Moj Beograd i tvoj

2
412
Košava, Momo Kapor

Negde izvan pojma o geografiji i vremenu
promenjivih, uvek teških okolnosti
Daleko od alavih menadžera i gradskih urbanista
Koji su jednom došli
s rupom na čarapi
A odlaze sa čitavim kvatrovima
na kontu;
Daleko od propalih ulica i rošavog asfalta
Štrokavih trgova i kineskih vodoskoka
Koji menjaju boje u purpurno, plavo, zeleno i roze
poput jeftninh bordela na američkim autoputevima
I još dalje od koncerata kičerske muzike koju izvode
Listom oni koji su nam preko nišana pevali neke druge pesme,
Upućivali druge reči, crne kao smrt koju su nam prizivali
Daleko od svega toga, istisnut i nevidljiv
Živi moj Beograd.
Tvoj Beograd je Pink i Grand, Tv Prva i N1
i njihove priče;
Mog Beograda na ekranima nema;
Nevidljiv za kamere, za alkoholisane turiste
koji se teturaju u potrazi za bludom
I životom koji im, ipak, izmiče.
Ne vidi se na izrovanim ulicama, prljavim fasadama ni iz kancelarija partijskih štetočina,
iz limuzina investitora, stranih prijatelja, lažnih šeika i trgovaca počastima i zvanjima;
Tvoj Beograd je jeftin, šljašteći, vulgaran… sav na tuđem jeziku
neprirodno nakalemljen, poput neuspelih silikona tvojih ministarki, savetnica i guvernerki
Plastičan i gumen
Koji više prima tamo gde leđa gube časno ime
nego u srce i um.
Zaudara…
bazdi na neslobodu,
na jelke i jarbole
Kojima pristajy crni nakit
I bele zastave.
Kupola Skupštine koja blješti u bojama bordela
Plavo, crveno, purpur, žuto…
Časno zdanje pretvoreno u mesto opšteg nemorala
(stara grofica u javnoj kući)
U kome se ne trguje telom već nečim mnogo gorim
– komadima zemlje i delovima naroda
Eutanazijom koju slave kao pobedu.
Tvoj Beograd je pun gladnih sinova i kćeri
Koji nijedan kvalitet sem ambicije nemaju.
Oni guraju u sebe i na sebe moju, platu mojih roditelja, penzije staraca i onu mog deteta.
Unapred
Ali glad ih ne napušta – jer to nije glad stomaka, nego fukare.
U mom žive dobrotvori koji žele da ostanu anonimni.
Tvoji autošovinisti se zaogrću humanošću
U tvom Beogradu Srbomržnja je poželjna.
U tvom Beogradu potomci crnokošuljaša ubice oplakuju kao žrtve,
a žrtve nazivaju ubicama
Za ćar.
Tvoji novinari su poluopismeni i pišu po interesu
i diktatu;
Moji životom svedoče ono što napišu.
Tvoji spikeri su mucavi, glumci neuverljivi, umetnici bez nadahnuća
Moje pohode muze.
Tvoji lekari leče “uz čast“ koja šuška;
U mom Beogradu lekari leče kome god lečenje treba
samo za zadovoljstvo koje oseti dobar čovek nakon što nekom ko pati, pomogne.
Moj Beograd se ne vidi,
Ali nisu uspeli da ga izbrišu; samo je skriven.
Neko će doći,
Neko bolji od svih nas i lukaviji od vas
Neko kome je stalo.
Doći će neko naš, ko će oprati ulice
Očistiti institucije
Ko će reći: ,,Ne.“
Znam da će doći neko ko će skinuti sramne crvene fenjere sa skupštinske kupole,
i plave i žute
poslati na smetlište
Skupa sa onima koji su ih postavili
Neko dolazi…

Grey Carter
kishad.wordpress.com

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime