V.d. direktora Zavoda za transfuziju krvi u Nišu Vesna Knežević dobila je na poklon četvorodnevni izlet u Njujork od farmaceutskih kuća sa kojima taj zavod sklapa milionske poslove, saznaje Pištaljka. Direktorka je u Njujork otputovala u junu prošle godine po završetku 35. svetskog kongresa udruženja transfuziologa u Torontu, gde je takođe boravila o trošku sponzora.
Osim smeštaja u hotelu blizu Central parka i avionskog prevoza, Knežević je od dobila i ulaznicu za brodvejsku predstavu „The Iceman Cometh“ („Dolazi ledadžija“) po komadu Judžina O’Nila sa oskarovcem Denzelom Vošingtonom u glavnoj ulozi, krstarenje do Kipa slobode, celodnevno razgledanje Njujorka, posetu Nju Džerziju i prevoz do tržnog centra – autleta.
Vesna Knežević odbila je da objasni zbog čega je prihvatila putovanje koje je očigledan sukob interesa i da nam dostavi dokumenta o tome ko je odobrio ovo sponzorstvo i ko je još od lekara išao na putovanje. Ona je u novembru takođe putovala o trošku sponzora, firme „Diahem Gramim“, i to u Oman, državu na jugu Arabijskog poluostrva, o čemu je Pištaljka takođe pisala.
Pištaljka je od uzbunjivača dobila turistički prospekt za putovanje u Toronto i spisak od šest lekara koji su zajedno sa Vesnom Knežević putovali na stručni kongres. Četvoro od njih je potvrdilo da su bili na kongresu, a jedna doktorka je priznala i da je posle kongresa boravila i u Njujorku. Iako lekari tvrde da u tom putovanju nije bilo ničeg spornog, nijedan lekar nije hteo da kaže koja je farmaceutska kuća platila putovanje. A u skrivanju informacija od značaja za javnost pridružili su im se i predstavnici bolnica u kojima su lekari zaposleni.
Tako je direktor KBC Zemun Dragoš Stojanović odbio da da saglasnost za razgovor sa novinarom Pištaljke jednoj doktorki čije se ime nalazi na spisku putnika Vesni Libek, pod izgovorom da bi takav razgovor mogao da našteti ugledu bolnice. Umesto da omogući kontakt sa ovom doktorkom, Stojanović je od novinara zahtevao da „dostavi zvanični dokument iz kog se vidi ko, kada i gde je bio prisutan“. Vesna Libek je načelnik transfuziologije u ovoj bolnici i njeno ime se nalazi na spisku putnika za Toronto. „Vesna Libek je bila u to doba na godišnjem odmoru. Mobing bi bio da je pitam gde je bila na godišnjem odmoru. Bio bi sukob interesa da farmaceutska kuća plati putovanje lekaru, ali ja nemam podatak da je Libek bila na tom putovanju“, rekao je Stojanović. Na insistiranje novinara Pištaljke da dozvoli razgovor sa doktorkom Libek, direktor KBC Zemun je rekao: „Ne znam šta više hoćete od lekara, da nemaju `leba da jedu“.
Na spisku se nalazi i transfuziolog Marija Vraneš iz Kliničkog centra Kragujevac. Služba za odnose s javnošću ove ustanove prvo je pokušala da manipuliše informacijama pa je na pitanje ko je doktorki odobrio sponzorstvo za putovanje odgovorila „da Marija Vraneš u junu mesecu nije tražila niti koristila plaćeno odsustvo, niti je KC Kragujevac uputio na službeno putovanje“. Kada smo ih međutim pitali da li to znači da je bila na poslu – dobili smo odgovor da to ne znači da je bila na poslu – ali da svakako podatke o korišćenju godišnjeg odmora smatraju privatnim.
Pištaljka je ipak uspela da dođe do Marije Vraneš, koja je potvrdila da je bila na kongresu u Torontu i da je kasnije posetila i Njujork. „Na putovanju sam bila jer je kolegijum lekara transfuzije doneo takvu odluku“, rekla je Vraneš. Odbila je da razgovara o tome ko je platio to putovanje. „Ja nisam ovde dužna da odgovaram na pitanja, i sada sam po prvi put išla na putovanje. Uglavnom, tada sam koristila godišnji odmor“, rekla je Vraneš.
Osim v.d. direktora Vesne Knežević, koja je po završetku kongresa otišla u Njujork, drugi lekari iz Zavoda za transfuziju Niš koji su išli u Toronto vratili su se kući kada je stručni kongres završen. Predrag Đorđević i Zoran Anđelković su za Pištaljku izjavili da su putovali jer su imali prijavljene radove za kongres i da za razliku od direktorke oni nisu bili i u Njujorku, dok je Zoran Kirov naveo i da mu je to bio prvi put da putuje o trošku farmaceutskih kuća. Svi lekari su tvrdili da nemaju informacije o tome koja je farmaceutska kompanija platila put, jedino je načelnik službe za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta i informacionog sistema niškog Zavoda za transfuziju Ivan Stanojević, koji je takođe putovao na kongres, rekao za Pištaljku da su putovanje platile kompanije sa kojima zavod sarađuje.
„Bila su u ponudi dva aranžmana, jedan za Toronto i drugi za povratak sa kongresa preko Njujorka. Direktorka je išla preko Njujorka. Putovanje su platili sponzori, a to su firme sa kojima sarađujemo. Neće sponzori da nam budu firme sa kojima ne sarađujemo“, rekao je on za Pištaljku.
Stanojević međutim ne vidi ništa sporno u ovim poklon putovanjima. „Žao mi je što ja nisam išao u Njujork. Pa i Vi da ste leteli preko bare, posetili biste Njujork“, dodao je. Takođe je negirao da zarada farmaceutskih kuća zavisi od lekara ili od direktora ustanove tvrdeći da se odluke o količini proizvoda koje zavod kupuje od farmaceustkih kuća donose isključivo na osnovu broja davalaca krvi.
Pištaljka je, međutim, objavila seriju tekstova o nezakonitim donacijama medicinskih aparata kojima se izigrava Zakon o javnim nabavkama, onemogućava konkurentnost na tržištu i na taj način sklapaju štetni poslovi.
Naime, Zavod za transfuziju krvi Niš pristao je na donaciju aparata za analizu krvi koji koristi isključivo svoja punjenja (reagense) koja prodaje samo donator aparata – firma „Diahem Gramim“ iz Beograda, distributer proizvoda američke kompanije Biorad. Samo u prvoj godini od donacije aparata – niški zavod je platio dvostruko više novca za reagense nego što je, po ugovoru o donaciji, bila vrednost aparata. A aparat je navodno doniran jer zdravstvene ustanove nisu imale novca da ga kupe.
Ovaj apsurd primetila je i Državna revizorska institucija koja u svom izveštaju od 12. decembra navodi da ovakvo postupanje nije zakonito i da dovodi do „narušavanja načela ekonomičnosti i efikasnosti, obezbeđivanja konkurentnosti i jednakosti ponuđača, kao i transparentnosti u postupku javne nabavke“.
„Osnovna karakteristika donacije u pravnom smislu je da se radi o davanju bez protivusluge. U suprotnom, kada iza bilo kojeg vida davanja stoji protivusluga takvo davanje ima karakter vršenja usluge“, navodi se u izveštaju.
Revizori su izračunali i da je Zavod za transfuziju krvi Niš od 2015. godine do 2017. godine, na nezakonitim tenderima kupio reagense u vrednosti 128 miliona dinara od donatora aparata. Nabavna vrednost aparata bila je 4,6 puta manja i „prema podacima iz analitičke evidencije opreme“ iznosila je oko 28 miliona dinara, tvrdi se izveštaju DRI.
Snežana Đurić
Izvor: pistaljka.rs
