Svi svetski državnici transparentno osuđuju terorizam. Obama se bori protiv Islamske države, Putin sa čečenskim separatistima, Natanijahuu mira ne daju Palestinci, a Abasu Izraelci… S druge strane, muslimanski fanatici za neprijatelje smatraju Sjedinjene države i sve njihove saveznike.
Dok oni jedni druge optužuju za terorizam, Maja Gojković nema dilemma, za nju su sve države, svi narodi i sve vere – terorističke.
Prvih 18 godina svoje političke karijere, kao potpredsednik Srpske radikalne stranke, najžešće je optuživala Ameriku za porobljavanje slobodnog sveta. Jakim rečima pozivala je na otpor, čak i oružani, tom “neprijatelju mira”. Po odlasku iz Šešeljevog okruženja i lutanja od Koštunice i Dinkića do Tadića, skrasila se uz Aleksandra Vučića, koji ju je zarazio Alchajmerovim sindromom, pa sad, u uverenju da joj je savest čista, zdušno podržava SAD i ostale NATO članice u borbi protiv islamskog terorizma.
Do pre neku godinu, umesto aktuelnog “Je suis Charlie”, Maja je s ponosom nosila parolu “Je suis Sadam Husein”.
– Srpski narod, koji je osetio sve strahote agresije Amerike u bombardovanju koje je trajalo 78 dana, ne sme ostati po strani ne učestvujući u svetskoj akciji demonstracije protiv rata. U borbi protiv američke agresije. Samo u bliskoj istoriji na udaru Amerikanaca bili su Irak, Somalija, Sudan, Jugoslavija, Afganistan… Ovi ratovi bili su bolni za pogođene zemlje, ali i za čitav pravdoljubivi svet, jer su to bili ratovi mržnje protiv naroda, starih civilizacija koje Amerika niti poznaje, niti razume. Cilj Bele kuće je bio i ostao, ne da upozna našu kulturu, ne da razume i shvati istoriju i tradiciju, već da okupira našu lepu zemlju i porobi nas. Ponašanje Amerike predstavlja pretnju svetskom miru. Oni imaju dvostruke strandarde. Mi, koji smo danas na udaru američke politike, samo zato što smo različiti, što smo različiti i spolja i iznutra u našim glavama, razmišljanjima, moramo da se odupremo tako što će im svako od nas reći “Ne”. Reći ćemo im da nismo i da ne želimo da budemo Amerikanci, niti želimo da budemo amerikanizovani, da pripadamo većini u svetu koja razmišlja samo svojom glavom i koja zna da Bog ne živi samo u Americi. Recimo “Ne” pokušaju Bele kuće da oboji čitav svet jednom bojom, američkom bojom rata – tvrdila je radikalka Gojkovićka u februaru 2003, na mitingu podrške Iraku.
Neposredno po okončanju bombardovanja SR Jugoslavije, Maja Gojković je gostovala u Bagdadu, gde je, kao potpredsednik Centralne otadžbinske uprave, imala zapažen nastup na konferenciji Generalne federacije iračkih žena.
– Amerikanci i njihovi vazali ne poštuju elementarna ljudska prava iako se pred celim svetom predstavljaju da poštuju takva prava da bi opravdali svoju agresiju na suverene zemlje, kao što su naše, SR Jugoslavija i Irak. Stvarne namere američke agresije jasne su svim slobodnim ljudima sveta, koji traže da se okončaju nepravedne blokade. Svet mora odbaciti logiku sile i hegemoniju koju SAD žele da nametnu svim narodima sveta. U muzeju “Steaclifastkess and clollenge“ prikazano je maketama i fotografijama šta je sve uništeno američkim bombardovanjem Iraka 1991. godine. Ređaju se prizori uništenih ciljeva američke osvete narodu koji ne želi da se pokori njihovoj hegemoniji. Prizori Jugoslovenima dobro poznati. Metodi isti, ciljevi isti, ispred očiju se nižu slike porušenih mostova, puteva, škola, univerziteta, bolnica, elektrana. Suviše sličnosti da bi bilo slučajno. Da li su to vojni uspesi ili je to kazna za civile, narode koji vole svoju državu i ne žele da budu sluge Americi. Posetila sam ostatke „Akamarije“, skloništa poznatog po tragediji koju su izazvale bombe američke avijacije. Od 1400 ljudi koji su se tamo sakrili, američki napad preživelo je samo njih 14. Agresor nije krio da je znao da bombarduje civile. Pričala sam sa ženom koja je u toj nacionalnoj tragediji izgubila devet članova porodice. Decu im niko ne može oprostiti. Ali, Amerika suzama ne veruje. Zbog toga je sasvim jasna simbolika predvorja hotela „Al Rašid“ u Bagdadu, napravljenog od mozaika lika bivšeg američkog predsednika Džordža Buša, u čije vreme je bombardovan Irak. Veličina mozaika je takva da svako ko ulazi u ovaj hotel mora da zgazi njegovo lice. Sa zadovoljstvom nisam mimoišla ulaz hotela „Al Rašid“ – opisala je svoje stavove i utiske o iračkim žrtvama američkog nasilja Gojkovićka u novembru 1999, preko nego što se amerikanizovala i „oprostila im pobijenu decu“.
Sa istim ogorčenjem optuživala je Ameriku i „njene satelite“ za agresiju na Srbiju i Crnu Goru.
– Države bez morala, koje su napadale SR Jugoslaviju, podržavaju albanski terorizam, naoružavajući teroriste, ali u svojim zemljama terorizam i separatizam oštro kažnjavaju. NATO je delovao i deluje kao treća ruka albanskih teorirsta. Pravi razlog za napad na našu državu je želja Amerike da nas pokori i baci na kolena, kako bi otvorili prolaz prema kaspijskoj oblasti, gde se nalaze velika prirodna bogatstva. Amerikancima smo predstavljali izvanredan poligon za vežbanje teorije i prakse koju, očigledno, imaju nameru da primene i u Rusiji. Jedina smo zemlja u čitavom okruženju koja nije poklekla pod američkim uticajem. Bivše republike SFRJ, naše susedne zemlje, u potpuno vazalnom su odnosu na SAD. Mi na taj vazalni odnos nismo pristali – tvrdila je Maja Gojković.
Ipak, poklekla je, odbacila vođe pravdoljubivog sveta, Šešelja i Sadama, i pristala da bude vazal „svetskom siledžiji“ Americi. Takva, svojom pojavom ulepšala je pariski protest zbog ubistva novinara magazina „Šarli Ebdo“, koji su svim srcem podržavali NATO agresiju na Srbiju. Da su tada znali da postoji i kako izgleda Maja Gojković, ne bi morali da crtaju karikature, mogli su samo da na naslovnu stranu stave njenu fotografiju, bilo bi dovoljno sablasno i smešno.
PS
S Gojkovićkom u Parizu je bio i srpski šef diplomatije Ivica Dačić. Njemu ne može ništa da se zameri. Kakav je bio u vreme bombardovanja, na funkciji portparola Miloševićevog režima, takav je i sada, kad ratnog zločinca i teroristu Hašima Tačija uveseljava pevajući „Miljacku“.
