Svi regionalni mediji javili su o tome da su prostitutke iz Hrvatske, Srbije, BiH i Crne Gore – masovno krenule u Split. One tamo odlaze sa namerom da zadovolje potrebe oko 5.500 mornara sa američkog nosača aviona Hari Truman, koji je uplovio u pomenutu dalmatinsku luku. A najagilniji seksualni preduzetnik je neki kontroverzni biznismen iz Crne Gore. On je, u jednoj turi, u Split doveo čak četrdesetak prostitutki. Da odrade prve klijente dok ne stigne pojačanje iz nekadašnje srpske Sparte (i preko nje i iz Srbije).
Igrom sudbine, taj događaj se podudario sa NATO pozivom Crnoj Gori da pristupi toj agresivnoj vojnoj alijansi. U skladu sa tim možemo da odemo i korak dalje i da konstatujemo da crnogorski makro na prizemni način odražava ono što radi crnogorski diktator Milo Đukanović. U oba slučaja podvodi se „meso“ za potrebe vojničke kamarile. Doduše, makro je znatno časniji od Mila.
Prvi trguje sa profesionalnim i dobrovoljnim „prodavačicama ljubavi“. Đukanović prodaje 600 hiljada crnogorskih duša (tačnije, uglavnom srpskih duša iz Crne Gore) NATO nakupcima, pri tome većina građana te zemlje ne želi da dospe u ruke evroatlantskih jahača apokalipse. Otuda, duvanski lord je gori od seksualnog grofa. Jer, poslednji trguje otetim ljudima, pa i decom, te ih sve prisiljava na geopolitički blud. Od slobodarske Crne Gore pravi prćiju belosvetskih zločinaca!
Neko će reći, pa na kraju će se sve, verovatno, prelomiti na referendumu. Podsetio bih takve da je Milo organizovao već jednom narodno izjašnjavanje. I znamo kakvo je ono bilo: falsifikovano. Policija, UDBA, Beba, CESID i razni prevaranti nižeg reda, tipa Pere Lukovića – odradili su svoje. Đukanovićev politički moto je: prevara, ucena, krađa. Pozajmio ga je iz jedne epizode Alana Forda posvećene bankarskom kriminalu. A od duvana (koji Milo kontroliše sa svojim narko i tabako mafijaškim drugovima iz Srbije) do finansijskog sektora (koji je prepustio svom dragom bratu) – jedan je korak.
Otuda, jedini pravi referendum, i jedini pravi izbori – to je ono izjašnjavanje naroda koje je sada u toku. Radi se o hrabrom i posvećenom mirnom otporu proustaškom, kriminalnom i diktatorskom režimu koji narodu krade sve, od izvornog srpskog nacionalnog identiteta i crkve, preko prava da ne budu za tuđ račun gurnuti u razne daleke ratove, do, konačno, svega što se novcem da izraziti.
Lopov je lopov, o čemu god da se radi, a najgori od te fele u Crnoj Gori zove se Milo Đukanović Britva. A šta u okolnostima dok on siluje i za sada simbolički kasapi građane Crne Gore, radi oficijelni Beograd? Pravi se da se ništa ne dešava. Srpski se narod u Crnoj Gori šikanira, pa i podvrgava jednoj vrsti posrednog genocida, a Srbija, koja je po Ustavu matična država svih Srba, ćuti. To je nešto što vlastodršcima neće oprostiti ni savremenici, ni istorija. No, možda se ne radi samo o vraćanju usluga mafijašu iz komšiluka, koji je sadašnjoj vladajućoj garnituri u Beogradu 2012. godine ozbiljno pomogao da dođe na vlast.
Ko zna, možda je u pitanju i šira akcija, koja treba da rezultira sukcesivnim uvlačenjem i Srbije u NATO. Nadam se da nije tako, ali sumnjivo je kada se zlikovcu kakav je Milo Đukanović baš sve olako gleda kroz prste i uz to se u Beogradu ugosti generalni sekretar organizacije poznate po masovnim zločinima, kakva je NATO. Ipak, neka se za sada opake slutnje te vrste pripišu mojoj, uslovno rečeno, (geo)političkoj paranoji. Ali i bez njih vreme je da se Srbija trgne i masovnim protestima podrži borbu našeg naroda u Crnoj Gori protiv diktature i NATO okupacije.
Srpsko društvo nema pravo da mirno gleda dok se u našem okruženju odvija krvava, a nasilna trgovina srpskim mesom kao i životima drugih građana Crne Gore! To je protivno i srpskoj solidarnosti, i bazičnim demokratskim principima o kojima nam toliko govore sa svih strana!
Dragomir Anđelković
vidovdan.org
