Istovremeno sa stvaranjem haosa zbog „izborne krađe“ u Srbiji koju niko nije video ni dokazao, ali „svi znaju“ da postoji, zvaničnom Beogradu je podlo uručena ucena sa konkretnim rokom – da do kraja januara faktički prizna Kosovo.
AUTOR: Predrag Vasiljević
Taj ultimatum koji je isporučio krajnje nebitni Miroslav Lajčak, nosi u sebi nevidljivu postizbornu pretnju da će Srbija da postane Majdan ukoliko ne primeni Ohridski sporazum i ne pristane na članstvo Kosova u UN.
Kako je sve počelo…
Celo zamešateljstvo počelo je čim su prevrnute kutije.
Kao zemlja potpuno srozanog dostojanstva, odmah po zatvaranju birališta u Srbiji, grubo se umešala Nemačka, sa najvišeg nivoa, sramotnom spoljnopolitičkom porukom da su izbori bili neregularni.
Izabrani su za taj odvratni posao kao zemlja koja ima iskustva sa ucenjivanjem Srba, a i dovedeni su u stanje da bi morali da navijaju za Mančester siti protiv Bajerna iz Minhena ako im tako narede.
Diplomatski perfidnije, ali jednako pokvareno, američki ambasador Hil (koji je i sam bio posmatrač na izborima) poslao je poruku da će sarađivati sa budućom vladom Srbije ali, uz dodatak da Beograd dobro zna šta mu je činiti…
U prevodu, poruka je između redova glasila – priznaćemo da ostajete na vlasti i da su izbori regularni ako budete dobri i ispunite baš sve što tražimo.
Javili su se i nezaobilazni Bilčici (prvo je rekao da su izbori regularni, pa porekao), i neki strani posmatrači sa kritičkim packama bez dokaza, a čija imena nismo zapamtili.
Okidač za proteste
To sve kao da je bio „pozitivan signal“ da se u Beogradu pokrenu protesti (istina, mrljavo), podignu novi „mladi lideri“ (prilično neubedljivi), podgreju prozapadni mediji (usiljeno ostrašćeni), motivišu štrajkači glađu i oni koji „strože poste“.
I, počela je nadrealna igra.
Činjenica je da krađa izbora bez zvaničnih prigovora na izbornim mestima i sa potpisanim zapisnicima od strane svih kontrolora, pa i opozicionih, još nije zabeležena u istoriji višepartizma.
Epsko prekrajanje broja glasova u desetinama i stotinama hiljada listića, koje niko ne može da dokumentuje i pokaže institucijama i javnosti, još nisu izveli ni najveći mađioničari od Hudinija do Koperfilda.
Spektakularno dovođenje u Beograd „40.000“ nevidljivih Srba iz Republike Srpske u nekoliko autobusa, ne bi pošlo za rukom ni najvećim svetskim kreatorima izbornog inženjeringa.
Dokazivanje grandiozne izborne prevare bez dokaza dostavljenim institucijama ali uz hitan poziv strancima da intervenišu, nije do sada smislio nijedan partijski stručnjak za izborno pravo i mag birokratskih vratolomija.
Masovno učešće u antologijskoj zaveri koje je patološki perverzno pripisano Republici Srpskoj i čak kolektivno prekodrinskim Srbima, ne bi smislio ni najveći regionalni srbomrzac.
A u toj neartikulisanoj i paradoksalnoj postizbornoj konfuziji, samo je bilo bitno da se nikako ne slušaju državni i upravni, pa ako treba i sudski organi zaduženi za izbore.
Strategija je da se stvara buka i bes. Da „ključnim dokazima“ o krađi epskih razmera mašu NVO ratnici, neki nepoznati ljudi pred nehotice upaljenim kamerama, potpisnici i prolaznici, pravdoljubivi studenti, analitičari u džemperima sa pahuljicama i gnevne penzionerke.
Jednostavno, ovde se danas svakodnevno dešava nešto što nigde nije viđeno.
Neka se dokaže svaki ukradeni glas
Da se razumemo, nije Srbija zemlja svetle demokratije. Nije nikada ni bila. Naprotiv.
Ali, neka se dokaže svaki ukradeni glas.
Neka se popiše svaki fantomski birač.
Neka se na stub srama stavi svako ko potkupljuje, ucenjuje i mobinguje da bi dobio glas.
Neka završi iza rešetaka svako ko je zgazio zakon i drugog čoveka da bi ostao na vlasti.
Neka se održavaju izbori svaka tri meseca dok ne postanemo zemlja demokratskog savršenstva.
Neka se stranke za to bore svim mogućim sredstvima.
Sve to može.
Ali, ovo što sada gledamo daleko je od borbe za demokratiju.
Od jezive tragedije u Ribnikaru, pa do danas (u Češkoj nema antivladinih protesta posle masovnog ubistva na fakultetu), kao da neke nevidljive ruke iza scene nameštaju kulise za neku veliku nacionalnu nesreću koja bi slomila Srbiju.
Kao da sve vreme živimo pod pretnjom Majdana i krvoprolića ukoliko ne predamo Kosovo, ne uvedemo sankcije Rusiji i ne okrenemo se konačno i definitivno NATO strani sveta.
Ovoga puta, za to smo dobili i konkretan rok – kraj januara.
Zapad je, čini se, rešio da podigne lestvicu protiv Srbije do ivice pucanja.
Ali, sudeći prema ovome što gledamo, njihovi pokušaji obojenih prevrata, sa istim simbolima, šarenim zastavicama, ispletenim vunenim Deda Mrazovima i loše brendiranim porukama danas izgledaju karikaturalno. Groteskno.
Nema tu više ni snage ni municije. Ni hrabrosti ni autentičnosti. Ni kreativnosti ni invetivnosti. Ni mudrosti ni iskrenosti. A ni narod, više puta preveslan, nije više toliko naivan.
Svakako, 27. januara je slava Svetog Save. Tada bi negde trebalo i da odgovorimo Lajčaku i NATO.
Biće i odgovor svetosavski – u odbranu Srbije. I za pomirenje braće. I u državi. I sa obe strane Drine.
“ UMJETNOST ZIVLJENJA JESTE UMJETNOST MJERE “ (Kleobul ) . Kod nas “ mjere “ nigdje nikakve nema. Od poslije drugog svjetskog rata, slušamo, čitamo i gledamo priče o PARTIZANIMA kao o svetcima. Nikad ništa oteli, da ne kazem opljačkali, nikoga streljali, pa čak ni mrko pogledali, sve najgore o ČETNICIMA……klali, palili, pljačkali, streljali…!!! Sada, naročito poslije “ petog oktobra “ sve isto, samo su se zamjenile strane, ČETNICI su poput svetaca, PARTIZANI …klali, palili,pljačkali, streljali. Po istom principu, izlaze i izvještaji o proteklom izbornom procesu. Ovoga puta u isto vrijeme se opisuju dogadjaji od prije osam ili devet dana. Zavisno od toga tko piše, izvještaji su diagonalno suprotni ……. Gdje je istina ??? Koje su neoborive činjenice ??? Aleksandar Vučić vodio je predizbornu kanpanju na izborima na kojima formalno nije učestvovao i kao predsjednik svih gradjana nije ni smeo da učestvuje. Medijskim prostorom neprikosloveno su gospodarili trenutno vladajući SNS. Pritiscima i ucjenama vladajući unaprijed obezbedjuju tzv. sigurne glasove. Podjelom novca penzionerima i mladima, kupuju se dodatni glasovi. To je ono što svi znaju i što ne treba dokazivati. Tu ne ulaze pokojnici, koji se dizu iz grobova da bi dali svoj glas vladajućima, niti zbrajam one koji su došli da glasaju iz BiH, tačnije iz RS. Nisu li uvjeti za OPOZICIJU , već unaprijed bili gubitnički ???
Zbog čega su pristali na takve uvjete ? Zbog čega se nisu prije izborili za ravnopravne uvjete a ukoliko takve uvjete nisu mogli izboriti ……..ušli u bojkot izbora. Da li je proevropska opozicija – Srbija protiv nasilja, računala na pomoć zapada ? Da li su znali ( morali su znati ) da će izbore glatko izgubiti
i sračunato krenuli na ulično osvajanje vlasti uz pomoć …sa zapadne strane ? Ima li sumlje u to da je Vučić ucjenjen i ucviljen opet od zapadnjaka. Hoće li oni narediti svojim trabantima da se zaustave, ako Vučić ispuni obećano?? Tko je u ovom momentu gori i opasniji po Drzavu Srbiju……ucjenjeni Vučić
ili onaj kojeg bi zapadnjaci ustoličili na njegovo mjesto. Koje zlo je manje zlo ??? Postoji li neka treća
opcija ???
Кажу да су избори регуларни, а слика Председника свих ргађана Србије на
свим билбордима, рекламним паноима и јавним наступима на медијима
искуљчиво као носиоца капмање само једне партије – СНС – говори да то
није и не може бити тако, просто што то није по Уставу и законима Србије.
Као носилац листе на изборима за СНС могао је бити неко од првака СНС,
али никако ПРЕДСЕДНИК СВИХ ГРАЂАНА СРБИЈЕ – Александар Вучић.
То, и само то, је довољно да се избори пониште и нови распишу.
Није познато да се икада као носилац листе избора једне партије
појавио председник неке од држава ЕУ јер би то био више него довољан
разлог да се такви избори пониште или председник да оставку на ту
функцију.
Да председник буде носилац изборне листе једне партије,
а по Уставу и законима сваке државе слови за председника свих грађана,
је законски и морално неспојиво.
То, и само то, је довољн разлог за јавне протесте против признавања таквих
избора за регуларне.