Azil u Srbiji od početka godine zatražilo 24.000 ljudi!

0
649

IMG_2863

U prvih pet meseci ove godine azil u Srbiji zatražilo je 24.000 ljudi, samo u maju 9.000, dok je tokom cele prošle godine to učinilo njih 16.490! Ali, u prvih pet meseci, svega 5.800 ljudi bilo je smešteno u jednom od pet postojećih azilnih centara, podaci su Komesarijata za izbeglice i migracije. Sredinom maja, od dostupnih 800 kreveta u centrima za azil, bila je popunjena samo polovina. Uslov da tražilac azila bude smešten u nekom azilnom centru jeste da ga zvanično registruje policijski službenik, a potom sa tom potvrdom, u roku od 72 sata, migrant je dužan da se prijavi u neki od centara za azil. Ipak, te potvrde ne mogu se dobiti u svim policijskim stanicama, pa je tako na teritoriji Beograda samo policijska stanica u Savskoj ulici ovlašćena da to čini. Zbog velikog broj tražilaca azila policijski službenici nisu u mogućnosti da svima u toku dana izdaju potvrde, pa su zbog toga, umesto u centru, mnogi migranti osuđeni da noć provedu na klupi u obližnjem parku.

Prilikom posete Centru za azil u Krnjači ekipa Istinomera je u razgovoru sa zaposlenima saznala da svakoga dana samo u tom prihvatilištu više od 20 migranata ne uspe da pronađe utočište, jer nemaju izdatu potvrdu. Iako je u samom centru od 8 do 16 časova prisutan policijski službenik, on, kako ističu, nije ovlašćen da izdaje potvrde o nameri. Jedan od zahteva Komesarijata za izbeglice i migracije, koji upravlja centrima za azil, bio je da u svih pet centara budu ljudi iz MUP-a koji će izdavati potvrde, a tu proceduru moguće je obaviti samo u dva azilna centra u Srbiji.

„Komesarijat je u svakom centru osposobio po jednu prostoriju za tu namenu, ali MUP ima drugi problem, jer zvanično to mora da radi službenik Kancelarije za azil, a njih jednostavno nema toliko“, kaže Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za prihvat, zbrinjavanje, readmisiju i trajna rešenja.

Da Vas podsetimo:  Čistilište

Istinomer je još sredinom aprila Ministarstvu unutrašnjih poslova uputio zahtev u kojem smo, između ostalog, tražili i informaciju da li Kancelarija za azil trenutno raspolaže dovoljnim brojem zaposlenih i da li imaju u planu da u narednom periodu prošire svoje kapacitete, ali odgovor do danas nismo dobili.

U vreme naše posete centru u Krnjači tamo su boravila 134 azilanta, dok je od početka 2015. u njemu bilo smešteno 1.760 ljudi. Vladimir Lukić, jedan od zaposlenih u ovom centru, kaže da se većina azilanata ne zadržava dugo u Srbiji koja im je “samo usputna stanica”.

“Tražioci azila najviše se žale zbog toga što dugo čekaju na izdavanje potvrda”, kaže Lukić.

Centar u Krnjači po uslovima smeštaja važi za jedan od najlošijih u zemlji, u šta smo se uverili prilikom posete. U pet baraka, od kojih su u dve smešteni muškarci, a u tri žene i deca, nalazi se po jedan toalet sa četiri tuša i nekoliko “čučavaca”. A videli smo i miševe.

Međutim, nekolicina azilanata sa kojima smo razgovarali (onoliko koliko smo uspeli, jer većina ili slabo ili uopšte ne govori engleski jezik) nije se žalila na uslove života, čak su nam pohvalili hranu koja se služi u Centru. Ipak, jedino što im nedostaje, kažu, jeste kuvalo za kafu.

Nakon što su prošireni kapaciteti smeštaja i dodata i šesta baraka, koja se trenutno ne koristi, ovaj centar ima kapaciteta da primi 250 osoba. Na istom prostoru, samo u odvojenim barakama, borave i preostala izbegla, prognana i interno raseljena lica iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova sa kojima azilanti, kako ističu, imaju dobar odnos.

