Da li je BiH spremna za EU?

0
473

rs-bosna-mmf_620x0Članice EU nemaju jedinstven stav kada je reč o aplikaciji BiH, a najveća prepreka može biti Nemačka, koja insistira da aplikacija BiH bude bolje pripremljena pre predaje. Spekuliše se i da EU neće prihvatiti aplikaciju zbog jačanja islamskog ekstremizma u BiH i terorističkih napada kojima je ta država bila izložena.

Bosna i Hercegovina će 15. februara predati aplikaciju za članstvo u EU. Međutim, neizvesno je da li će Evropska komisija blagonaklono gledati na taj potez bosansko–hercegovačkih vlasti, s obzirom na to da na putu pozitivnom odgovoru iz Brisela stoji uspostavljanje efikasnog mehanizma koordinacije i adaptacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, nakon ulaska Hrvatske u tu organizaciju, na šta je nedavno ukazao evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han.

Takođe, ni sve članice EU nemaju jedinstven stav kada reč o aplikaciji BiH, a najveća prepreka može biti Nemačka, koja insistira da aplikacija BiH bude bolje pripremljena pre predaje. Spekuliše se i da EU neće prihvatiti aplikaciju zbog jačanja islamskog ekstremizma u BiH i terorističkih napada kojima je ta država bila izložena.

Član predsedništva BiH Mladen Ivanić nedavno je izjavio da Bosna i Hercegovina mora predati aplikaciju za članstvo u EU, prvenstveno zbog veoma kompleksne geopolitičke situacije.

„Ako BiH ostane izolovana na Zapadnom Balkanu, mislim da bi ona bila naredni potencijalni prostor za krizu i da bi EU na kraju mogla snositi posledice za to“, upozorio je Ivanić u intervjuu za agencije „Fena“ i „Xinhua“.

Da li je BiH spremna da aplicira za članstvo u EU? Sagovornici Sputnjika nemaju jedinstven stav po tom pitanju.

Profesor Miloš Šolaja sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banja Luci smatra da EK neće odbiti aplikaciju, ali i da je neće razmatrati.

Da Vas podsetimo:  Bez bojkota do nezavisnog Kosova

„To je formalni čin koji ne obavezuje EU i ne verujem da će ta aplikacija ući u proces posebnog razmatranja. Činjenica je da BiH nema ispunjene uslove koje zahteva EU, kao što je činjenica i da je podnošenje aplikacije rezultat nekih neformalnih razgovara na marginama nekih samita, kao na primer u UN u septembru, i da su političari u BiH olako prihvatili to da mogu podneti aplikaciju“, kaže Šolaja.

Prema njegovim rečima, predaja aplikacije služi strankama koje su na vlasti, pre svega Savetu ministara, da na unutrašnjem planu zabeleže neki poen koji, kako kaže, u suštini neće puno značiti, a mogao bi čak biti i bumerang u političkom smislu.

„Mislim da BiH u ovom trenutku nije spremna na tako nešto, i aplikacija će verovatno završiti na nekoj polici u EU, dok se ne stvore uslovi koji su nedavno definisani Ekonomskom agendom za proces pridruživanja. Međutim, ni taj deo koji je nedavno usaglašen se ne uspostavlja, a da ne govorimo o nekom širem okviru koji podrazumeva da se može ići u EU“, objašnjava Šolaja.

Profesor veruje da će EU od svih zemalja Zapadnog Balkana tražiti da urade puno toga na polju unutrašnjih reformi.

„Mislim da je jako dobro da se svaka država preispita na unutrašnjem planu želi li ili ne želi u EU, i ako se odluči za to da vidi šta je to što treba da uradi. Ne mora se biti u članstvu, ali se mora dostići neki nivo odnosa u ekonomiji, politici, jer ako se zemlja promeni, onda čak i pitanje samog članstva postaje mnogo manje bitno. Mislim da je veći problem u Federaciji BiH, sastavljenoj od deset kantona, prilična neharmonizovanost u mnogim političkim procesima“, kaže Šolaja.

Da Vas podsetimo:  Fizičko vaspitanje

Za razliku od profesora Šolaje, Dragan Bursać, kolumnista „Buka“ portala, smatra da je pravi trenutak za podnošenje aplikacije BiH za članstvo u EU bio još pre deset godina.

„Što više vremena prolazi, mi sve više vremena gubimo da se uključimo na pravi put, put evroatlantskih integracija. Činjenica je da BiH ovakva kakva jeste, funkcionalno, strukturalno, operativno i ekonomski, ne može da ispuni neke od osnovnih uslova da bi bila kandidat za EU. Međutim, mislim da bi EU trebalo da prelomi i da što pre da kandidaturu BiH i prostor za ulazak u evroatlantske integracije“, kaže Bursać.

Iako ne želi da spekuliše da li će EK da prihvati aplikaciju BiH, Bursać smatra da odbijanje ne bi bilo dobro.

„To bi sigurno značilo korak unazad za obično stanovništvo. To bi pogodilo građane BiH, iako sasvim sigurno ne i političke elite, koje zaista ne bi imale nikakav problem s tim što BiH nije u EU. Bio bi pogođen narod, pre svega ekonomski“, upozorava Bursać.

Od svih zemalja Zapadnog Balkana, BiH je jedina koja nema status kandidata za članstvo u najvećoj evropskoj organizaciji. Do sada, EU je aplikaciju za članstvo odbila Albaniji, zbog neispunjenja postavljenih zahteva, i 1988. godine Maroku, koji ne smatra evropskom zemljom.

Sandra Čerin

rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime