A deca puna mašte, (naša) deca su ukras Es-en-esa

0
1080
Cvijetin Milivojević / Foto:YouTube Screenshot

Po principu „Drž’te lopova!“, u danu kada je sama počinila dva ozbiljna protivustavna (ne)dela, Napredna Propagandna Mašinerija (NPM) raspisala je, „zbog poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka“, tjeralicu za prvim srpskim revolverašem koji će, makar, Divlji Bil Hikok da se „provika“, kad se ovo „Fašista“ izraubuje od silne uporabe.

No, do tada, da najpre doreknem svoj stav da je tvit (slažem se: jezički baš nezgrapan) Fašiste Obradovića, kako se, u oficijelnoj komunikaciji najviših državnih organa ove zemlje, tituliše jedan od prvaka „Bojkot opozicije“ – manja opasnost „po ustavni poredak i teritorijalni integritet zemlje“ (što je teza Tužibabe redova Vulina) nego prekjučerašnje antiustavno neraspisivanje (!) izbora za lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji, na jednoj, odnosno protivustavna zloupotreba dece u političke svrhe, prilikom imenovanja Vrhovnikove izborne stranačke liste, na drugoj strani, a na šta se gluvonema Republička izborna komisija napravila da „nije odavle“…

Dakle, šta ima toliko protivzakonitog, tj. „nasilnorušilačkog“ da je „zrelo za krivičnu odgovornost“ i „do pet godina robije!“, u sledećem tvitu Fašiste (da ispoštujem termin kojim barataju zvanične institucije Republike Srbije) Obradovića: „Mislim da nam je potrebno hitno izolovanje @avucic u karantin jer planira izdaju Kosova i Metohije i naseljavanje migranata u Srbiji. Vojska Srbije i Policija treba da svrgnu izdajnika sa vlasti i sačuvaju bezbednost države u novoj migrantskoj krizi.“

Da li se svi slažemo da je u Srbiji, po Ustavu, „Vlada“ – kad je reč o migrantskoj krizi, logično je da su tu, kao i u celoj Evropskoj uniji što vidimo, najpozvanija ministarstva represije- ta koja „vlada“? Piše li lepo, u Ustavu Srbije, da je KiM njen sastavni deo, pa je i sve što se tiče zaštite 17 odsto teritorije Republike Srbije pod NATO okupacijom – nadležnost Vlade, a ne protokolarnog predsednika Republike? Da li Vojska i Policija imaju obavezu da čuvaju bezbednost građana i države? Šta bi, svakom dobronamernom (čak i da Fašista misli politički nedobronamerno), moglo da znači ovo „potrebno hitno izolovanje u karantin“ Ovoga čije se ime, bez Njegovog odobrenja, ne sme pominjati – osim aktuelnu metaforu sa porukom da se Vrhovnik mora (politički funkcionalno) izolovati od svega onoga što mu od ustavnih ovlašćenja ne pripada, a što je on besprizorno uzurpirao?

Poziv Vojsci i Policiji, pak, „za svrgavanje s vlasti izdajnika“, prosečnom građaninu, verovatno, zvuči kao rogobatna, možda prejaka, politička kvalifikacija, ali – s obzirom na višak adrenalina i bezrezervne ljubavi koju ova dvojica gaje ka Vrhovniku – teško i kao poziv za „pučističko delovanje“ Stefanović dr Nebojši ili Vulin redovu Aleksandru.

Da Vas podsetimo:  Friziranje broja mrtvih – najgora laž Kriznog štaba do sada

Međutim, da uozbiljimo priču.

Poražavajuće je da niko, ne samo iz vlasti nego i iz „velike opozicije“, ne primeti da u „raspisu lokalnih izbora“ koji je Naša Maja obnarodovala 5. ožujka, osim izuzimanja 15 gradova i opština na teritoriji „uže Srbije“, u kojima su vanredni izbori održavani između 2017. i 2019. godine, nedostaje i svih četrdesetak opština na KiM?!

Još je tužnije da je ista ta, Naša Maja, i onomad spikerka srpskog parlamenta, i 7. marta 2016, kada je rapisivala prethodne lokalne izbore po Srbiji, „zaboravila“ da u preambuli Ustava piše kako je i KiM deo te Srbije! Naša Maja, ali i naš Vrhovnik (tada u funkciji premijera) ostali su tada nemi na vapaj Srba sa KiM koji su im predali peticiju sa više od 20 hiljada potpisa kojom su tražili da predsednica Skupštine Srbije raspiše i izbore na KiM. Tada ju je, ruku na srce, još jedino njen bivši šef Vojvoda Šešelj upozorio da krši Ustav i član 8 Zakona o lokalnim izborima, te da se ne može raspisivanje i održavanje lokalnih izbora na KiM uređivati nekim Briselskim sporazumom i „prepuštati institucijama samoproklamovane države Kosovo“.

Podsećanja radi, čak su i „dosmanlijske“ vlasti, sve do 2012. godine, raspisivale, pa i organizovale, lokalne izbore i na dobrom delu KiM. Pre osam godina, predstavnica ondašnje, ali i današnje vlasti, tadašnja predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović, raspisujući lokalne izbore, saopštila je da će „u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, Vlada Republike Srbije, u saradnji sa UNMIK-om, preduzeti sve neophodne radnje u vezi sa izborima na teritoriji Autonomne pokrajina Kosovo i Metohija“.

Ali, odmah po raspisivanju, počele su zakulisne kalkulacije u režiji, tada vladajućih, DS i SPS i njihovih budućih naslednika, naprednjaka koji su četiri godine, voljom „žutog ološa“, parazitirali u parlamentu na mandatima koje su, na prethodnim izborima 2008, osvojili radikali. Tadašnja vlast (uz velikodušno razumevanje naprednjaka) počela je da se „vadi“ na to kako bi transparentno održavanje lokalnih izbora na KiM po zakonima Srbije moglo da znači „kršenje Rezolucije1244“, iako je to pet godina pre, učinio sam UNMIK, uzimajući, nikada usvojeni, Ahtisarijev plan kao „zakonsku osnovu“ da te izbore organizuje Priština, a ne Beograd.

Da Vas podsetimo:  Ovo će biti prvi "beloruski izbori" u Srbiji, ali Vučić ne bi da bude Lukašenko

Da li se još neko seća Krstimira Pantića? Bio je to izabrani gradonačelnik Severne Mitrovice (naprednjak!) koji je prvi odbio da položi zakletvu Hašimu Tačiju, po cenu da nikada ne preuzme tu funkciju!

I nije je ni preuzeo, dok je, za to vreme, trust naprednih mozgova iz Beograda „savijao kičmu“ ostalim izabranim srpskim funkcionerima da kleknu i time formalno priznaju da je „Republika Kosova suverena na celoj svojoj teritoriji“.

U istom danu kada je Naša Maja počinila antiustavno delo „u povratu“ (podsećam i na 2016), Srpska napredna stranka je, istovremeno, obelodanjujući ime svoje izborne liste u kome nema ni „S“ od Es-en-esa, ponovo direktno prekršila Zakon o izboru narodnih poslanika, ali i Ustav države kojom vlada. Već na prvu loptu, ime liste „Aleksandar Vučić – za našu decu“, sugeriše da će i aprilski izbori proteći u pokušaju prevare birača širom Srbije kojima je, recimo, na prethodnim lokalnim izborima, sugerisano da će Vučić biti gradonačelnik svih gradova i predsednik svih opština po Srbiji, pošto se lista zvala „Aleksandar Vučić – zato što volimo Medveđu, Merošinu, Žitište, Žitorađu, Beograd, Gadžin Han, Vladičin Han, Sivac, Beograd… (dalje upiši sam)…“
Ime liste, opet (l)AVovsko, „Aleksandar Vučić – za našu decu“, poručuje da je upravo on najbolji otac, roditelj, svoj njihovoj, ali i našoj deci, da „naša deca“ nemaju budućnosti bez Vučića na vlasti. To je, više nego indirektna, pretnja svim roditeljima, ali i bakama i dekama, da se slučajno ne usude da ne izađu na izbore i da ne glasaju za Vrhovnika, jer, u suprotnom, rade protiv interesa vlastite dece i unučadi! Poruka ide i nijansu dublje: on nije samo u metaforičkom, nego i u faktičkom smislu bolji otac svoj deci, pa čak i od njihovih pravih roditelja, i svako ko se usudi da ne podrži njegovu partijsku listu – taj rizikuje da mu, zbog „neodgovornosti prema budućnosti naše dece“, u nekom trenutku, bude oduzeto njegovo dete!

Čudno je da je RIK, ne trepnuvši, samo primila k znanju ime ove liste, a da se ne oglašavaju ni, često i zbog mnogo benignijih povoda, preglasne organizacije civilnog društva. To tim pre što, već nekoliko godina, Vrhovnikova partija, bez pardona, instrumentalizuje decu u političke svrhe. Ne tako davno, hor novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ nastupao je na stranačkom skupu naprednjaka. Roditeljima se, širom Srbije, prilikom posete predsednika Es-en-esa tim gradovima, podmeću na potpisivanje formulari kojim oni daju saglasnost da se deca slikaju, druže, pimpluju ili ubacuju u koš sa predsednikom lično. Sve po principu, „hajde, probaj da ne potpišeš, pa da dete ostane obeleženo u školi, među drugarima“. Pre nekoliko dana, u Gornjem Milanovcu je bila pokazno-taktička vežba kako Vrhovnik zamišlja „našu decu“. Roditeljima su na potpisivanje dostavljane saglasnosti za doček Predsednika i slikanje njihove dece s Vrhovnikom.

Da Vas podsetimo:  Momčadi Beograda i Prištine igrale u Beloj kući, pobedio Jerusalim

Šta veli „pozitivno zakonodavstvo“, mada ovo pitanje deluje utopističko „uz vetar“?

Ustav Srbije (član 37), na primer, kaže da lice, tek punoletstvom, „stiče sposobnost da samostalno odučuje o svim pravim i obavezama“, a do toga doba bi, očigledno, neko morao da ga štiti od svih potencijalnih vidova zloupotrebe. Član 64, koji se odnosi na prava deteta, konstatuje da su „deca zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja“.

Zanimljivo je da se, u članu 81 Porodičnog zakona, identifikuju slučajevi kada postoji zloupotreba roditeljskih prava i to su sve one situacije u kojima „roditelj zloupotrebljava bilo koje roditeljsko pravo, pa na taj način obuhvata i pravo roditelja da usmerava i vaspitava dete u skladu sa sopstvenim moralnim i vrednosnim sistemom i ubeđenjima, a čime je obuhvaćeno i – političko usmeravanje dece“!?

Još pre 27 godina, organizacija „Prijatelji dece Srbije“, izdala je „Kodeks – deca i mediji“, utemeljen na Konvenciji o pravima deteta Ujedinjenih nacija, a posebno ovog dokumenta nazvano je „Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba“. Tada su to prihvatile sve, tada postojeće stranke, čime su se obavezale da „neće delovati među maloletnicima i neće ih uključivati u svoje aktivnosti“, dok su se mediji obavezali da neeće ustupati prostor i vreme onima koji deluju suprotovno slovu i duhu ovog kodeksa.

Verujem da će se ovoga pridruživati i mlađana Es-en-es i, tradicionalno, sama sebe prijaviti RIK-u s predlogom da joj se promeni ime izborne liste.

Cvijetin Milivojević
Izvor: cvijetinmilivojevic.blogspot.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime