Niko neće investirati u Srbiju bez podsticaja

0
478

„Nije moguće očekivati da će neko investirati u Srbiju, na ovakvom geostrategijskom položaju, sa ovakvim teškim bremenitim problemima prošlosti, bez podsticaja. I građani moraju to da znaju.”

N1, 12. 4. 2016. godine

Komentar Istinomera

Boris TadicPredsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić tokom kampanje kritikovao je vladu Aleksandra Vučića zbog prevelikih subvencija za otvaranje novih radnih mesta. On se založio za umerenije podsticaje, ali da ih dobiju i domaće kompanije. Umesto, kako je rekao, „nenormalnih 28.000 hiljada evra“ koje su dobile pojedine firme, on je predložio subvencije od osam ili deset hiljada evra.

“Subvencije moraju da se daju, ali ne 28.000 evra”, ocenio je Tadić dodajući da u njegovo vreme fabrike koje su radnicima isplaćivale platu od 20.000 dinara nisu dobijale subvencije od 10.000 evra po radnom mestu, već je taj iznos bio rezervisan samo za visokotehnološke kompanije.

Nije, međutim, tačno da investitori ne bi došli u Srbiju da nije pozamašnih podsticaja o kojima je Istinomer više puta pisao. Naime, Istinomer je pronašao stranog investitora, Simensovu fabriku vetrogeneratora u Subotici koji, zvuči neverovatno, nije želeo da uzme subvencije. Neozbiljno je i da bivši predsednik Srbije, koji je osam godina imao značajne poluge moći, tretira “bremenite probleme prošlosti” kao nešto što je zakucano i nije se moglo unaprediti ne bi li se popravila investiciona klima. Zato predsedniku SDS-a ocena neistina.        

Simensova fabrika vetrogeneratora sve što proizvede, 100 odsto proda na inostranom tržištu. U intervjuu za martovski broj Nove ekonomije, direktor Simensa Srbija Udo Ajhlinger kaže da kompanija trenutno zapošljava dodatnih 230 radnika, a namerava još – bez dinara subvencije. Naime, ova kompanija ne želi tu vrstu pomoći države jer, kako kaže Ajhlinger, biznis mora da bude održiv sam za sebe.

“Ako su mu potrebne subvencije da preživi, on nije održiv”, ocenio je on.

Međutim, u istom intervjuu generalni direktor kompanije koja je jedna od pet najvećih srpskih izvoznika, kaže i da je kompaniji važan poslovni ambijent tj. da investitori ne žele komplikovan sistem PDV-a, komplikovan proces uvoza i izvoza… Investitorima je, prema njegovim rečima, važan i miks poreske politike, stabilnosti, odsustva korupcije i poslovnog ambijenta. Stabilnost, kako je rekao, postoji u poređenju sa periodom od pre 14 godina kad su bile česte promene vlada.

O stanju u ostalim oblastima nije se izjasnio, a nije ni morao pošto brojni izveštaji kredibilnih stranih i domaćih organizacija poput Transparetnosti Srbije, Evropske komisije ili Svetske banke pokazuju da je, recimo, borba protiv korupcije ili reforma pravosuđa ostala na neispunjenim obećanjima datim tokom kampanje 2014. godine, poput onog o rešavanju 24 slučaja spornih privatizacija.

Ako se vratimo na izjavu bivšeg predsednika Srbije, Tadić je zaista u pravu kad kaže da Srbija ima problema, ali na te probleme gore spomenute organizacije godinama upozoravaju, dakle i u vreme vladavine DS, i poslednjih nekoliko godina vlasti SNS-a. Drugim rečima nije problem Srbije geostrateški položaj kako to kaže Tadić, čak naprotiv to je jedan od glavnih aduta za privlačenje kineskog novca koji bi da se približi tržištu EU. Problem su krhke nereformisane institucije, raširena korupcija i birokratija na koje ukazuju izveštaji o konkurentnosti ili uslovima poslovanja. Ovakvim pomeranjem fokusa na geostrateški položaj koji Srbija ne može da bira, bivši predsednik Srbije zapravo smanjuje odgovornost za nereformisanje institucija dok je on mogao o tome da odlučuje, a koje bi značajno popravile poslovni ambijent. Ovako bi neko ko ne zna pomislio: “Šta ćemo, vlast je sve učinila i sistem dovela u red, ali zbog lošeg položaja nam jedino ostaje da nudimo investitorima pozamašan novac”. A tako naivan nije niko.

Prema podacima Istinomera, tokom 2014. i 2015. država Srbija se obavezala da će stranim investitorima na ime otvaranja 13.336 radnih mesta isplatiti 125 miliona evra subvencija.

Politiku privlačenja investitora  uz pomoć subvencija za nova radna mesta, Srbija vodi od 2006, na ideju tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića, o čemu je Istinomer već pisao. Ovu praksu je krajem 2013. godine ukinuo Saša Radulović, tadašnji ministar privrede, navodeći da je to pogrešan način razvoja privrede. Tada je javnost čula da niko ne kontroliše da li su investitori zaista ispunili ugovorne obaveze, a nikada nije urađena ni ozbiljna analiza efekata ove mere.

Međutim, posle duže pauze, Vlada Aleksandra Vučića, u martu 2015. godine donosi Uredbu o uslovima i načinima privlačenja direktnih investicija kojom se opet vraća Dinkićevom receptu subvencionisanja novih radnih mesta. Na subvencionisanje radnih mesta se gleda kao na odgovornu politiku privlačenja investitora.

Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime