Osvanulo postizborno jutro u Srbiji. Sunčano. Atmosfera međ’ intelektualnom elitom (bokte!) zgusnuta do pucanja.
Juče smo neki izašli na glasanje, a neki nismo jer smo prerasli tu dvodecenijsku zajebanciju na koju nemamo nikakav uticaj, jelte.
Neki znamo šta hoćemo, a neki nemamo pojma, jedino što znamo je da hoćemo da nam bude bolje, a Srbija Švajcarska, ali ako to ikako može da odradi neko drugi. Neki smo preuzeli odgovornost a neki nismo, da bismo posle mogli da skačemo po grbači onima koji jesu, zato što su nas zajebali svojom glupošću.
Od jutros čitam da je o budućnosti nas nekih i nas nekih odlučila nepismena Srbija zajedno sa polupismenom, onom koja je uspela da završi samo osnovnu školu.
Oni koji to pišu, svesni su svog života u ovoj zemlji, taman koliko i svi bahati koji nisu prešli cenzus ili su ga jedva preskočili.
Ti isti od jutros šeruju slike i citate Zorana Đinđića kako bi pokazali gde su stali sa svojim životom. Pardon, kako su imali vođu i kako se taj vođa sad u grobu okreće, ko što se okreće zadnjih godina. Razočarani što ih je nepismena Srbija ponovo zajebala. A jedino u čemu su u ono vreme neki učestvovali sa Zoranom je šetnja do njegovog groba.
Ti isti vrlo često pominju kako je pitanje trenutka kad će se vlasti u ovoj zemlji dogoditi narod. Izvin’te, koji narod? Taj isti, nepismen?
Naravno. Oni da se dogode neće. Prvo, ispod časti im je, drugo, neće da ginu za ideale, treće, njima nikad ne gori do nokata ali savršeno dobro znaju da nekima gori i da će popizdeti kad tad.
Draga, intelektualna elito,
biti nepismen ili polupismen ne znači biti glup i ne biti mudar. Životnoj mudrosti nekih od tih ljudi većina „intelektualaca“ može duboko da se pokloni.
Biti intelektualac ne znači imati diplomu i povrh nje titulu. Ne čini vas obrazovanje intelektualcima nego ono što mislite i radite. Ako ne uspete da iskoristite svoje intelektualne sposobnosti na koje se pozivate jer vam je neko lupio pečat da ih imate, možete s diplomom znate već šta.
Dakle, intelektualci, zakazala vam je inteligencija. Da nije, ne bi se juče vlasti dogodio „nepismen narod“, nego bi joj se dogodila inteligencija.
Odnosno, vlasti se dogodilo baš ono što je htela, vama se dogodio „nepismen narod“.
Tako da, nije lepo insistirati na tome da ste iznad „nepismenog naroda“ koji je odlučio o vašoj budućnosti. Niste hteli da učestvujete u mešenju kolača, sad ćete malo lomiti zube, jebi ga.
