Kriminalci haraju Nemačkom

Pljačkaši sa istoka EU

1
1991

bankomatBankomat raznet eksplozivom

Strepnja brojnih EU skeptičara – protivnika proširenja Unije na istok Evrope, pre nekoliko godina često iskazivana u mnogim javnim diskusijama i u medijima, da će se slobodnim dolaskom ljudi iz novih članica Evropske unije, posebno iz Rumunije i Bugarske opet značajno povećati kriminalitet u Nemačkoj, se u potpunosti obistinila! Posle 2012. g. – godine pristupa Uniji pomenutih zemalja, se broj kriminalnih delikata –obmana, krađa kreditnih kartica, manipulacija na bankomatima, džeparenja, otimačina, krađa automobila i provalnih krađa povećao. Preko 70 odsto provala se pripisuje provalnicima iz Rumunije, dok se najviše automobila krade u Berlinu i gradovima blizu poljske granice jer se iz tih gradova brzo prebacuju u Poljsku. Odatle se lako transportuju na Kosovo, Bliski istok pa čak i do dalekog Avganistana. Kriminalisti kažu, da se nakon ukidanja viza građanima država nastalih od bivše Jugoslavije, primećuje i osetni porast broja delikvenata iz tih zemalja. Broj provalnih krađa je npr. 1993 g. iznosio oko 230.000 da bi se do 2006. zbog sve boljeg obezbeđenja objekata i ponovnog uvođenja viza za neke države, smanjio na 106.000. Već 2012.g. se broj provala povećao na 130.000. godišnje!

Bankomat raznet eksplozivomPljačka bankomata

U Nemačkoj se svakih 4 minuta dogodi po jedna provala ili preko 130.000 godišnje. Kriminalisti poput zamenika portparola Zemaljske kriminalističke uprave u Štutgartu Horsta Hauga govore, da su metode obijanja postale drastičnije neko ikada. Lome se vrata ili prozori, u sobama se lomi sve što je zaključano kako bi se došlo do plena, šteta od provale je velika i iznosi preko pola milijardi evra godišnje. Krade se sve – nakit, novac ili tehnički aparati, kamere, kompjuteri, mobilni telefoni…

Često u provalama učestvuju organizovani timovi. “Prethodnica” izviđa situaciju prateći kretanje ukućana i daje podatke obijačima kada je kuća bez stanara. Ujedno se procenjuje, npr. prema automobilu koji koriste ukućani, oblačenju, nakitu koji nose i sl. isplativost upada u stan ili kuću observiranih. “Majstori”, u odsustvu ukućana, razvaljuju vrata ili prozore, i odmah nestaju. “Posao” prepuštaju maloletnicima, često ne starijima od 11 ili 12 godina čiji je zadatak da pokupe plen predaju ga trećima u nizu “organizacije rada” koji beže sa opljačkanim predmetima. Četvrti u nizu je zadužen da prihvati maloletnika. Dečaci, često i devojčice, ukoliko budu uhvaćeni u krađi ne podležu krivičnom gonjenju, nemaju pri sebi nikakva dokumenta, a odrasle učesnike po pravilu veoma retko odaju. Provalnici su usavršili metode lične zaštite, pa tragova npr. ostavljanjem otisaka prstiju ili uzoraka za DNK analizu nema. Čak i snimci sigurnosnih kamera ne donose nikakve rezultate jer su obijači maskirani. Zato je procenat otkrivanja počinioca u proseku samo oko 15 odsto, u nekim gradovima čak manji od 7 odsto. Opljačkani nakit ili tehnička roba se odmah ustupaju preprodavcima, ili se švercuju u postojbinu obijača gde se bez bojazni prodaju skuplje nego u Nemačkoj.

Da Vas podsetimo:  Naš izdajnik – vodič za demagoga početnika

provalnikNa meti obijača često su i stanovi stranaca čije se poreklo prema prezimenima na ulaznim vratima lako određuje. Stanovi Turaka, kažu upućeni, se ređe obijaju jer Turci imaju velike porodice pa je uvek neko kod kuće. Stanovi ljudi čija se prezimena završavaju na “ić” ili “vić” se češće obijaju jer je obijačima poznato da naši zemljaci vole nakit, posebno “teške” narukvice i ogrlice. Mnogi Srbi nisu navikli da skup nakit i druge dragocenosti čuvaju u sefovima banaka, a u odnosu na Nemce, malo ili ništa ne čine da ojačaju brave na ulaznim vratima ili osiguraju prozore. Stanovi su često u višespratnicima gde se stanari ne poznaju i u koje ulaze mnogi ljudi, pa je obijačima posao veoma olakšan.

Zbog velikog broja provala koje se u kućama događaju najviše u predvečerje dok su stanovnici još na poslu ili u kupovini a u višespratnicama čak i preko dana, policija ima veliki broj savetovališta gde stručnjaci besplatno pokazuju kako i kojim se sredstvima treba zaštititi od provala. Policija, zbog malog broja zaposlenih, ne može da spreči navalu kriminalaca sa istoka, a još manje provale, pa bi građani trebali da se sami obezbede. –Svaki minut više koji je provalniku potreban da obije vaš stan je minut više do odluke da odustane od namere jer se obijanje, premetačina i odnošenje plena mora završiti za 5 do 7 minuta. Toliko je, u najboljem slučaju, potrebno da na dojavu stigne policija. Zato je preko potrebno ugrađivanjem na tržištu postojećih zaštitnih uređaja, obijaču onemogućiti brzo delovanje- kažu stručnjaci.

Za razliku od 1993. kada je ukradeno 105.000 automobila, do 2007.g. ta brojka, iz istih razloga kao i kod provala, je pala na „samo“ 16.500 da bi se 2013. g. opet popela na oko 19.000. Sa 2250 ukradenih kamiona, 7200 motocikala, 270 kamp prikolica i 2700 drugih vozila, znači ukupno preko 31.000 vozila, osiguranjima je napravljena šteta od preko milijardu evra. I ovde postoje dokazi, da su na delu bande iz Poljske, Rumunije i Bugarske, ređe i iz Srbije. Nedavno se pojavila posebna vrsta kriminala, gotovo nepostojeća u poslednjih 30 godina – krađa metala. Verovatno su tu “naviku” doneli brojni Romi iz Srbije, azilanti u Nemačkoj. Kradu se metalne ograde, delovi oluka, pa čak i kvake sa vrata kapija i krstovi sa oltara crkava!

Da Vas podsetimo:  Pendreci i propaganda protiv kosovskog zaveta

Bankomat raznet cak i u baciNastala je i prava invazija prevaranata iz Bugarske i Rumunije, koji pokušavaju da na bankomatima, ugrađivanjem mini kamera i drugim manipulacijama „saznaju“ vaš PIN-kod ili dođu do svih podataka sa vaše kartice kako bi napravili dublete. Ako saznaju samo PIN-kod, prateći “specijalisti” –džeparoši će vam u pogodnom trenutku ukrasti platnu karticu i odmah krenuti u “zaplenu” vašeg novca. Zato pazite kod utipkavanja PIN-koda da li je nešto neobično ili izmenjeno na automatu, a tastaturu u koju utipkavate brojke prekrijte šakom druge ruke dok tipkate brojeve! PIN-kod nikada ne držati zapisan u novčaniku zajedno sa platnom karticom jer džerparenja ima širom Nemačke. 2008. je bilo prijavljeno 92.000 krađa, a prošle godine već 140.000. Tendencija: – džeparenje je u stalnom porastu!

U međuvremenu se u Nemačkoj i Austriji primenjuju još brutalnije metode dolaska do novca. Desetine bankomata i po koji automat za prodaju voznih ili tramvajski karata su “otvoreni” eksplozijama! Na udaru su posebno oni bankomati koji su u mirnijim delovima grada. “Miner” na zgodnom mestu izbuši bušilicom rupu u koju gurne crevo povezano sa bocom butan gasa. Ujedno gurne i kabel sa pripremljenim “elektrodama”, povezanih sa baterijom koje treba da izazovu varnicu. Iz boce se upumpa gas a sa sigurne daljine se povezivanjem kabla sa baterijom izvrši paljenje – i bankomat, a sa njim često i deo zgrade, leti u vazduh. “Mineru” ostaje samo da pokupi novac iz otvorenog bankomata! Pošto se ovakve diverzije dešavaju noću, na sreću, povređenih još nije bilo, ali do danas još nije bilo ni spektakularnih hapšenja počinilaca!

Policija preporučuje, da ih nazovete kada god vam se učini nešto sumnjivo. Inspektori kažu da je bolje da pet puta uzalud izađu na teren, ako bar jednom na dojavu uspeju da uhapse kriminalce!

Da Vas podsetimo:  "NE DIRAJTE NAM VUČIĆA" Botovska mašinerija SNS napala anketu na Direktno!

predrag

Tekst i fotografije: Predrag Rakočević

1 KOMENTAR

  1. Eh da. Nama i ne treba EU i vec nas na zalost tretiraju i prepoznaju unapred kao lopove i prevarante za sta su zasluzni mnogi sto su pre nas odperjali na Zapad, sto nepismeno sto kriminalci i sitni lopovi, pa sad obijamo glave kako dokazati da nismo svi isti. Mislim, mi srbende. Neeemojmo se zavaravati, ne mozemo promeniti sliku koja je pravljena 50 godina…nemoguce je. Nije kasno, nemoguce je.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime