Kada sam postao premijer javni dug je bio od 77 do 79% BDP

6
507

“Kada sam postao premijer, javni dug izražen u procentima bruto domaćeg proizvoda iznosio je, u zavisnosti od toga koji trenutak uzimate, od 77 do 79 odsto, a pre kraja godine nivo javnog duga biće ispod 50 odsto.“

Foto: stinomer/Zoran Drekalović

Hvaleći se dobrim ekonomskim pokazateljima predsednik Srbije nedavno je sa građanima podelio očekivanje da će do kraja godine nivo javnog duga Srbije biti ispod 50 odsto bruto domaćeg proizvoda. Kako bi obećanje delovalo što uverljivije i kako bi nas uverio u to “koliko nam dobro ide“, Vučić je izjavio da je “kada je postao premijer javni dug iznosio od 77 do 79 odsto bruto domaćeg proizvoda”, u zavisnosti od toga koji se trenutak uzme.

Da li će ova ekonomska predviđanja biti ispunjena saznaćemo s kraja godine, no da vidimo kako su stvari stajale kada se Vučić latio premijerske funkcije i da li je, zaista, javni dug smanjen toliko koliko tvrdi.

Parlamentarni izbori 2014. godine, kada je Srpska napredna stranka sa Vučićem na čelu osvojila najviše glasova održani su 16. marta.

Prema zvaničnim podacima Uprave za javni dug u mesecu martu, kada se znalo da će SNS oformiti Vladu javni dug iznosio je tačno 62,3 odsto BDP. Dakle, mnogo manje nego što predsednik kaže.

Mesec i po dana kasnije, tačnije 27. aprila, Srbija je dobila novu vladu, na čijem se čelu našao Aleksandar Vučić. Tog datuma je, dakle, on postao premijer. Ako ponovo pogledamo podatke Uprave za javni dug, sada za april 2014, stvari i dalje stoje mnogo drugačije nego što Vučić tvrdi: kada je predsednik SNS zvanično preuzeo premijersku funkciju, javni dug je neznatno porastao u odnosu na prethodni mesec i iznosio je 62,7 odsto BDP.

Dakle, bez obzira na to koji trenutak uzimamo (da li kada je SNS pobedila na izborima, ili kada je oformljena vlada), javni dug u martu, odnosno aprilu 2014. godine, kada je Vučić postao premijer iznosio je 62,3, odnosno 62,7 odsto BDP. To je mnogo manje od 77 do 79 odsto, kako tvrdi sadašnji predsednik, zbog čega za ovu izjavu dobija ocenu “kratke noge“.

Ovo, inače, nije prvi put da Vučić fabrikuje lažne tvrdnje o visini javnog duga. Naime, i u novembru prošle godine je rekao da je javni dug iznosio 76,5 odsto BDP kada je on preuzeo vođenje vlade, pa je zaslužio ocenu “kratke noge“.

Slično je ponovio je i dve nedelje kasnije, s tim što je tada još zaokružio brojku na 77 odsto, a od Istinomera, još jednom dobio “kratke noge“.

Kako u iznošenju netačnih tvrdnji spram visine javnog duga ne bi bio usamljen, ovom temom bavio se i Vučićev stranački kolega Vladimir Đukanović krajem 2017. godine. Đukanović je, doduše, brojku još više podigao, pa je po njegovom bivša vlast naprednjacima u amanet ostavila javni dug od skoro 80 odsto BDP, o čemu je Istinomer pisao ovde.

istinomer.rs

6 KOMENTARA

  1. Занимљиво је да увек када АВ лаже, он не каже неку округлу цифру (нпр дефицит је био 80%), него буде “прецизан” па каже “77-79%” или “за две и по године”, а полуписмени народ кад види ту “прецизност”, онда мисли да то мора да је истинто.