U svom nedavno objavljenom izveštaju Beogradski centar za ljudska prava navodi da su osnovni problemi sa kojima se suočava azilni sistem u Srbiji spore procedure, neodgovarajući pravni okvir, ali i nejednaki uslovi života u centrima za azil.

Da Vas podsetimo:  Romi obeležili godišnjicu ubistva dečaka Dušana Jovanovića, održali i protest

Iz Beogradskog centra za ljudska prava ističu da je važeći Zakon o azilu donet 2007, u vreme kada je tek nekoliko desetina migranata godišnje prolazilo kroz našu zemlju, dok je taj broj sada višestruko porastao, zbog čega je neophodno da se tačno definišu potrebne procedure i napravi plan integracije.

„Potrebno je da se pravni okvir prilagoditi broju migranata. Treba napraviti novi zakon kojim bi se postojeći sistem poboljšao“, ističe dr Vesna Petrović, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava.

Predstavnici ove organizacije pokrenuli su i pitanje zašto se, iako kapaciteti centra u Bogovađi nisu popunjeni, često dešava da tražioci azila budu odatle preusmeravani u centre u Tutinu i Sjenici, što za migrante predstavlja dodatni trošak.

Pomoćnik republičkog komesara Ivan Gerginov naglašava da Komesarijat u saradnji sa MUP-om raspoređuje migrante po centrima „shodno raspoloživim mestima“, najavljujući da je planirano da centar u Bogovađi bude zatvoren.

„Osnovni razlog je to što predstavnik Komesarijata i ljudi iz Crvenog krsta tamo nisu dobro sarađivali. Taj objekat je imao i 30 zaposlenih, a njihove plate smo mi obezbeđivali. U međuvremenu Crveni krst nije obezbedio ni najosnovnije uslove za prihvat migranata. I ne samo to, činjenica je i da je u Bogovađi prilično slaba javna bezbednost. Zato će taj centar biti zatvoren“, kaže Gerginov.

IMG_2858

On dodaje da će do kraja ove godine biti otvoreni novi centri za azil, ističući da se trenutno pregovora o tri potencijalne lokacije, ali o tome nije želeo detaljnije da govori. Gerginov kaže da će se sredstvima EU, kao i angažovanjem tri eksperta iz Evrope, raditi na novom Zakonu o azilu, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine. On, međutim, smatra da ne postoji potreba za Uredbom o integraciji, čije donošenje predviđa i Zakon o upravljanju migracijama.

Da Vas podsetimo:  Spoljni dug i Vašingtonski sporazum

“Uredba će biti usvojena, iako za njom nema realne potrebe. Ako kroz našu zemlju godišnje prođe 16.500 ljudi, a za 10 godina ostane samo njih dvoje, onda to prilično jasno govori o nepotrebnosti takve uredbe“ , ističe Gerginov.

Ipak, podaci govore i da je od stupanja na snagu Zakona o azilu 2008. do kraja 2014. u Srbiji dodeljeno tek šest izbegličkih statusa migrantima i 12 supsidijarnih zaštita (vrsta izbegličke međunarodne zaštite koja traje godinu dana i dodeljuje se osobama za koje postoji rizik da u zemljama porekla postanu žrtve mučenja, ponižavajućeg i nečovečnog ponašanja). I dok sa jedne strane iz nadležnih institucija poručuju da migranti kada dođu u Srbiju, zbog lošeg životnog standarda u našoj zemlji, nemaju nameru da se ovde zadržavaju, sa druge strane predstavnici nevladinih organizacija smatraju da je spor azilni postupak svakako jedan od demotivišućih faktora. Ono sa čime su svi saglasni jeste da će i u narednom periodu broj onih koji u našoj zemlji traže azil biti sve veći, a predviđa se da će do kraja godine njih biti oko 30.000.

Teodora Todorović

istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime