Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je idealno mesto za zaposlenje karijerno i životno neostvarenih sinova, kumova, ćerki, žena, braće, komšija i prijatelja. Interesantno je to što deca većine sadašnjih ili bivših državnih funkcionera ne poseduju nikakve druge kvalitete, osim za diplomatiju.
FOTO: Kurir
Najnoviji slučaj nepotizma je sigurno slučaj guvernerke Narodna banke Jorgovanke Tabaković. Naime, ona je u MSP zaposlila zeta Nemanju Sekickog. On je muž guvernerkine starije ćerke Ivane. Njih dvoje sa bebom o trošku države Srbije trenutno žive u Rimu.
Rade Bulatović, ambasador u Kijevu, zaposlio je blisku rođaku Svetlanu Košutić. Prvo je bila ubačena u BIA-u, pa onda u MSP. Ima diplomatski status i sada je na službi u Kijev, kod Bulatovića, gde je dobila mesto prve savetnice. Dragan Marković, ambasador u Angoli, u MSP je zaposlio svoju suprugu Snežanu Marković. Ona je ranije bila sekretarica.
Milana Bačevića, ambasadora u Kini, savetuju muž i žena. Tatjana Panajotović Cvetković je ministar svetnik, a njen muž, Bojan Cvetković, je takođe ministar savetnik, ali za ekonomske poslove. Sa Brankom Lazarevićem, ambasadorom u Atini, takođe rade muž i žena. Ljubomir Poštić je prvi savetnik ambasadora, a tamo mu je i žena Olivera Poštić.
Darko Tanasković, ambasador pri Unesku, u MSP je zaposlio ćerku Jelenu Tanasković. Unuk književnika Dobrice Ćosića, Nikola radi u MSP. Dragoljub Mićunović je takođe “uglavio” svog unuka u MSP. Nekadašnja šefica kabineta Vojislava Koštunice, Ljiljana Nedeljković, zaposlila je sina Ratomira Milikića, koji je zamenik ambasadora u Strazburu.
U ambasadu u Beču otišla je nedavno i Sanja, ćerka Srđana Šajna, predsednika Romske partije. Pre diplomatije je držala kafanu. Jelena Plakalović, ćerka bivšeg gradonačelnika Kragujevca, Veroljuba Stevanovića, sedi u konzulatu u Njujorku
Ćerka glumca Velimira – Bate Živojinovića, Jelena Živojinović, već deset godina sedi u ambasadi na Kubi.
Vladislav Jovanović, ranije ambasador pri UN, zaposlio je sina Danka Jovanovića, inače po struci pravnika. Ambasador Dragoslav Radenković ubacio je ćerku, a njegov zet takođe tamo radi.
Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS-a i bivši ministar za KiM, zaposlio je sina u MSP-u, i to u vreme kada je Vuk Drašković bio na čelu ovog resora. Rade Drobac, ambasador u Budimpešti, zaposlio je sina, a ambasador Dragan Županjevac, koji je poslednji ambasador Srbije u Atini, u MSP je našao posao za rođenog brata.
Ivan Samardžić, sin Slobodana Samardžića, bivšeg poslanika DSS-a i nekadašnjeg ministra za KiM, primljen je u MSP u vreme dok je ministar bio Vuk Drašković. Nekoliko godina je proveo u ambasadi Srbije u Briselu, a sada je otpravnik poslova u ambasadi u Maroku.
Mirko Stefanović, ambasador u Portugalu, rođeni je stric narodnog poslanika DS-a Borislava Stefanovića koji je ranije bio zaposlen u MSP. Dejan Šahović, šef radne grupe za OEBS, nekadašnji ambasador u Njujorku, Ženevi i Budimpešti, zaposlio je u MSP svog brata Ivana Šahovića. Kuma Vuka i Nataše Jeremić, Maja Raković, radi u ambasadi u Parizu kao prvi savetnik.
Zet Danice Drašković, odnosno, suprug Danine rođene sestre Ljubinke, Ljubomir Mirković trenutno se nalazi na službi u Trstu. Bivši direktor Vojnobezbednosne agencije, Svetko Kovač, zaposlio je ćerku Sanju Kovač u MSP. Ona se trenutno nalazi na službi u Parizu. Sin načelnik Generalštaba Vojske Srbije, Ljubiše Dikovića, Nemanja Diković takođe je zaposlen u MSP.
Sin novinara “Politike”, Boška Jakšića, Pavle Jakšić zaposlen je u MSP. Jakšić je često izveštavao o srpskoj diplomatiji. Ambasador u Parizu, Rajko Ristić, zaposlio je sina u MSP. Supruga bivšeg poslanika DSS-a, Miloša Aligrudića, takođe radi u MSP.
Ovo je samo nekoliko primera nepotizma u Ministarstvu spoljnih poslova. Kako kaže naš izvor iz MSP, velika većina zaposlenih u MSP došla je u to ministarstvo preko rodbinske, rođačke, prijateljske ili stranačke veze. Primljeni su suprotno zakonu i pravilima, a neretko su nestručni za posao koji obavljaju, ne znaju strane jezike, nemaju položene diplomatske ispite, niti imaju diplomatskog iskustva.
Eto ko nas zastupa u inostranstvu.
Teleprompter.rs je ove informacije prikupio od izvora iz Ministarstva spoljnih poslova.
Za sina profesora Samardzica odgovorno mogu da vam kazem da je zavrsio fakultet politickih nauka ( jos dok mu otac nije bio profesor a jos manje javno ime ). Dve godine volontirao bez ikakve nadoknade a potom zavrsio diplomatsku akademiju i magistrirao ( ne na Megatrendu ). Zasto je lose da nas takav potencijal predstavlja u inostranstvu, samo zato sto mu je otac javna licnost? Sramota je trpati takve mlade i sposobne ljude u isti lonac sa onima koji su stvarno dosli putem veze. Kamo srece da imamo sto vise kapaciteta kao sto je profesor Samardzic i njegova deca ali cudno je koliko nekima smeta kada neko studira, radi, i zaposli se iskljucivo iz svojih kvalitta. Nemogu da verujem da smo na takve vrednosti zaboravili?