  2. NIJE SVE TAKO POHVALNO?!

    ΛV veliča postignute uspehe i rezultate u svim oblastima života, privrede, razvoja zemlje, da je postigao frapantno odličan javni dug. Zaboravio je, pri tome, da je on zadužio zemlju za dodatnih 12 milijarde evra ili 100% iz vremena Tadića, narod živi gore no ikad, a obećao je da će standard, plate i penzije biti veći no ikad. Situacija je drugačija, standard je najniži u Evropi, plate su veće samo od Albanije i Makedonije, ljudi umiru od gladi, bede i jadi, ubijaju se jer ne znaju kako da ishrane porodicu. Puštene su dvadesetak fabrika za proizvodnju kablove za automobile, a zapošljeni imaju 200 evra, nose pamperse i kada se razbole dobijaju otkaz. Pušteni su autoputevi u dužini 200 km, a nije, pušten je asfaltirani put u Ljigu 1030 metara, septičke jame, poštanske sandučiće i druge super uspešne završene radnje. Vrlo društvo se hvali metodama klimoglavstvom, poltronstvom, dupeuvlakaštvom, šlihtanjem lažima, hvalospevima. Školstvo je napredovalo više no ikad, nikada više doktora nauka plagijatora, kupovina diploma je na pretek, fakulteti su postali familijarne firme. To su ti uspesi vladanja sadašnje garniture, veće no ikada?

    • Цела истина је да се стварни дуг, као сума у девизама, смањио свега 3-4% – што ће брзо бити више него поништено новим задуживањима – а да је највећи део релативног (као проценат ДБП-а) снижења резултат нереално надуваног ДБП-а, манипулације са продајом динарских обвезница са екстраординарним (до 10%) интересом плаћеним купцима, и пада долара (за доларски део дуга). Ништа чиме АВ може да се похвали, напротив.

      • Cela istina je da mi mrtvi ladni podnosimo Vučićeve laži iako smo svesni činjenice da nas pretvara u ekonomsko roblje i da ćemo te dugove mi i naša deca i unici vraćati. Ako uopšte preživimo sve Vučićeve izaje, podmetanja i laži ….

        • Цела истина укључује и то како се дошло до ове тачке. А о том где смо добро говори оно што се догодило прошле године кад су млади изашли на улице да демонстрирају против АВ – док су старији углавном остали код куће – и нису хтели да им се придружи не само нико од политичара, него чак ни један Теша Тешановић. А ове издаје су само последња кап. Српски народ издају “први међу његовима” за последњих сто година, и само постаје горе. Наравно, то није никаква мана самог народа, него последица сила које су против њега, али не може да не остави последице. То племе, после свих издаја, бомбардовања, распињања на крст, и поново издаја, опет “сном мртвијем спава” јер не зна куд би и, пре свега, са киме би. Али ће морати да се пробуди, и нађе пут, што пре, то боље.

    • Dr- itd. (ne znam kako bih na srpskom napisao tvoj pseudonim!)
      Imam na tvoj tekst samo jednu zamerku- te “fabrike” koje pominješ NE PROIZVODE kablove za autoindustiju- one su samo obične konfekcije koje, uglavnom iz inostrnstva, dobijaju gotove, najrazličitije kablove. Te kablove srpski robovi isecaju na potrrebne dužine, spajaju u snopove, obeležavaju i na njih “udaraju” potrebne kontaktne spojnice. Tako “smotani” snopovi kablova se šalju autoindustriji. To je rad koji bi svaki nepismeni crnac iz najbednije Afrike mogao da radi. Ali, i ti crnci su skuplji od srpske robovske radne snage. Afričke vlade ne poklanjaju, kao AV, tim fabrikama i do 10.000 € po radnom mestu, oslobađaju ih poreskih obaveza često i doprinosa, daju beplatno zemljište a nekada i hale itd. Ni najblentaviji crnac nije toliko lud kao srpski vožd, da omogući stancima sve ovo što im omogućava AV! A da država od toga nema ništa jer zarade idu u inostranstvo!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime