Maratonci trče još jedan krug: Borba za vlast, a ne za narod!

2
445
Foto: pixabay

Predizborno stanje u Srbiji traje konstantno već nekoliko godina. Obećanja, laži, prevare, podmetanja, pozicija koja konstantno glumi opoziciju, režimski mediji koji nas i pored svesno teškog stanja ubeđuju kako živimo bolje nego u Evropskoj uniji (pa što nas onda po svaku cenu guraju u nju?), sve jedni te isti likovi koji se smenjuju kao na traci i kao epilog svega beznađe – svejedno ko će od tih lažova odneti pobedu kada nije samo problem u tom najgrđem šljamu koji je isplivao kao posle poplave, i koji nikako da potone na dno gde mu je i mesto, već u sistemu koji je odgajio i oblikovao takve osobe – po zanimanju politikanti.

Od obećanja kako će očistiti Beograd od otrova, zabraniti plastične kese, da će deca imati besplatne knjige (ali samo u Beogradu) do besplatnog školovanja, besplatnog prevoza, besplatnih knjiga koje će deliti svaki dan (gladnim građanima?), pa do sprečavanja divlje gradnje, ubrzane legalizacije i najzad onih megalomanskih planova po kojima će Beograda za dve godine dobiti još dva mosta, a za četiri godine četiri linije metroa.

Prosečnom gledaocu Pinka od ovih obećanja se zavrti u glavi, prosto poželi da svi pobede! Ali šta na kraju bude od tih obećanja?

Ako uzmemo dosadašnje, pa eto maltene stogodišnje iskustvo – ništa, sem što se poslednje decenije obećanja obijaju o glavu i to stostruko.

Primera radi Aleksandar Vučić je pre dolaska na vlast obećavao povećanje penzija, plata, povratak Kosova i Metohije u sastav Srbije, procvat poljoprivrede, industrije, a za uzvrat smo dobili smanjenje penzija za 20 %, ukidanje plata, gašenje preduzeća, uništavanja sela , poljoprivrede, uvoz voća i povrća iz Albanije, Kine, Evropske unije, predali smo Šiptarima i neprijateljima sve institucije i rudna bogatstva na Kosovu ali i u Srbiji, knjige koje su za osnovce bile besplatne sada roditelji kupuju na rate i to od uvoznika iz Nemačke, školstvo je došlo dotle da prvaci imaju više znanja od osmaka, a privatni izvršitelji koji ljude ostavljaju na ulici i socijalni radnici koji oduzimaju decu su postali svakodnevnica. Da ne govorim o povećanoj stopi samoubistava i ubistava zbog nemaštine, zatim kriminalu koji jedini cveta, ali i to u slučaju ukoliko je potencijalni kriminalac, pa makar i onaj lopov šibicar, član partije. Vojska za koju je obećavao da će biti vojna sila spala je na Vulina – jednom rečju sramotu. Crkve, manastiri, spomenici od nacionalnog i verskog značaja se ruše, istorija se užurbano zatire. Državom upravljaju kriminalci, neznalice – taman po meri sistema iza koga stoje strane službe.

Kome onda verovati kada je sadašnja izborna kampanja „borbe za Beograd“ jedna najobičnija ironija? Doduše jedino iskreno u čitavoj ovoj borbi jeste borba za prevlast, budući da ona krilatica „Srbija radi Beograd se gradi“ nikada nije bila tačnija, pa zašto bi se neki tamo borili za Bajinu Baštu, Sombor, Kulu, Leskovac, kada je novac i vlast u Beogradu?!

Šešelj, Đilas, Janković, Dačić, svi oni računaju na kratko pamćenje svojih birača, a zahvaljujući Pinku i ostalim režimskim medijima koji u poslednje vreme ne samo da vrše lobotomiju nego su usavršili pretvaranje normalnog gledaoca u kompletnog idiota. Pre nekoliko dana čitavih pet minuta sam gledala emisiju Lava Pajkića, ne više jer me je bilo sramota njega samog. Juče je Pinku u toku dnevnika pročitan sastav dr Zorana Radojičića na temu „Jedan dan u Beogradu sa Sinišom Malim“, sastav koji je zapravo predstavljanje kandidata, a u rangu je desetogodišnjaka. Političke emisije u kojima se navodno sukobljavaju politički protivnici su takve besmislice koje mogu da slušaju samo partijski poslušnici i ljudi kojima je potpuno ispran mozak. Ali su zato hvalospevi velikog vođe na nivou, valjda da njegov „uspeh“ jače dopre do gledaoca.

On, mučenik, žrtva svih Srba koji će istrpeti sve i svašta, pa i odlazak na nož ustašama koje hoće da ga kolju i peku živog na kocu u sred Zagreba. E taj „srpski heroj“ koji će istrpeti gnev nekih „ludih rodoljuba“, pa čak i rođenog oca, pa potpisati i priznanje Kosova i Metohije, samo da nama bude još bolje, se hvali i veliča na nacionalnim televizija više nego što je to bio slučaj i sa bravarom.

No, pošto nam podsetnik na njegovo dobročinstvo prema srbskom narodu nije potrebno, budući da nažalost još uvek traje, da se podsetimo nekih drugih kandidata, čija nam izborna obećanja i naslovi kampanja ni malo nisu jasni.

Drugi do prvog, učitelj koga je premašio učenik, Vojislav Šešelj je u kampanju krenuo na pijaci. Što nije čudno, jer čak su i radikali prozreli pakt između dva đavola koji su Srbiju još devedesetih zavijali u crno a sada to rade punom parom, pa gde će više ljudi na javnom mestu zateći nego na pijaci. Njegova kampanja se sastoji u rešavanju, odnosno legalizaciji bespravno podignutih objekata. A ako samo malo mozak pročistimo setićemo se ko je najviše gradio tokom devedesetih i početkom dvehiljadite. Ogroman deo Zemuna i Novog Beograda izgradili su radikali (ne izradili infrastrukturu, puteve ili objekte od javnog značaja, već privatne objekte), pa kako bolje početi kampanju nego bar zaštiti ono što je sagrađeno.

Budući da Šešelju nije namera da svom učeniku oduzima glasove, a cenim i da je svestan svoje političke propasti, i da mu je daleko profitabilnije da leži u senci Vučića nego da mu glumi istinsku opoziciju, ovo čudo prirode koga je slanina izlečila od raka, zadovoljiće se i političkim funkcijama svojih sinova, solidnoj plati i bržoj legalizaciji svojih objekata ili objekata partijskih kolega.

„Najprijatnije iznenađenje“ kako veli nosilac liste socijalista Aleksandar Antić biće oni – povampireni komunisti. Njihov plan su trudnice, penzioneri i ostale ugrožene grupe. Ako pobede, mada sumnjam da im je „velikosrpski nacionalizam“ Ivice Dačića, koji pred svake izbore podivlja od rodoljublja i borbe za Srbiju i njene interese, pa prekine čak i sa pevačkom karijerom, verovatno da će od njihove pobede koristi imati jedino one ugrožene grupe u koje upru oni strani agenti koji se kriju iza NVO. Pa će tako na račun penzionera, zaista ugroženih građana Srbije i trudnica, profitirati Romi i azilanti.

Mada i Antiću i Šešelju je svejedno, dokle god su socijalisti deo vlasti.

Dvosmislena kampanja DS, SDS, Nove i Zelenih koji bi da „oslobode Beograd“, navodno od smeća je što se tiče ironije broj jedan u ovom izbornom krugu. Kada bi želeli da oslobode Beograd od kancerogenih kadrova koji na štetu naroda služe ovom antisrbskom sistemu, trebalo bi da se ili zauvek povuku u ilegalu od politike, ili da izvrše kolektivni suicid, budući da su na vlasti pored naprednjaka i socijalista, upravo u najvećem broju žute demokrate. A oni koji nisu zvanično u vlasti kriju se ispod brojnih NVO, koji na jedan mig Zapada diktiraju vlastodržcima koga i kad da slušaju.

Ima tu još „Kurti i Murti“, nekih novih lista, imena, nekih starih DOSmanlija, sa pričama i obećanjima koje su sve pretočene iz šupljeg u prazno. Boraca za slobodu govora, a koji bi prvi ukinuli svaki glas kritike uperen protiv njih, ukoliko bi se samo dokopali kakve vlasti. I sve je ovo još samo jedan krug“ borbe za Beograd“, za vlast, moć, za sve – samo ne za narod!

Vesna Veizović

Vaseljenska TV

2 KOMENTARA

  1. One koji se bore za vlast, a ne za narod, podržava veliki deo naroda, jer misli da tako treba. I oni bi na njihovom mestu radili isto. Između sirotog krelca koji je drpio kesu eksera ili konzervu farbe pa ga uhvatili na kapiji, i onoga što je maznuo milijarde pa prebacio na Sejšele, principijelno nema nikakve razlike. Oni se veoma dobro razumeju.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime