „Kneginja Ljubica”. Društvo „Kneginja Ljubica” je osnovala uz saradnju sa Dafinom Protić, Milevom Konstantinović, Katarinom Spasić, Jelenom Stokić, Darinkom Lešjanin, Savkom Panić i Danicom Solarević. Odbor je pomagao crkve i manastire u Staroj Srbiji i Makedoniji. Rad Društva je do 1912. bio tajan. Stvari su prenosili poverljivi ljudi. Posle Prvog svetskog rata društveni rad proširen je na kulturno-prosvetno i nacionalno polje. Društvo je obrazovalo 35 pomoćnih pododbora širom zemlje. Pododbor u Pančevu hranio je 60 do 80 dece dnevno. Pododbor u Zagrebu održavao je domaćičke tečajeve kojima je rukovodila predsednicmagao je i siromašnu decu. Pododbor u Bihaću radio je na prosvećivanja žena na selu, održavao predavanja po selima. Pododbor u Uroševcu vodio je nadzor nad Domom Milosrđa u Štimlju. Pododbor u Splitu pored zabavišta imao je i svoje obdanište. Pododbor u Kotoru imao je đačku trpezu, i zimi je ishranjivao preko stotinu siromašne dece …. . (1) Društvo Kola Srpskih Sestara u Kotoru sarađivalo je sa pododborom ,,Knjeginja Ljubica” koje je preko zime besplatno izdržavalo Đačku trpezu. Zajedno sa njima dežurale su i radile u prostorijama trpeze. (2)
Društvo „Kneginja Ljubica” podiglo je spomen-crkvu u Štimlju na Kosovu, posvećenu palim vojnicima. Crkva je podignuta 1913. i 1914. Ikonu Majke Angeline izradila je i podarila slikarka Poleksija Todorović. (3) Za vreme rata Bugari su crkvu ruinirali, pa je društvo „Kneginja Ljubica” pristupilo obnovi. Dom Milosrđa je bio na dva sprata, i obuhvatao je dve učionice, dve spavaće sobe i prostorije u kojima su trebali da stanuju učitelj i sveštenik. Za izgradnju doma sve snage su uložili Odbor društva „Kneginja Ljubica” zajedno sa odborima u Kosovskoj Mitrovici, Uroševcu, Bitolju i Zagrebu. Odbor Gospođe Knjeginje Ljubice je 1922. odlikovan ordenom Sv.Save III stepena. Društvena zastava je bila u hramu Sv. Arhangela Mihajla u Štimlju.(4) U Zagrebu je maja 1922. osnovano društvo “Pododbor Kneginje Ljubice”. Pododbor je priređivao zabave skupljajući novac za Dom Milosrđa. Izveli su “Anketu ženskih udruženja”. U anketi bile su zastupljenje delegatkinje desetak društava. Predsednica društva Olga Kermic-Peleš, govorila je o svrsi ankete. Društvo je priredilo 1.aprila socijalno prosvetno veče za Dom Milosrđa. A 22 aprila priređen je “Duhovni koncerat”u pravoslavnoj crkvi u Zagrebu u korist zidanja “Svetitelja Save” na Vračaru. (5)
Posle opravke crkve 1923. udaren je kamen temeljac Domu Milosrđa u Štimlju. Društvo je otvorilo sklonište za siromašnu decu. Posle svršene osnovne škole, muška deca slata su preko Privrednika na zanat. Od 1925. društvo je ustupilo prostorije u Domu Milosrđa za osnovnu i domaćičku školu, koja je radila kao kosovska domaćička škola Društva „Kneginja Ljubica” i Zadužbine Nikole Spasića. U Domu su se održavali i poljoprivredni tečajevi za seosku omladinu. Na imanju oko Doma nalazio se vinograd, voćnjak i gradina, koji su davali povrće za ishranu dece. Za obradu imanja dobijali su pomoć od Vardarske banovine i Zadužbine Nikole Spasića. Odbor se obratio ministarstvu poljoprivrede i voda i ministarstvu narodnog zdravlja sa molbom da se selu Štimlju i naseobini Petrovići dovede voda za piće. Voda je sprovedena iz sela Račka. Osim vodovoda Dom je imao sopstveni bunar. Kralj Aleksandar je dao ideju za izgradnju crkve u Štimlju i potpomogao sprovođenje vodovoda u Štimlju i Petrovićima. (6)
Zaseban voz iz Beograda vozio je izaslanike važnijih varoši iz Jugoslavije na Vidovdansku svečanost u Štimlju. Voz je primio u Skoplju izaslanike i goste i na Kosovo stigao 27. juna, gde je svečano dočekan. Uroševac je bio iskićen, a narod je dočekao goste najsrdačnije, obučen u svečano odelo. Jutrenje je služio vladika prizrenski Mihajlo, a oko 9 sati pridružili su se vladika niški Dositej i vladika Čehoslovački Gorazd. U 10 sati i 30 minuta obilazilo se oko hrama, a zatim je održan pomen kosovskim junacima uz sudelovanje Pevačkog društva “Mokranjac” iz Skoplja. Po svršenom parastosu vladika Dositej održao je govor. Odao je priznanje Društvu Gospođa Knjeginje Ljubice na trudu oko podizanja hrama u znak zahvalnosti Kosovskim Osvetnicima. Istakao je : Ovaj sveti hram, koji je podignut na ovome mestu, biće sveća za celo Kosovo. Pravoslavni Čehoslovački vladika Gorazd govorio je o Kosovu Polju, ističući radost Čehoslovaka, što je Kosovo osvećeno. Na kraju je rekao : svako zlo koje postigne vas, znajte, da je postiglo i nas. A svaka radost vaša, ona je i naša. Milka Svet. Vulović bila je zajedno sa podpredsednicom društva Smiljanićkom, sekretaricom S. Radičevićevom, blagajnicom Nakom Spasić, članicama Sidom Jovanovićevom, Jel. Mutavdžićkom, Ankom Đurovićkom, … . U svom govoru Milka Svet. Vulović istakla je da je Pavle Čemerikić posle oslobođenja iz tamnice došao u Beograd i predložio Odboru Gospođa da obnovi crkvu u dolini Štimljanske rečice, u čijoj je porti bila škola. Odbor Gospođa primio je molbu i počne sa radom. Usled albanske pobune radovi su obustavljeni. Posle oslobođenja G.P.Čemerikić sa seljacima i vojskom izašao je u susret prestolonasledniku Aleksandru. Aleksandar mu je rekao : “tu treba crkvu da podignete”. Odbor Gospođa „Knjaginja Ljubica” na vanrednoj sednici rešio je da na visu “M. Tarabošu” u Štimlju podigne crkvu u čast i slavu “Osvetnika Kosova”. Plan je izradila arhitekta Jelisaveta Načićeva. … Crkva Sv. Arhangela Mihajla je predata vladici raško-prizrenskom, Štimljanima i srpsko pravoslavnoj školskoj opštini Štimljanskoj. Govorila je Olga Peleš, predsednica Društva „Kneginja Ljubica” iz Zagreba. (7)
Drugu spomen-crkvu Društvo je podiglo na Deligradu u znak večitog priznanja i zahvalnosti Srbima i Rusima koji su pali u ratovima od 1876-1918. Izdali su album crkava i manastira 1935. u korist podizanja hrama Sv. Save u Beogradu. Iste godine su izdali knjižicu „Spomen Crkva” na Deligradu. Odbor gospođica iz Beograda prikupio je 60.000 dinara. Plan za gradnju crkve izradio je besplatno arhitekta Momir Korunović, prema planu crkve u Štimlju.
Društvo je pomagalo sirotinju u svim krajevima Jugoslavije, šaljući preko svojih pododbora, osnovnih škola i opština odela, rublje i obuću. Odelo i rublje su same članice prikupljale, prekrajale i šile. Društvo je slalo školama knjige. Prikupljali su priloge za gradnju crkava u Ljubljani, Mariboru, Crkvenici, Visu, Sinju i Samodreži na Kosovu. Prikupljale su priloge za Rusku crkvu u Berlinu i Horgošu. Društvo je nagrađeno 1937. za svoj kulturno-nacionalni rad iz Fonda Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja sa 10.000 dinara. U velikoj dvorani Kolarčevog univerziteta u Beogradu 7 maja 1939. proslavljena je četrdesetogodišnjica od osnivanja društva. (8)
Pododbor društva „Kneginja Ljubica” osnovan u Skoplju 1921, proširio je delatnost na okolinu i osnovao pododbore u Kačaniku 1926, u Prištini 1928. Pododbori društva „Kneginja Ljubica” imali su 200 članica u Skoplju, 12 u Kačaniku, 60 u Prištini, i 40 u Hanrijevu. U Prištini je pododbor imao svoj dom. (9)
Pododbor društva „Kneginja Ljubica” u Leskovcu u svom izveštaju 1939. naveo je da je za seljanke održao 15 tečajeva, u svojoj zgradi. NJihov cilj bio je održavanje narodne nošnje i vaspitavanje u nacionalnom duhu. Pododbor društva „Kneginja Ljubica” u Šibeniku pomagalo je 14 dece iz osnovne škole. Svako jutro su dobijali šolju toplog mleka sa komadom hleba. Takođe pododbor je pomagao školsku decu u knjigama i školskom priboru. Pomagao je upis svojih štičenika u zanatsku školu, a dva dečaka uputio je u Dom milosrđa u Štimlju. (10) Društvo „Kneginja Ljubica” priredilo je svoju priredbu 1935. u prostorijama Auto-kluba u Beogradu.
Priredba Društva Knjeginje Ljubice u Auto klubu
Predsednica društva „Knjeginja Ljubica” Naka Spasić sarađivala je sa društvima kao što su bili Crveni krst, Savez sokola, … . U svojoj kući u Beogradu primala je delegacije članica društava „Knjeginja Ljubica” iz unutrašnjosti.
Sokolska župa Beograd priredila je marta 1938. u Beogradu Bal slovenskih naroda. Pod pokroviteljstvom Vlade Ilića, predsednika Gradskog poglavarstva, bal je održan u prostorijama Sokolskog društva Matica. U Počasnom odboru bile su … Naka Spasić, predsednica društva „Knjeginje Ljubice”;… Milica Jovanović, predsednica društva „Knjeginja Zorka”; Leposava Petković, predsednica Jugoslovenskog ženskog saveza. (11) Dobrotvorna ženska društva učestvovala su u sokolskim proslavama Dana Ujedinjenja u Beogradu. Sokolska župa Beograd odlučila je da se 1. decembra 1938. na svečan način obeleži dvadesetgodišnjica oslobođenja i ujedinjenja. Za ovu proslavu prihvaćena je sugestija Saveza sokola da u njoj uzmu učešća prestolničke ratničke, nacionalne, kulturne organizacije i savezna uprava i to u sokolskoj povorci i na svečanoj župskoj sednici gde bi predstavnici ovih organizacija dali svoje izjave i solidarisali se sa sokolskim pogledima. Hiljade starih ratnika, rezervnih oficira, dobrovoljaca, članova Narodne odbrane, Jadranske straže, Kola srpskih sestara, Jugoslovenskog i Srpskog kulturnog kluba, Saveza emigrantskih udruženja Istra-Trst-Gorica, članovi Društva slovenska misao, Narodna svest i masa studenata beogradskog Univerziteta. Svi su bili sa svojim zastavama a studenti sa transparentima i natpisima. U Saveznom domu, današnjem Protokolu na Terazijama, održan je deo svečanosti a nastavljen u Sokolskom domu u Tiršovoj ulici. Tu su predstavnici udruženja iz Beograda govorili o značaju 1. decembra. (12) Predlog o organizovanju proslave 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. dali su sokoli iz župa Skoplje i Cetinje, ta proslava ostala bi samo sokolska, da nije, u poslednji čas, Udruženje Kosovaca u Beogradu stvorilo plan o proslavi na široj osnovi, i time omogućili i širim slojevima naroda da učestvuju. Stizali su predstavnici i članovi četnika, dobrovoljaca, Narodne odbrane, Kola Srpskih Sestara, … . (13)
Jubilej Sokolskog društva u Prištini proslavljen je 22. oktobra 1939. Na taj dan 1912. Priština je oslobođena od Turaka. U oči proslave priređena je svečana sokolska bakljada, sa vojnom muzikom na čelu. U povorci su sem sokola učestvovala i ostala nacionalna udruženja. (14)
Pre Drugog svetskog rata u kraljevini Jugoslaviji radila su brojna ženska dobrotvorna društva. Društvo „Knjeginja Ljubica” je osnovano 1899, pre balkanskih ratova da bi pomagalo crkve i manastire u Staroj Srbiji i Makedoniji. Posle Prvog svetskog rata nastavilo je svoj rad. Podiglo je crkvu i Dom Milosrđa u Štimlju. „Knjeginja Ljubica”, Kolo Srpskih Sestara, „Knjeginja Zorka” i „Srpska majka” radila su i zajedno sa sokolskim i ostalim nacionalnim društvima. Društvo „Knjeginja Ljubica” delovalo je do Aprilskog rata 1941.
Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
__________________________
Napomene:
1. „Četrdesetogodišnjica rada društva „Kneginja Ljubica”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 Maj, 1939. br. 5, str. 38, 39, 40;
2. Kolo srpskih sestara-Kotor, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar Kalendar za 1940“, Beograd, 1939, str. 41, 42, 43, 44;
3. „Četrdesetogodišnjica rada društva „Kneginja Ljubica”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 Maj, 1939. br. 5, str. 38, 39, 40;
4. “Veliki dobrotvori “Srpskog Kosova”, “Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15 Maj 1923, br. 10, str. 8,
5. “Pododbor društva Kneginje Ljubice u Zagrebu”, “Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15 juna 1923, br. 12, str. 14;
6. „Četrdesetogodišnjica rada društva „Kneginja Ljubica”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 Maj, 1939. br. 5, str. 38, 39, 40;
7. “Sjajna Vidovdanska svečanost u Štimlju na Kosovu 1923. god.”, “Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1 septembra 1923, br. 17, str. 5-11;
8. „Četrdesetogodišnjica rada društva „Kneginja Ljubica”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 Maj, 1939. br. 5, str. 38, 39, 40;
9. Emilija Jovanović, „Ženska udruženja u Južnoj Srbiji”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 april 1938, br. 4, str. 33, 34;
10. „Izveštaj o radu pododbora društva „Kneginja Ljubica” Leskovac”, str. 7; „Izveštaj o radu pododbora društva „Kneginja Ljubica” Šibenik”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, Januar, 1939, br. 1, str.8;
11. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, str. 77, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4;
12. „1. decembar 1938. g u Beogradu”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1939, br. 1, str. 3-10;
13. „Svečanosti na Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 juna 1939. br. 26, str. 1,2;
14. „Jubilej Sokola u Prištini”, „Bratstvo”, Osijek, 15. decembra 1939, br. 12, str. 232-233; „Sokolske svečanosti u Prištini”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 oktobar 1939, br. 43, str. 5; N. Virijević, „Sokolstvo na Kosovu i u Prištini”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 novembar 1939, br. 44, str. 3;
