Dugoročni planovi

0
420
Nikola Veragić / Foto: Sonja Rakočević ( printscreen )

Nemanjići su imali viziju i dugoročni plan, koji je uspešno realizovan više od jednog veka. Ustanička Srbija je imala dugoročni plan, posebno knez Miloš Obrenović, koji je decenijama sprovodio svoj plan u delo. Sledeći srpski dugoročni plan je bio stvaranje Kraljevine Jugoslavije. Taj plan je završio isto kao i ta država. Komunisti su obnovili tu državu i nekoliko decenija realizovali su se antisrpski planovi u SFR Jugoslaviji.

Raspad SSSR-a, Srbija je dočekala bez plana. Deo naroda je hteo da čuva SFR Jugoslaviju i komunizam, a deo naroda je hteo povratak tradiciji.

Da bi doneo dugoročni plan, prvo moraš da znaš šta hoćeš, tj. moraš da imaš cilj. U srpskom narodu ne postoji konsenzus oko cilja. Određivanje cilja i postizanje konsenzusa odgovornost je elite naroda. Međutim, srpska elita je razbijena u prošlom veku. Srpsku vladajuću elitu čine, uglavnom, članovi masonskih organizacija, stranih tajnih službi, crvenih i crnih internacionala. Narod bez elite ne može da se organizuje.

Dugoročni plan definiše krajnji cilj, a kratkoročni i srednjoročni planovi služe za ostvarivanje tog cilja. Na primer, ako je cilj da se deci omogući zdrav život, napraviti plan da se u vrtićima i u osnovnim i srednjim školama služi samo organska hrana (a ne smeće od hrane, koju sada deci daju da jedu). Takav plan mora da se realizuje u fazama.

Dugoročni plan može da bude i stvaranje ekološke države. Kratkoročni plan bi bio da se promene zakoni i propisi, da se širi ekološka svest (da građani prestanu da bacaju smeće gde stignu) i reši problem deponija otpada i kanalizacija. Srednjoročni plan bi bio da se reši pitanje najvećih industrijskih zagađivača. Dugoročni plan bi bio da se nađe alternativa za proizvodnju struje iz termoelektrana (a da to ne budu MHE zbog kojih se uništavaju reke) i uglja za grejanje. Zatim, može da se donese i plan da sve bandere za osvetljenje na ulicama i pored puteva moraju da budu sa solarnim pločama. Taj plan bi se realizovao u fazama. Potrebno je uraditi reformu EPS-a, između ostalog.

Da Vas podsetimo:  Ko ga je ovlastio da predaje Kosovo Šiptarima?

Zatim, niko ne zna šta da radi sa fabrikama vozila u Srbiji; u svetu se sve više koriste ekološka vozila. Osim toga, Srbija nije proizvođač nafte, ali ima nalazišta litijuma i dosta fabrika koje proizvode delove i gume za svetsku automobilsku industriju. Rešenje je da fabrike vozila koje imamo, proizvode ekološka vozila. Država bi donela zakon da od, na primer 2029. godine, sva vozila koja se koriste za prevoz putnika (taksi službe, gradski i međugradski prevoz…) i sva vozila državnih službi (policija, inspekcije…) moraju da budu ekološka vozila (ta vozila bi kupovali i građani i privatne firme).

Potrebno je i stvoriti mrežu stanica za punjenje ekoloških vozila, zatim pružiti sistemsku podršku srpskim inovatorima, vratiti stručnjake iz dijaspore i obezbediti radnu snage (i dobre uslove za rad radnika) u toj industriji. Iz medija smo saznali da su srpski gradovi nedavno bili najzagađeniji gradovi u svetu. Ako bi se ovi planovi realizovali (našla zamena za ugalj i naftu), uz čuvanje parkova i šuma, srpski gradovi bi bili među najmanje zagađenim u svetu, narod bi bio zdraviji. (Mora da se nađe način i da rudnici litijuma, kao i ostalih ruda, ne zagađuju životnu okolinu.) Ako je to cilj, mora da postoji i plan i da se plan sprovodi u delo. Takav plan može da donese samo država (vlast, elita).

Stvaranje pozitivne selekcije u državnim službama i efikasne birokratije nije moguće bez dugoročnih planova. Stanje je loše zbog negativne selekcije, korupcije i nepotizma. Dobri kadrovi se stvaraju godinama, a veliki sistemi (npr. zdravstvo, policija, vojska…) stvaraju se decenijama. Korupcija u vrhu pravosuđa, policije i tajnih službi ne može da se iskoreni preko noći. To je prvi zadatak nove srpske elite. Kada se pobedi korupcija u vrhu države, sledeći zadatak je da se iskoreni korupcija na nižim nivoima.

Da Vas podsetimo:  Svetski dan davalaca krvi - „Bezbedna krv za sve“

Za spoljnu politiku i odbranu Kosova i Metohije, potrebni su dugoročni planovi. Ko su naši saveznici, a ko su naši neprijatelji? Šta će biti sa BiH, kada se stranci povuku? Kako će da se reši makedonsko pitanje? Kako da se zaštite prava srpskog naroda i SPC u Hrvatskoj? Kako da Srbija ne bude izolovana od sveta i svetskog tržišta, kada odustane od ulaska u EU? Kako da Srbija razvije ekonomsku diplomatiju?

I tako redom, u svim oblastima društva i države, doneti planove za odbranu od poplava i gašenje požara, za gradnju infrastrukture, za reformu obrazovanja, za razvoj privrede, itd. Za realizaciju dugoročnih planova potrebno je i povezati generacije, tako da nove generacije nastave po planu prethodnih generacija (naravno, uz neke izmene zbog nekih novih okolnosti). Zato je važno kako se sprovodi smena generacije, mora da postoji plan.

Iznad svega je pitanje identiteta, tradicije i crkve, tj. kakvu kulturu želimo da čuvamo i razvijamo, u kakvoj državi želimo da živimo, ko smo mi i šta zaista hoćemo. Većina nije za liberalni kapitalizam, nije ni za komunizam, danas mnogi kritikuju demokratski sistem, ali skoro niko ne želi nedemokratski sistem, više se koristi latinica nego ćirilica, itd. Posebno pitanje je odnos prema Crkvi. Nacionalisti će da brane SPC ako je napadaju neprijatelji srpstva i mnogi bi život dali za odbranu srpskih svetinja na KiM, ali kada je u pitanju lični odnos prema Crkvi i sveštenstvu, i lični odnos prema Bogu i poštovanju zapovesti, tu se nalaze i ateisti i pagani, često i mržnja prema Crkvi i sveštenicima, neki nacionalisti kao da se raduju zato što je loše stanje u Crkvi. Ako mora da bira između liberalizma, komunizma, fašizma i pravoslavlja, nacionalista će da izabere pravoslavlje, ali zbog naroda i tradicije, a ne zbog vere u Hrista. Možda je to dobro, za početak. Samo, treba znati da Bog ne voli ljude koji su mlaki u veri (Otk. 3, 15-17). Ko ima jaku veru, ima jasan cilj, zna šta hoće, može da donese dugoročne planove i da ih realizuje – nije lenj, nije pesimista i defetista, ne prodaje se i ne predaje se.

Da Vas podsetimo:  Sokolska župa Petrovgrad

Dakle, da li je pravoslavlje temelj na kojem želimo da zidamo našu kulturu, prosvetu…? Da li želimo da čuvamo SPC? Ako je pravoslavlje to što hoćemo, onda ćemo dobiti novu srpsku elitu; elitu koja ima istorijsku, eshatološku i pravnu svest, koja zna šta hoće i može da donese dugoročne planove i strategije razvoja, tj. da postavi temelj za Srbiju 21. veka. Ako u narodu postoji takva volja, a u delu narodu koji je rešen da održi Zavet ona postoji, pojaviće se nova elita, koja će napraviti i sprovoditi dugoročni plan razvoja i stvarati, na istom temelju, saveze sa drugim narodima i državama.

Nikola Varagić
Izvor: stanjestvari.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime