Ko je bio Dimitrije Mitrinović, intelektualac koga je Zapad priznao, a mi zaboravili?

0
431
Dimitrije Mitrinović / Foto: printscreen

Često tako biva u našem društvu da velikane koji drugi priznaju i cene mi zaboravljamo. To je slučaj i sa Dimitrijem Mitrinovićem – koji je kao intelektualac, filozof, teoretičar, književnik i aktivista bio značajna figura evropske istorije u prvoj polovini XX veka. Pesme Crnjanskog i Andrića upravo je on objavio kao urednik u magazinu „Bosanska vila“; bio je mentor Alanu Wattsu, a sarađivao je i sa Kandinskim. Bio je pobornik ideje jugoslovenstva, a kasnije i ujedinjenja kao planetarne utopije. Školovao se u Bosni, Zagrebu, Beču, Minhenu. Živeo je, pored pomenutih gradova, i u Londonu gde je i umro. Kod nas je malo pominjan, uglavnom u krugovima struke. A opet, njegov život i radu si i više nego vredni pomena, te su zanimljivi poput kakvog romana Iana Fleminga.

Opus njegovog delanja širok je koliko i njegov intelekt i životna energija. Rođen je 1887. godine u selu Donji Poplat u Bosni. Gimnaziju je završio u Mostaru – to okruženje i istorijski kontekst iznedrili su u njemu velikog jugoslovena i simpatizera Mlade Bosne. Studije filozofije, psihologije i logike pohađao je u Zagrebu, nakon čega ih nastavlja u Beču, Minhenu i Tibingenu. Tokom studija, posebnu pažnju posvetio je teoretisanju Meštrovićevog rada, kao jednog od simbola jugoslovenstva. Impresije sa svojih putešestvija i života u različitim gradovima preneo je i na Andrića. Kako prenosi Vreme, o tome govori Danilo Kiš u priči Dug. Upravo je za Mitrinovića Andrić rekao da mu je „otkrio da izvan ovih nesrećnih kasaba postoje i drugi i bolji i sretniji svjetovi“.

Pisao je i avangardnu poeziju, a jedna od takvih njegovih radova јe i „Sonet pred san“:

Leži prozirno more mjesečine,

Sjajni se vali ganjaju i plove.

Mir je i pokoj… Snovi se obnove,

Nejasni bol mi za čas odumine.

Ja tada čujem gdje me Tajna zove.

Da Vas podsetimo:  Znate li ko je bio Tibor Cerna? Heroj sa Košara, koji je ustao je i rekao: “PUCAJ, ako si JUNAK!”

Za zagonetkom vječnom duh se vine

I bludi, lebdi, diže se i pline –

A zemlja pada u sve dublje snove.

Iz srebrnaste, prozirne daljine

Noć, vedra, sjajna, kroz prostore huji

I zlatne zvijezde blistaju s visine:

Tad mi se duši opet nade jave,

Cijelim bićem sreća mi zastruji

I san mi silazi sa visine plave.

Počekat I svetskog rata dočekao je u Minhenu, gde je uspostavio blisko prijateljstvo sa Kandinskim i ekspresionistima grupe Plavi jahač. Rat je na njega ostavio snažan utisak, te se priklonio idealističkoj ideji ujedinjenog čovečanstva.

U Minhenu je želeo da osnuje pokret Osnove Budućnosti, vođen vizijom mesijanstva budućeg homoeuropeosa i spasenja svečovečanske Evrope. Međutim, u tom periodu njegov prijatelj Gavrilo Princip izvršio je atentat na Franca Ferdinanda – Mitrinović u strahu od hapšenja odlazi u London. Nakon tog događaja samo je jednom posetio Beograd i to navodno na poziv kralja Aleksandra. Njihove veze su se prekinule posle jednog ručka na kom je kralj slušao njegove „radikalne ideje o jugoslovenskoj naciji, o federaciji i socijalizmu, o povezivanju religija i crkava, uz insistiranje na muslimanskom elementu, kao mogućem katalizatoru novog jugoslovenstva i presudno važnom u konfesionalno i nacionalno raznolikoj Jugoslaviji“, navodi Vreme.

U Londonu je pisao za časopis „The New Age“ pod pseudonimom M. M. Cosmoi, za koji je između ostalih pisao i H. G. Wells. U brojnim člancima obrađivao je ideju da Evropa, kolevka razvitka individualne samosvesti, ima obavezu da preuzme inicijativu u daljem razvoju ostatka sveta. Prvi korak bila bi integracija, ujedinjenje. Taj koncept je okvirna preteča današnje ideje Evropske unije.

1926. godine postaje predsednik engleske sekcije Adlerovog društva za individualnu psihologiju. Sa svojim pristalicama iste godine pokrenuo je i Grupu Nova Evropa, za čijeg je predsednika izabran Frederick Soddy, slavni hemičar i nobelovac. Blisko je sarađivao i sa Alanom Wattsom, filozofom koji je popularizovao zen budizam i istočnjačko učenje na Zapadu.

Da Vas podsetimo:  24 godine od ubistva srpskih dečaka na IlidžI

1933. godine pisao je Hitleru – u tom pismu oštro je apelovao da će Hitlerove divljačke ambicije i ponašanje dovesti Evropu do velikih ratova. Nažalost, bio je u pravu, a pismo naravno nije imalo učinka.

Svi njegovi radovi iz perioda od dolaska u London do smrti, 1953. godine u Ričmondu, sabrana su u knjizi Treća sila, gde je spojio zapadnjačko i istočnjačko učenje. Nakon smrti njegovi sledbenici su formirali The Mitrinovic Foundation koje je i danas aktivno, a koje za cilj ima promociju i očuvanje njegov rada i zaveštanja.

U Srbiji, fondacija Ars Longa svake godine uručuje nagradu „Dimitrije Mitrinović“ za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.

Vanja Ratković
Izvor: Noizz.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime