Kako treba razumeti premijera Vučića?

Premijer Srbije i lider SNS-a je od vatrenog učenika i sledbenika lidera SRS-a, dr Vojislava Šešelja, „mrzitelja“ EU, NATO i SAD, postao „racionalni“ političar, odnosno real-političar koji Srbiju vodi ka EU, pomirenju u regionu i „partnerstvu“ sa Nemačkom, SAD i Rusijom.seseljvucicOva transformacija i promena „svesti“ nije rezultat političke „lobotomije“ nego svesne mentalne i političke „projekcije“, odnosno tzv. „mentalne higjene“. Premijer Vučić zna da bi teško mogao da funkcioniše sa logikom koju je imao do 2008. godine, i da ne bi bio na vlasti. Pošto je vlast „opijat“, ali više od toga predstavlja mentalnu transformaciju kod onih koji „žive za poltiku“, onda je svaka promena „prirodna“ i nužna. Premijera Vučića kao političara i sada kao državnika, treba razumeti kao političkog „jezuitu“, odnosno učenika Ignacija Lojole, Maksa Vebera i drugih, te epigona moćnih evropskih političara poput nemačke kancelarke Angele Merkel.

„Nova serija“ političara rođenih 70-tih

Premijer Vučić je deo „klonirane“ podmlađene generacije evropskih politčara koji su izašli iz iste ili slične Briselske „političke škole“. Slične onoj Kumrovačkoj. Takvu generaciju političara, pored Aleksandra Vučića, predvode i premijeri Italije, Grčke, političari u Austriji, ali i u regionu Balkana. Stvorena je nova generacija političara Evrope, tako da je Aleksandar Vučić deo te štancovane „političke serije“ i svi imaju isti politčki „čip“ ili „bar-kod“ u svojoj politici. Premijera Vučića treba razumeti kao „projektovanog“ i talentovanog političara u ovom delu Evrope, koji će biti mirotovorac, ujedinitelj, pobornik „nju-ejdža“, odnosno „novog doba“ fabrikovanih poltičara Evrope generacije 1970.; tih koja sada vladaju u Institucijama Evrope. Ova generacija rođena 70-tih i kasnije, predstavlja po Semjuelu Hantingtonu podmladak koji je proistekao iz „trećeg talasa“, odnosno promene politike, nakon 1973. godine. Još više od toga, čitava generacija evropskih političara je stasala nakon pada Berlinskog zida i početka „Novog svetskog poretka“, kako je 1990. i 1991. godine najavio tadašnji Predsednik SAD Džordž Buš stariji.

Promeniti duh Srbije iz „korena“?

Premijera i lidera SNS Aleksandra Vučića treba ozbiljno razumeti, jer ima nameru promene „duha“ i nacionalne svesti Srbije i njenih građana, a pre svega srpskog naroda u pravcu „novog doba“ i uz matricu političkog protestantizma, evropskog pragmatizma i razumevanja globalnog upravljanja. Premijer Vučić je za svoje strane savetnike uzeo recimo Toni Blera protiv kojeg je Vučić bio u vreme NATO agresije prema Srbiji. Toni Bler je bio najveći zagovornik vojne akcije prema Srbiji i prema vladi u kojoj je Aleksandar Vučić bio ministar informacija. Danas Toni Bler sa svojim ratnim savetnikom Alistarom Kembelom, „savetuje“ premijera Vučića. Bler to radi i Edi Rami u Albaniji i svima drugima koji ga dobro plate ili se ugrade u poslove kao što je slučaj sa projektom „Beograd na vodi“. Premijera Vučića treba razumeti i kada je Dodiku predsedniku RS stavio do znanja zašto su vlasti Srbije protiv održavanja referenduma o danu RS. Premijer Vučić je u protekle četiri, odnosno dve godine, uložio mnogo napora i rada da bi dobio pozitivne poene u očima evropske politike, i neće dozvoliti da mu se oskrnavi „minuli rad“. Vučić dobro zna da će pobednička strana u SAD biti „Klinton politika“, bez obzira da li će do kraja kampanje biti Hilari Klinton ili ne. Vučić dobro zna da su mu potrebni spoljno-politički poeni kao faktora stabilnosti Balkana. Premijer Srbije u UN kaže oko Kosova: „Uporni smo da zadržimo tempo razgovora sa Albancima sa Kosova, jer moramo da živimo zajedno, moramo da stvaramo zajedničku budućnost“. Upravo to moćne države i žele da čuju od premijera Srbije, posebno SAD, jer su mnogo uložile, a Srbiju unazadile upravo oko rata u BiH i na Kosovu. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun, izjavio je da Srbija ima konstruktivnu ulogu u regionu i pohvalio napredak pregovora sa Evropskom unijom.

Od „komesara“ do „pastora“?

Aleksandar Vučić je pragmatski „hrabar“ u svojoj transformaciji koja je „zastrašujuća“; tako je Vučić od radikalskog „inkvizitora“ i „komesara“, postao „demokratski pastor“, koji je u formi protestanskog propovednika odlično dizajniran. Vučića treba razumeti. Dok je na vlasti neće nikome dozvoliti da ga ugrozi, blokira ili da mu preuzme međunarodni ugled. Kao i čitava „štancovana“ generacija evropskih političara danas rođena 70-tih i kasnije, koji imaju zadatak oblikovanja „nove Evrope“, nastale posle globalne krize 2008. godine. Dakle Evropa posle 2008. godine nije više ista kao što ni EU sada nije ista posle britanskog Bregzita. Premijer Vučić i lider SNS-a je osetio da je ovo njegovo najbolje vreme koje će trajati još pet–šest godina i da ga treba iskoristiti. Vučića treba razumeti i da njegova politika donosi i veliki uspeh SNS, koja sada apsolutno i „totalno“ vlada u Srbiji. Ko sada nije u SNS-u, on je na gubitničkoj strani. Izvesno je da će Aleksandar Vućić verovatno za svog predsedničkog kandidata, koji treba da bude igrač i za Zapad i Istok, kada dođe vreme, predložiti Vuka Jeremića koji verovatno neće biti generalni sekretar UN, ali će imati svetsku reputaciju. Tako će Vučić imati dobrog partnera u vlasti do 2022. godine. Aleksandra Vučića treba razumeti jer trči svoju trku života i drži naše živote kao politički „ulog“, u kome će nam malo biti „bolje“, na račun visokog zaduživanja, rasprodaje svega u Srbiji, dužničkog ropstva… Dok Srbija bude na vratima EU, ta ista EU biće sasvim drugojačija od današnje, a i verovatno će biti formirana kao zbir regionalnih unija u Evropi. Aleksandra Vučića treba razumeti da on nije isti Aleksandar Vučić pre 2008., odnosno 2012. i 2014 godine. Radi se o „novom“ Aleksandru Vučiću, koji je samo fizički blizak Aleksandru Vučiću dok je bio u SRS. Zato treba razumeti Aleksandra Vučića.

Tomislav Kresović

Vidovdan