Nikada ne bi rizikovali…

Na osnovu dopisa i priložene dokumentacije poznatog humanitarca iz Amerike, Miloša Šupice, www.koreni.rs su 30. decembra 2012. godine objavili tekst pod naslovom: „Srbi šalju humanitarnu pomoć Šiptarima“. U dopisu koji smo primili od gospodina Šupice nalazile su se činjenice zbog kojih smo, posle ozbiljnog razmišljanja, odlučili da o tome upoznamo javnost.

Prvo pitanje je, da li je prikupljena pomoć otišla tamo i onima kojima je bila namenjena, to jeste, onako kako je „28. jun“ obavestio potencijalne donatore? Drugo je dokument o proceni ukupne vrednosti pošiljke na iznos od 225.000 dolara, dok vrednost koju navodi „28. jun“ iznosi – 1.500.000 dolara! Dakle, razlika u proceni vrednosti ove pošiljke, koja je poslata na Kosovo, nije bila 10, 100 ili 200 hiljada dolara, nego je iznosi neshvatljivih 1.275.000 dolara! http://www.koreni.rs/srbi-salju-humanitarnu-pomoc-siptarima/

Povodom objavljenog teksta, koji možete pročitatu putem gornjeg linka, stigla su 03. januara 2013. godine tri mejla od organizacije „28. jun“. Prvi je potpisala gospođica Aleksandra Tarabić, i ljubazno pitala da li bismo, dok ne stigne od njih odgovor na „netačne tvrdnje“ gospodina Šupice, mogli da skinemo objavljeni članak. Odgovorili smo da to ne možemo, ali da je u završnom pasusu članka naglašeno da smo preneli tvrdnje drugih i naglasili da je gospodin Filipi, predsednik organizacije „28. jun“ dobrodošao sa demantijem. Čestitali smo im i Novu godinu i dolazeće srpske praznike. Drugi mejl je stigao istog dana u 10:46 sa pretnjom da će nas tužili ukoliko ne uklonimo tekst, a u trećem mailu primljenim u 14:51, između ostalog, je pisalo:

„“Sad vam Filip piše. Izvinjavam se sto smo vas zbunili sa više emailova, dosta nas koristi ovaj email. Imam običaj da čestitam srpske praznike ali ne ljudima koji pišu laži o meni. Ozbiljna publikacija nebi okačila takav članak bez provere činjenica. Miloš je mentalno bolesna osoba , tako da ne mogu da ga krivim , ali vi ste dali platformu za njegove lažne stavova. Vidim po odgovoru da ni gospodin Janić nije osoba sa kojom se može normalno razgovarati. Čoveče – ja nemam vremena stobom da se inatim, niti imam vremena da slavim srpski niti ikakve praznike jel moram još 3 kontejnera da pošaljem onoj bedi tamo koja nema šta da jede – a pogotovo nemaju taj luksuz kao mi u Kanadi i Švedskoj da se kurčimo oko ovih gluposti…“

„Jel ti znaš koliko sam ja svojih para, nerava i vremena uložio u sve ovo? izvinjavam se što ti je Nikola poslao ono glupo ‘cease&desist’ pismo, to nije moj stil, ja ne rešavam ovakve stvari tako. ti si okačio članak o meni, sad ja (filip filipi) tebe (gos. janic-a) lepo pitam da ga molim te skineš dok barem ne pročitaš objašnjenje…“…“…“

Nažalost, direktan odgovor, koji bi mogao biti osnov da se posumnja u navode gospodina Šupice, www.koreni.rs nikada nisu dobili. Ali istog dana, 3. januara 2013. stigao je i mejl, otvoreno pismo, koje je „28 jun“ poslao na više adresa, a u kome su, umesto odgovora na tvrdnje gospodina Šupice, sami sebi formulisali i postavljali pitanja i na ta pitanja odgovarali. Navešćemo neke delove iz tog pisma, za koje je uvod napisao Filip Filipi, a u tim delovima koje citiramo, nećemo menjati ni pogrešno napisano slovo, ni zapetu ni tačku. Kao medij koji je preneo navode gospodina Šupice, dužni smo da ukažemo na nelogičnosti i suprotnosti koje su navedene u redovima posle Filipijevog uvoda, a što inicira potrebu da se upitamo da li je sve baš tako, kako nam to predstavlja ova organizacija:

„Poštovani,

Pišem ovo otvoreno pismo svim novinarima i članovima Crkve, a pogotovo svim članovima i donatorima organizacije „28. Jun“. Moja želja jeste da razvejem sve klevetničke falsifikacije koje su izjavljivali neki neinformisani ljudi i štaviše da prosvetlim javnost o žrtvovanju i napornom radu koji su direktno doprineli našem postignutom uspehu. U proteklih 15 meseci, sam lično uložio svakodnevni rad, kao i $30 000 „iz svog džepa“ zarad dva velika projekta – „Boj za Kosovo“ i „Srpske zemlje, srpski rod“. Napornim radom smo uspeli da prevaziđemo neizbežnu sumnju upornošću i rezultatima prethodnog rada. Jedan od najtužnijih momenata, moje tri-i-po mesečne turneje po Severnoj Americi, jeste bio kada me u Nju Jorku neko pitao koju ličnu korist imam od kampanja 28. Jun-a. Ja sam se u Kanadu preselio kao izbeglica rata u Krajini i moja baka je bila sa Kosova. Vodim se svojom povezanošću sa svojim narodom i njihovim, tj. našim mukama – kad bih izgubio želju da im nesebično pomognem, moj život bi ujedno izgubio smisao.

Vrlo sam svestan da je bilo incidenata zloupotrebljenja srpskih humanitarnih kampanja i ogorčen sam na ova sramna dela – što je i razlog osnivanja organizacije „28. Jun“. Ova organizacija je zbog ovoga, vođena , isključivo poštenjem i itegritetom. Uspešno i nepobitno smo inspirisali srpsku omladinu, usmerivši ih na pozitivan put ka pružanju pomoći svojoj braći i sestrama, u rodnoj zemlji“.

„Za sve podržavaoce našeg rada kao i one koji sumnjaju u isti, u narednom tekstu će naći pitanja i odgovore koji služe kao potvrda naše legitimnosti“.

Posle ovih Filipijevih reči dolaze pitanja koja „28. jun“ sam sebi postavlja i na njih odgovara:

Pitanje:

„Da li „28. Jun“ preuveličava vrednost medicinske opreme koju šalje?

Odgovor:

Ne, kontejneri koje šalje „28. Jun“ su preko 12 metara dugački i 5000kg teški. Svaki kontejner nosi preko 3000 različitih vrsti medicinskih aparata i opreme. Mi punimo kontejnere tako da sadržaj svakog moze da služi ličnim potrebama svakog pojedinačnog Centra“.

Koreni su objavili dokument po kome je vrednost ove pošiljke za Gračanicu, o kojoj diskutujemo, procenjena na  225.000 dolara, što je skoro sedam puta manje od 1.500.000 dolara – vrednosti koju je navela organizacija „28 jun“.

Pitanje:

„Da li organizacija „28. Jun“ šalje opremu kojoj je istekao rok trajanja“?

Odgovor:

Ne, sva medicinska oprema i svi aparati koje je organizacija „28. Jun“ poslala su od najvišeg kvaliteta i definitivno im nije istekao rok trajanja. Opremu su proveravali prvo donatori iste, zatim članovi „28. Jun-a“, i na kraju radnici institucije koji  prime pošiljku. „28. Jun“ je osnovana kako bi pomogla Srbima kojima je ta pomoć potrebna, i nikada ne bi rizikovala njihovo zdravlje i dobrobit isteklom ili kompromitovanom opremom“.

Nasuprot prvoj proveri onih koji su donirali opremu, pa posle njih kontroli koju su uradili članovi organizacije „28. jun“ i, na kraju, primaoci pošiljke, www.koreni.rs poseduju dokumentaciju iz koje se jasno vidi da je u pošiljci bilo medicinskih artikala čiji je rok trajanja u momentu kada je pomoć krenula ka Gračanici, bio istekao čak i nekoliko godina. Takođe je interesantno da nikada nismo dobili izdvojeno podatke o novčanim prilozima, uplaćenim na račun organizacije „28. jun“, i o donatora opreme. Da li je taj medicinski materijal zapravo bila donacija, poklon, kako se može zaključiti kada pišu da su „opremu proveravali prvo donatori iste“, ili je ona kupljena, plaćena po pristupačnim cenama?

Pitanje:

„Zašto „28. Jun“ ne prilaže potpunu transparentnost?

Odgovor:

„28. Jun“ je najtransparentnija srpska organizacija na svetu. Dok druge organizacije prilazu otmene grafikone koje pokazuku koliko novca se prima i odakle, ni jedna od njih zapravno ne pokazuje na šta se taj isti novac troši. „28. Jun“ je potpuno transparentna što se tiče pokazivanja toga“.

Nazivati se „najtransparentnijom srpskom organizacijom na svetu“, a istovremeno nedeljama odbijati da se javnosti učini dostupnom lista novčanih iznosa, koji su uplaćeni na račun organizacije, najblaže rečeno, neozbiljno je. „28 jun“, takođe nije nikada naveo, a kamoli da su priložili dokaze, o iznosima koji su isplaćeni za opremu koja se nalazila u poslatom kontejneru. Nismo videli ni neki validan dokument, kojim bi se potvrdila navedena vrednost pošiljke od 1.500.000 dolara.

„Takođe, dok druge organizacije izdavaju plate svojim članovima, „28. Jun“ ne praktikuje to, jer je njen svaki član posvećeni volonter i donator. Dakle, sva promotivna putovanja i troškovi se isključivo pokrivaju „iz džepova“ članova. Više od polovine (~$100,000) prilioženog „28. Jun-u“ od dana nastanka, bile su lične donacije osnivača organizacije. Koliko mi znamo, ni jedna studentska organizacija na svetu nije toliko milosrdna i samopožrtvovana kao naša. Mi nemamo bogate korporacije za donatore, niti primamo donacije iz nekog državnog fonda, ali i sa skromnim budžetom, kao i upornim radom i oštrim umovima, priveli smo kraju polovinu projekta slanja medicinske opreme u vrednosti od $7.5 miliona, Srbima po Balkanu“.

Za ponos i poštovanje su i požrtvovanost i „oštri umovi“ članova ove organizacije, mada je meni lično ovaj deo pisma dosta konfuzan i nerazumljiv. Na „polovinu od 100.000 dolara“ i da su priveli kraju polovinu projekta slanja medicinske opreme u vrednost od 7.500.000 dolara (sedammilionapetstotinahiljadadolara) pisaćemo drugom prilikom. U svakom slučaju, ako je tako kako pišu, treba im od srca čestitati da su (pretpostavljam u akciji „Srpske zemlje – srpski rod“) do danas sakupili oko 3.750.000 dolara, od planiranih 7,5 miliona. Ako je u pitanju već obezbeđena oprema, onda je nejasno zašto, i na šta čekaju? Koji je razlog da tu „polovinu“ ne pošalju odmah Srbima na Balkanu, čije su potrebe konstantne i svakodnevne?

Ali umesto da na portalu www.koreni.rs danas pišemo i čitamo o nečemu što će da bude, ako bude, i što jeste vredno, ili nije vredno onoliko koliko u ovom pismu navode iz „28. juna“, završimo prvo priču zasnovanu na pismu gospodina Šupice. Zar vi, naši mladi sa „oštrim umovima“, ne shvatate da prvo moraju dosadašnji donatori, koji bi opet bili donatori, kao i svi potencijalni budući donatori, da budu ispoštovani? Time biste ispoštovali i sve aktiviste vaše organizacije na terenu, i uklonili biste svaku sumnju u humane razloge za vaš humanitarni rad. Tim pre što je i vama jasno, kako sami kažete i pišete, da je u prošlosti bilo „svega i svačega“ među Srbima.

Pitanje:

„Koji razlog bi druge organizacije i pojedinci imali za širenje klevetničke laži o „28. Jun-u“?

Odgovor: Razumljivo je da će svi imati različite reakcije na prijem relativno nove organizacije, naročito ako javno prikazuje velike uspehe u tako kratkom vremenskom periodu. Takođe, oni koji se odluče da tako javno oklevetaju ime i namere organizacije, nemaju SMISAO OSNIVANJA niti kredibilitet u sebi samima da bi bio pouzdan glas razuma. Na kraju je do presude ljudi u odluci o postavljanju poverenja u koga i šta, mada „28. Jun“ nastavlja da demonstrira plodove našeg rada i srca u svojem stradanju na putu do spasenja“.

Do spasenja, srpska deco, vode mnogi putevi. Jedan od njih je istinit i konkretan odgovor na pitanja i tvrdnje drugih o vama. Ali, sigurno je, ništa dobro ne može da se očekuje ako predsednik organizacije mladih piše o jednom čoveku – koji je decenijama organizovao i slao humanitarnu pomoć srpskim zemljama – da je on „mentalno bolestan“. Gospodin Šupica zaslužuje ogromno poštovanje za sve ono što je uradio za srpski rod, a onaj ko vređa takve ljude, teško će, ili nikada neće, biti prihvaćen kao humana osoba. Kako može čovek, mlad čovek koji je na čelu akcije „Srpske zemlje – srpski rod“, jednom takvom čoveku i Srbinu, kao što je gospodin Šupica, da napiše da bi ga obesio čak i pre onih koji su „trgovali organima kidnapovanih Srba na Kosovu“! A zašto? Samo zato što je taj čovek izneo podatke o tome gde je otišla pomoć (što sada niko ne spori, pa ni organizacija „28. jun“) i zato što je ukazao na postojanje dve različite procene vrednosti te pošiljke?!

Možda je u lavirintu suprotnih pisanja, tvrdnji i podataka, koji su par nedelja dolazili od vaše organizacije, vama, mladim devojkama i momcima danas teško da nađete izlaz na pravi put? Ali, zar vam je zaista neshvatljivo da su predlozi i zahtevi da iznesete precizna objašnjenja za dokumente, dokaze i neke tvrdnje u gornjem tekstu, potpuno logični i opravdani? Zar je toliko teško da se Fili Filipi javno izvini gospodinu Šupici? Da iskreno prizna da su Šupicina pisanja i tvrdnje bile tačne; te da neće da ga veša „pre onih koji su trgovali organima kidnapovanih Srba na Kosovu“. Ili da pruži dokaze da Šupicu treba „vešati“, bez redosleda i upoređivanja sa onima koji su živim Srbima vadili organe i prodavali ih.

I na kraju, da li zaista ne shvatate da neki Filipi, neki Janić, neki Mladenović, ni Šupica koji iza sebe ima između 70 do 80 kontejnera poslatih onima kojima je pomoć bila neophodna, ali i vlasnici i urednici portala koji su objavljivali ova dešavanja (ne znam da li bi hteli da objavim njihova imena) – naravno ni www.koreni.rs – nisu u ovom slučaju i trenutku važni?

Važno je kakvu obavezu treba (i moraju) da imaju svi pojedinci i organizacije koji prikupljaju humanitarnu pomoć. Da se transparentnost ne sastoji u napisanim redovima: „Mi smo najtransparentnija organizacija na svetu“; već u rešenosti da se u javnost iznesu traženi dokumenti i daju korektni i konkretni odgovori na postavljena pitanja. Niko, ko za razliku od vas ima drugačiji sta o tome,  ne mrzi nikoga od vas; pa ni Filipija koji je govorio o mržnji u intervjuu: „Filip Filipi  moćno ime moćne organizacije…“

Počnite sa konačnom izjavom o isteku roka za neke od medicinskih artikala u vašoj pošiljci. Napisali ste da ni jednom od artikala, koje ste poslali u Gračanicu, nije bio istekao rok upotrebe, u momentu kada ste poslali pošiljku, i da vi, citat:

„Nikada ne bi rizikovali nečije zdravlje i dobrobit isteklom ili kompromitovanom opremom“.

Na portalu www.koreni.rs napisao sam suprotno o važećem roku poslate pomoći. A pored te tvrdnje, nikada nisam ni napisao, ni pomislio da vi svesno želite da rizikujete nečije zdravlje i život. Da ponovim šta sam napisao, da ne bi bilo nesporazuma:

Za većinski deo artikala nije naveden datum isteka važnosti, a veliki deo je bio sa rokom trajanja čija je važnost istekla mesecima i godinama, pre nego što je kontejner krenuo na dug put do Kosova i Gračanice. Organizacija, „28. jun“, ili portal www.koreni.rs, neko od nas nije pisao istinu! Ko?

Ni to nije važno, koliko je neophodno i važno da se prekine sa neistinama i modifikovanim polu objašnjenjima, kada su u pitanju ova, i sve druge humanitarne aktivnosti.

Nikola Janić