Kad nepopustljivost donosi rezultate

0
727

Zaev je svakim danom sve dalje od cilja da formira vladu, a u klimi stvorenoj protestima više niko ne pominje „tiransku platformu“
makedonijaprotest0001Kriza u Makedoniji – koja je otpočela posle parlamentarnih izbora održanih 11. decembra prošle godine, kada je vladajuća stranka VMRO-DPMNE dobila 51 mandat, a opoziciona SDSM 49, dok su albanske stranke osvojile ukupno 20 mandata – nakon neformiranja vlade ušla je u novu fazu. Ogorčeni perspektivom da SDSM sa albanskim partijama formira vlast na osnovu tkz. „platforme iz Tirane“, koja vodi ka albanizaciji i raspadu zemlje, građani Makedonije već nedeljama protestuju na ulicama svih većih makedonskih gradova.

Iz večeri u veče u Skoplju, Kičevu, Štipu, Velesu, Prilepu, Kumanovu i drugim gradovima širom ove zemlje održavaju se protesni marševi koje predvodi Građanska inicijativa „Za zajedničku Makedoniju“. Građanski marševi usmereni su protiv promene ustava i uvođenja sadržine „platforme iz Tirane“, koju je Edi Rama namenio ovoj zemlji. Protesna obraćanja odlikuju se osudama spoljnog uplitanja u unutrašnje stvari Makedonije i pozivaju na odlučnost da se očuva jedinstvo države i njeno dosadašnje državno uređenje.

PONIŽENI HAN

Sa istrajnom voljom Makedonaca suočio se ove nedelje i Johanes Han tokom posete Skoplju kada je nemeravao dao izvrši pritisak na tamošnju vlast da dozvoli formiranje „antiustavne koalicije“ opozicionog lidera Zorana Zaeva i albanskih stranaka na principima „tiranske platforme“. Usledio je hladan tuš: predsednik Đorđe Ivanov odbio je da primi evropskog komesara, koji se nedosmisleno stavio na jednu stranu u makedonskoj krizi. Tom priliko Han se suočio sa prizorom od više od 200 hiljada ljudi koji su na ulicama Skoplja protestovali protiv „tiranske platforme“ i davali punu podršku Ivanovu da istraje u odupiranju svim postojećim pritiscima.

Da Vas podsetimo:  Heroji fudbaleri brzo zaboravljeni: Cijeli fudbalski tim položio život za Republiku Srpsku

Evropski komesar je, naravno, odluku predsednika Ivanova da ne poveri Zaevu mandat za formiranje vlade nazvao nedemokratskom, ali to je bilo očekivano od jednog pristrasnog stranog birokrate čiji pritisci su naišli na čvrst zid otpora. Postavlja se pitanje da li je ova pozicija tvrdog otpora dovoljno delotvorna i kakve političke posledice može da ima?

Nepopustljivost vrha VMRO osokoljenog višenedeljnim protestima građana, koji predstavljaju stalni pritisak da se ne poklekne u odbrani makedonske države ne predstavlja samo puko kupovanje vremena za održanje status quoniti ukopanost u održavanju pat pozicije, koja kad-tad mora da se uruši. Istrajnost u otporu donosi postepene, ali veoma vidljive političke pomake. VMRO je preuzeo političku inicijativu uz insistiranje da se SDSM odrekne „platforme iz Tirane“ i saterao je ovu opozicionu stranku u defanzivu. Uz to, VMRO se pokazao istovremeno odlučnim da brani ustavni poredak i jednistvo zemlje, ali i spreman na velikodušne političke ustupke prema opozicije. O tome svedoče ponude da, ako opozicija ne pristane na ponovljene izbore, pruži podršku manjinskoj vladi SDSM pod uslovom da se ova prethodno javno odrekne „platforme iz Tirane“.

Drugu varijantu koju VMRO nudi je da se ponove izbori gde će se građani izjasniti o „platformi iz Tirane“, pa je – ako SDSM na osnovu ove platforme dobije izbore – VMRO je javno obećao da će poštovati volju građana. Ovakvim ponudama sve opozicione optužbe da VMRO želi da sačuva puku vlast uz zloupotrebu patriotskih osećanja i igranje na odbranu države postaju potpuno deplasirane.

I ALBANCI – GUBITNICI

Ivanovljevom blokadom albanizacije zemlje došlo je do zaustavljanja opasnih namera iznesenih u „platformi iz Tirane“: nije formirana vlada koja bi ozvaničila upotrebu albanskoj jezika kao drugog zvaničnog jezika na celoj teritoriji Makedonije; nisu započete debate o promenama himne, zastave i grba ove države; nije realizovana nameravana promena policijskih i armijskih uniformi; nije pokrenut postupak za donošenje deklaracije kojim bi Makedonija „priznala“ i „osudila“ višedecenijski genocid nad Albancima, koga su navodno vršile srpske (odnosno jugoslovenske) i bugarske vlasti na prostoru Makedonije. Ni izbor predsednika skupštine (za koga je prvi put trebalo da bude izabran Albanac) SDSM i albanske stranke nisu sproveli. Naprotiv, VRMO je sačuvao većinu u skupštinskoj komisiji zadužanoj za izbore i imenovao njenog predsednika.

Da Vas podsetimo:  Crna Gora gramzive, laskave i razvratne kamarile

makedonijaprotest0002Sve u svemu, SDSM je svakim danom sve dalje od cilja da formira vladu. Ni njegove vođe ni albanske stranke u klimi stvorenoj protestima više se ne usuđuju da u javnim nastupima pominju „tiransku platformu“, već je prećutkuju, mada se je još uvek niko nije javno odrekao. Albanske stranke, koje su na proteklim izborima već izgubile značajan broj glasova, ali su zbog male razlike u glasovima između VMRO i SDSM imale šansu da kroz ucene iznete pod pokroviteljstvom Edija Rame traže redefinisanje celokupnog državnog poretka, takođe su sve izvesniji gubitnici u aktuelnoj krizi. Ne samo da, kako stvari stoje, one neće biti u prilici na nametnu svoje zahteve iz „tiranske platforme“, već postoji mogućnost da ih njihovi potencijalni koalicioni partneri izigraju i povuku se iz prethodno dogovorenih aranžmana.

Tako već neko vreme u makedonskim dobro obaveštenim krugovima kruži informacija da postoji šansa da u novim okolnostima Albanci izgube ranije obećano mesto predsednika skupštine, gde Zaev planira da postavi Olivera Spasovskog, generalnog sekretara SDSM.

Sve u svemu, makedonska nepopustljivost u odbrani svoje države i njenog uređenja počinje da donosi prve pozitivne rezultate.

Aleksandar Gajić

www.standard.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime