Dobro je. Treba izdržati još samo nešto više od 24 sata i utihnuće glas Velikog Vođe, koji mi se, čini se, upravo javio i iz vodokotlića.
Kragujevački miting (ili je to bila konvencija) naprednjaka pokazao je, zapravo, pravu sliku ove stranke. Ona se može opisati samo jednom rečju: Laž. Kreativniji bi upotrebili još nekoliko, suštinski, sinonima: Obmana; Manipulacija; Vlastoljublje; Populizam. Nastavite s nabrajanjem.
Ipak, sve se svodi na laž. Sa velikim L. Vučićevu pre svega. Potom i Tominu. Potom i svih ostalih naprednjaka:
Vučić vas je slagao da će u kampanji biti samo desetak dana, jer „ne može duže od državničkih obaveza“. Ravno 30 dana bio je na stranačkim skupovima, a svaku državničku obavezu pretvarao je u stranačku aktivnost. Stara tehnika manipulacije, koju su, istine radi, primenjivali i drugi pre njega.
Tomislav Nikolić (od danas ga više ne zovem master, jer, ipak je lažno predstavljanje krivično delo u ovoj zemlji), slagao vas je da je predsednik svih građana Srbije. Pojavio se na izrazito stranačkoj konvenciji u Kragujevcu. Istina, nije se nasmejao nijednom. I slabo je aplaudirao. Čak iako je njegov naslednik klimao glavom dok je Veliki Vođa govorio. I aplaudirao uzorno. Ne čudim se Tomi Bajčetinskom. Na kraju krajeva, on je savršeno svestan da je njegova politička karijera – u suštini – završena. Iz trećeg puta je postao predsednik Srbije, što je želeo u poslednjih nekoliko godina. Posle toga nema dalje. Naročito ne posle povratka Vojvode od Lisovića iz Haga u zemlju. Njegovo pojavljivanje na ovom skupu je barem potvrdilo ono što sam odavno tvrdio: Nikad Tomislav Nikolić nije bio predsednik svih građana ove države. Nego samo naprednjaka. Najviše onih koji su bili u njegovom taboru.
To koliko puta vas je slagala Zorana Mihajlović u proteklih nekoliko godina, može da se meri brojem laži koje vam je izrekao Aleksandar Vučić.
Isto važi za ostale funkcionere vladajuće stranke. Slagao vas je svaki sitni naprednjački lider na lokalnom ili šta ti ja znam kom nivou da ćete posle izbora dobiti posao, da ćete bolje živeti. Nećete. I nećete. Ni jedno ni drugo. Jednostavno – posla nema. I neće ga ni biti. Osim za minimalac. Toliko plaćaju Kinezi. I ostali „strani investicioni spasioci Srbije“. A u Srbiju su ušli Kinezi kao najveći investitori. Odnos Kineza prema radnicima je tako poznat da je malo reči kojima se može opisati muka kojoj su izložene mnogobrojne osobe koje rade po prodavnicama kod njih širom Srbije.
Sa lažima iz tabora naprednjaka će se nastaviti i posle izbora. Promeniće se poneki akter. Promeniće se rečnik. Smeniće se Kurta i Murta, ali će se, budite sigurni, svakodnevno čuti i dogovarati. Mora to tako. Srpska napredna stranka je odavno postala Društvo sa ograničenom odgovornošću.
Zamolio bih pristalice stranke Aleksandra Vučića da mi logično, bez ostrašćenosti odgovore:
Koliko je koštala kampanja?
Odakle je stigao novac za kampanju (jer ovo što se sluša i gleda prevazilazi sve opcije trošenja novca dobijenog iz budžeta)?
Koliko para je potrošeno na izradu spotova SNS?
Kako to izbori postadoše neophodni i jeftini, i pored svih mera štednje?
Zašto samo za grad Beograd nisu raspisani izbori? Da se ne bi pokvarili neki dilovi i talovi možda?
Koliko je radnih mesta moglo da se otvori parama koje je SNS spucao na kampanju?
Koliko je radnih mesta moglo da se otvori parama koje će biti potrošene na izbore?
Koliko je pomoći trudnicama, deci i siromašnima moglo da bude isplaćeno od tih para?
Koliko je novih partijskih tajkuna nezakonito steklo kapital od kako je Srpska napredna stranka na vlasti?
Da li vi zaista verujete Velikom Vođi i njegovim nosačima torbice i podguznim muvama?
Uskoro će predizborna tišina. Najzad. Onda će nedelja. Biće hladno. Padaće kiša. To nije dovoljno dobro opravdanje da 24. aprila ostanete u svoja četiri zida i ne glasate.
Ne budi lenj. Izađi.
Aleksandar Bećić
