Sokolska naraštajska škola na Palićkom jezeru

0
450
Foto: printscreen

Na predlog starešine društva Koste Petrovića uprava sokolskog društva u Subotici odlučila je 1926. da kupi zemljište i podigne letnje vežbalište na Paliću. Zemljište je bilo napušteno, obraslo gustom trskom. Od proleća 1927. sokolsko društvo je pristupilo uređivanju zemljišta. (1) Letnje vežbalište i kupalište Sokolovac nalazilo se u Subotičkom kupališnom rejonu na Paliću. U listu „Sokolski Glasnik” istaknuto je o značaju uređenja Sokolovca “čime ćemo imati na granici otadžbine jednu tvrđavu više.” (2)

Društvo je kupilo jedan deo zemljišta za 40.000 dinara. (3) Podignuta je svlačionica sa 4 odeljenja i zemljište je ograđeno. Leta 1927. na Sokolovcu se vežbalo, igralo i kupalo. Sokoli su radili na uređivanju zemljišta i zaštiti obale. Vojnici su im pomagali 1928. Izgrađena je 1929. betonska obala od 117 metara i u jezeru podignuta skakaonica. Kupljen je još jedan deo zemljišta 1930-1932. za 30.000 dinara. Izbušen je arterijski bunar sa odličnom pitkom vodom, podignut je tuš, parkiralo se, uređena su tri igrališta za odbojku i mesta za sprave; sagrađena je letnja spavaonica sa trpezarijom za letovanje naraštajaca i članova; otvoren je kiosk; uvedeno električno osvetljenje; podignuta kuglana; nepomični stolovi; klupe i letnja kuhinja. Sagrađena je još jedna spavaonica 1934, nekoliko klupa i jedan podrum. Sazidan je u letnjoj kuhinji šporet, cementiran put oko svlačionoca i zasađene su voćke. Površina Sokolovca bila je 1 jutro 197 kv. Hvati, a kupljen je za 70.000 dinara, dok se vrednost svih uređaja cenila na 100.000 dinara. Sem vežbanja priređivane su igranke, pesme, svirke i bratske večeri. Sokoli koji su bili na Palićkom jezeru govorili su : „Sokolovac je naš pravi ponos”. Prvo logorovanje naraštajaca bilo je od 1 do 31 jula 1931.(4)

Društvo Subotica priredilo je 1931. za svoj naraštaj jednomesečno letovanje i školu od 20 učesnika na Paliću (Sokolovcu). Program se delio na tehnički i prosvetni. U okviru tehničkog programa pređen je ceo sokolski program, praktično uvežbanje i sve grane lake atletike. Uvedeno je i veslanje. U okviru prosvetnog programa, pored predavanja iz sokolske istorije, bilo je predavanja iz praktičnog života. Rad naraštajske škole pratili su članovi saveznog prosvetnog odbora i župski načelnik. O letovanju izradio je Prosvetni odbor Saveza sokola dokumentarni film.(5) Početkom tridesetih godina 20 veka filmska sekcija Saveznog prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije snimila je letovanje subotičkog sokolskog društva na Paliću. Film „Letovanje sokolskog naraštaja na Paliću” (16 mm) bio je jedan od prvih dokumentarnih filmova koje je snimila Savezna sokolska filmska sekcija. Film je bio dugačak 240 m, a trajao je 30 minuta. Sem tog filma snimljen je „Letovanje u Paliću“ I deo, dužine 75 m, trajanje oko 9 minuta. Sadržaj filma bio je : Grad Subotica, Stanica, Glavna ulica i Gradska kuća, Pozorište, Spomenik Jovana Nenada, Gradska kuća, Jezero Palić, Obala jezera, Šetalište na Paliću, Sokolovac, Naraštaj na spavanju, Ustajanje, Jutarnja molitva, Dizanje zastave, Jutarnja vežba, Bacanje kugle, Skok u daljinu, Skok u visinu, Skok sa motkom, Vežbe na stolu, Vežbe na krugovima, Trčanje, Bacanje diska, Bacanje koplja, Vežbe na vodi. (6) Sokolsko društvo Subotica održavala je preko leta jednomesečnu školu na Paliću-Sokolovcu. Škola je bila uređena kao logor. Naraštajci su dežurali, kuvali i obavljali ostale logorske poslove. Glavni deo bila su prosvetna, lakoatletska i predavanja iz sokolstva. Škola je počela 10 jula 1933, a završena je 9 avgusta 1933. Na početku je bilo upisano 20, a na kraju 17 naraštajaca. U prosvetnom delu bila su predavanja o građevinama za vežbanje, o suncu i sunčanju, o hrani o piću, o visokom idealu u sokolstvu. (7)

Foto: printscreen

Od 5 do 31 jula 1935. župa Novi Sad održala je II tečaj župske vaspitne škole za predvodnike muškog naraštaja sa taborovanjem. Školu je organizovao i vodio upravnik škole Đoka Stepanov, načelnik subotičkog okružja. Na tečaju su bila 34 učesnika. Predavali su Đoka Stepanov proste vežbe, vođenje odeljenja, sokolski sustav, veslanje, igre i takmičenja; Kosta Petrović, zamenik starešine župe, građevine za telesno vežbanje; Nenad Rajić, starešina sokolskog društva Subotica, idejne osnove sokolstva i istoriju sokolstva; Kosta Lavirac, starešina sokolskog društva Bačka Topola, vaspitanje, štednju, sokolsku organizaciju i taborovanje; lekar dr. Kosta Plavšić higijenu i prvu pomoć; sudija okružnog suda Toma Hristić trezvenost, alkohol i apstinenciju uopšte; Marko Vilić, župski prednjak, vežbe u stroju i na spravama, raznolikosti i laku atletiku; Jovan Mikić laku atletiku; Jovan Memhelcer borilačke vežbe i Franja Kisel plivanje i skokovi u vodu. Održano je 110 časova, od kojih 85 tehnički deo a 25 prosvetni. Za vreme odmora vodili su tečajci razgovore sa predavačima i dobijali potrebna uputstva za svoj sokolski rad. Priređen je jednodnevni izlet u dve grupe u šumu Hajdukovo i prevaljeno je 20 kilometara. Drugarsko ophođenje predavača i tečajaca, zajednička trpeza i spavaonica, kupanje i veslanje, izleti, pesme i šale, činilo je da su se svi osećali kao u jednoj velikoj sokolskoj porodici. Život u školi tekao je po rasporedu : truba je objavljivala ustajanje, onda kupanje u jezeru, zatim trčanje i čas jutarnje gimnastike. Sledio je doručak i spremanje logora, od 8 do 10 časova predavanja, zatim plivanje, veslanje i igre. Ručak je bio zakazan za 13 časova. Posle ručka koji su spremale sestre Darinka Stepanov i Mara Bačlija, bio je odmor, a od 15 do 18 časova nastava. Večera je bila u 18 časova, a zatim su naraštajci diletanti, uz logorsku vatru, na improvizovanoj pozornici pored jezera, izvodili pozorišne predstave, pevali rodoljubive i vesele pesme, zbijali šale sve do 21 časa, kada se polazilo u spavaonice na spavanje. Tečajci su napisali više govora pred vrstom, većinom idejno vaspitnog sadržaja o kojima su na kraju časa za to određeni tečajci dali svoje primedbe. Svi su napisali zajedničku temu: zašto sam soko. Na kraju tečaja priređena su takmičenja iz lake atletike. Na sredini logora bila je istaknuta zastava pred kojom su svakog dana dežurni u školi pre početka nastave dovodili tečajce u vrsti, da je uz sviranje molitve podignu na vrh koplja, a zatim se vršio pozdrav zastavi. U predvečerje dežurni su ponovo dovodili tečajce pred zastavu, da je pozdrave i uz čitanje i zvuke molitve spuste niz koplje. Kada je škola počela svoj rad, u noći 18 jula 1935. pred svitanje, na znak trube, bili su tečajci na nogama. Dat je znak za zbor i tek što su se postrojili pojavili su se u automobilu dva naraštajca Junaka iz Sofije : Živko Gladniški i Ivan Fotinov. Oni su došli u školu kao tečajci u pratnji starešine župe dr. Ignjata Pavlasa. (8) Pri povratku sa Sofijskog sleta, Sokolska župa Novi Sad povela je sa sobom iz Sofije dva naraštajca bugarskih Junaka, koji su uzeti kao pitomci župske naraštajske škole. Pitomci su trebali da provedu predviđeno vreme u naraštajskoj školi o trošku župe i po završenom tečaju trebalo je da se vrate u svoju zemlju. (9) Nakon pozdravnog govora starešina Pavlas upoznao je Junake sa sokolima. Odmah je na vidnom mestu u logoru istaknuta i bugarska zastava uz pevanje bugarske i jugoslovenske himne, a zatim je priređena zakuska. Junaci su se brzo srodili sa sokolima i nastavili sa njima rad u školi. Sokoli su se nadali da će srdačne veze stvorene za vreme tečaja u školi obuhvatiti veće razmere u nastojanju, da se dođe do opštijeg i stvarnog zbliženja dvaju bratskih naroda, i tako ostvare sokolski ideali. Tečaj je završen oproštajnim ručkom na kome je bio i starešina župe dr. Ignjat Pavlas, koji je u svom govoru izrazio svoju radost i zadovoljstvo na uspehu škole, zahvalio se predavačima na njihovom požrtvovanom radu, a tečajce pozvao da nastave svoj rad na ostvarenju uzvišenih sokolskih ideala. (10)

Da Vas podsetimo:  Oko 200 000 Srba uplaćuje i privatne penzije

Sokolska župa Novi Sad odlučila je da se u Sokolovcu održi župska vaspitna škola za predvodnike muškog naraštaja sa taborovanjem. Dve takve škole održane su 1934. i 1935. pod vođstvom Đoke Stepanova. Na sredini logora bila je istaknuta zastava. Bila je pozdravljana svako jutro, pre početka nastave, sa trokratnim „Zdravo!”. Uveče zastava se spuštala i to je označavalo da je dnevni rad dovršen i da se polazi na spavanje. Prva radna škola muškog naraštaja održana je od 10 do 30 juna 1936. Iz svake sokolske župe u školu je primljeno 5 naraštajaca. (11)

U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Slet je počeo saveznim takmičenjima članova i članica 27. juna 1936. na sokolskom stadionu. Sokolska deca i naraštaj stigla su u Suboticu 12. juna 1936. a takmičenja su bila 13 i 14. juna 1936. Sokolski naraštaj i deca posetili su Palić i Sokolovac da razgledaju Banovinski rasadnik, Gradsku ekonomiju, parkove, kupalište i letnjikovac Sokolskog društva Subotica. Razgledali su ustanove Sokolovca i Palića, gde su se okupali. Uveče su se vratili u Suboticu.(12)

Sokolska župa Novi Sad održala je od 16.7.1938. do 5.8.1938. svoju prvu vaspitnu školu za muški naraštaj na taborovanju na letnjem vežbalištu sokola Subotice “Sokolovac” pored obale Palićkog jezera. Škola je otvorena dizanjem zastave i pozdravom uz pevanje sokolske himne “Oj Sloveni”. Školu je organizovao i vodio načelnik župe Milan Teodorović, uz pomoć tehničkih i prosvetnih radnika. U školi su predavali načelnik župe Milan Teodorović (metodika, strojevne vežbe, vežbe palicama i pesničenje); zamenik starešine župe dr. ing. Kosta Petrović (sokolski domovi i vežbališta); župski prednjak Marko Vilić (praktično vođenje, sokolski sastav, plivanje i slobodne grane); lekar dr. Ivo Jonjić (anatomija, fiziologija, higijena i prva pomoć); okružni načelnik Josip Temali (proste vežbe i veslanje); Lajčo Pozderović (skupine, različnosti i igre); poručnik Drag. Smiljanić (nastava gađanja) i starešina Sokolskog društva B. Topola Kosta Lavirac (idejni osnovi Sokolstva, istorija Sokolstva, sokolska štampa, sok. organizacija, trezvenost i alkohol, o štednji, izleti i taborovanja i o vaspitanju). U školi je bilo 32 učenika. Održano je 105 časova. Škola je bila uređena kao internat sa taborovanjem. Posle večere bili su prikazivani filmovi Prosvetnog odbora Saveza SKJ. Osim redovne nastave bila je posebno još i nastava gađanja i odbrambenost. Izlet sa maršovanjem do šume u Čavolju, priređen je 27 jula 1938. Pređeno je 25 kilometara, a poručnik Drag. Smiljanić upoznao je učesnike sa osnovama krokija, čitanja karata i orijentacijom na terenu. Starešinstvo Sokolske čete Čavolj pripremilo je ručak. Posle ručka igrana je odbojka do povratka u školu. Naraštajci su posetili Sokolsko društvo Subotica-stadion, gde su pod vođstvom dr. ing. Koste Petrovića pregledali stadion. Na povratku su razgledali Sokolski dom. Školu su posetili komandant divizije divizijski general Ilija Brašić, sa pomoćnikom brigadnim generalom Milanom Nikolićem, zatim blagajnik župe Mirko Domac, članovi uprave župe Milenko Spernjak i Jovan Crnjanski, koji su izrazili priznanje na dobroj organizaciji škole. Na svršetku škole izvršen je pozdrav zastavi i pevana sokolska himna, a zamenik starešine župe dr. ing. Kosta Petrović pozdravio je učesnike tečaja i zahvalio nastavnicima na njihovom požrtvovanom radu. Zatim je vođa škole Milan Teodorović predao tečajcima uverenja o pohađanju škole. (13)

Da Vas podsetimo:  Šta se promenilo posle posete Makrona

I list prednjaka Saveza Sokola „Soko” izveštavao je o naraštajskoj prednjačkoj školi na Paliću koju je priredila župa Novi Sad od 15.7. 1938. do 5.8. 1938. Istakli su da su u školi bili najbolji naraštajci iz župe. Najviše tečajaca bilo je iz društava Novi Sad i Subotica. U školi su pored sokolstva učili : pripravnu vojničku obuku, plivanje, veslanje, jedrenje, … . Posle napornog rada omladinci su priređivali svake večeri posela. Među tečajcima bio je i jedan gost Čeh iz sokolskog društva Plzenj.U listu je istaknuto da su se svi takmičili da bi mu uzvratili za pažnju koja je bila ukazana sokolima iz Jugoslavije na X svesokolskom sletu u Pragu. (15)

Palić -glavni ulaz/ Foto:printscreen

Sokolska župa Novi Sad odobrila je prilog od 10.000 dinara za uređenje Sokolovca, letovališta sokolskog društva Subotica na Paliću za „Stalnu župsku naraštajsku školu”. U sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću učestvovalo je iz sokolskog društva Vinkovci 6 naraštajaca i to : B. Aničić, D. Bačić, Zv. Ivanović, M. Horn, Antun Gauder i Đ. Martinović. (13) Vinkovački naraštajci pisali su u časopisu župe Osijek „Bratstvo” o svojim utiscima iz škole. Smatrali su da je svrha škole bila da stvori dobre i vredne sokole, „koji će se u svako doba žrtvovati za dobro sokolstva i svoga naroda. „Sokolovac”, kako se zove mesto gde smo logorovali, idealan je kraj za održavanje tih škola….. . U toj školi bilo je zastupano i sokolsko društvo Vinkovci sa svojim naraštajcima. Školu je vodio br. Kujunđić, koji se trudio da nam da što više od svoga velikog … znanja i mi mu se na tome najlepše zahvaljujemo. Rad je bio raznovrstan. Prelazili smo sokolsku ideologiju, organizaciju, povest. Tu se plivalo, skakalo, veslalo. Osim tih grana mi smo imali i nekoliko časova vojne obuke, gađalo se iz vojničke puške. Najviše pažnje posvetilo se radu na spravama i prostim vežbama gde nas je br. Kejo uputio u vrhunsku telovežbu. Ne mogu a da ne pohvalim hranu i kuhanje naše dobre sestre Mare. Veselje i drugarstvo raslo je iz dana u dan. … da će nam onih 21 dan što smo proveli na logorovanju ostati u nezaboravnoj uspomeni. … Mi Vinkovčani smo još pod utiskom toga logorovanja. Svaki put kada se sastanemo na vežbi mi pevamo sve logorske pesme koje su se pevale prilikom naših izleta. Mogu reči da je sve nas dirnulo najviše zadnje spuštanje zastave i kada smo je svi zajednički poneli od jarbola na kojem je ona lepršala kroz 21 dan našega rada svakom su se zamaglile oči od suza. Svega toga mi ćemo se uvek rado sećati. .. .” (16)

Antun Gauder, naraštajac iz Vinkovaca pišući o sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću istakao je da je cilj naraštajske škole : „Naš skupni život u logoru, zapravo školi uređen je tako da svaki ima jednaka prava i dužnosti, upućuje nas na drugarstvo i slogu, … No u porodici mora vladati i poverenje. Mora biti uzajamne ljubavi, ljubavi pune razumevanja za tuđe pogreške, koja zna praštati, … ljubavi, koja povećava međusobno poverenje do maksimuma, koja stvara bratske osećaje i čini od pojedinaca – do nedavno još tuđih jedno drugome — jednu zajednicu i bratsku celinu, jaku i sposobnu da odoleva svima napadima zavidnika i sokolskih protivnika, kojima je naš uspeh trun u oku i koji dobro znaju da ćemo im mi biti najžešći protivnici i najveća prepreka u njihovom razornom delovanju. Stvoriti taku zajednicu cilj je ove naše naraštajske škole.”(17) Kosta Lavirac je u članku „Sokolovac Sokolskog društva Subotica” istakao : „Priroda je izvor zdravlja i najbolja hrana duha i tela; …. S toga nastojmo, da najveći deo našeg sokolskog rada prenesemo u prirodu, na letnja vežbališta, a naročito u proleće i leto, kada je cela priroda u bujnoj vegetaciji… “. (18)

Na Društveno vaspitnoj narodno-odbrambenoj školi za muški naraštaj 14 jula 1940. došli su sem iz subotičkih društava naraštajci iz društava Zemun, Beograd, Osijek, Slavonski Brod, Slavonska Požega, Vinkovci i Sente. Na tečaju je bilo 14 naraštajaca. Tečaj je otvorio komandant mesta brigadni general Dušan Isaković. U svom kratkom govoru istakao je i podvukao važnost i značaj narodno-odbrambenog rada, u prilikama 1940. kada je sva omladina trebala biti spremna da stupi u redove vojske. U ime Matičnog društva tečajce je pozdravio zamenik starešine Ivan Turato, kao i načelnik Josip Temali. Program je obuhvatao : Prosvetni rad, organizaciju, ideologiju i istoriju sokolstva. Tehnički rad, tehnički i praktični deo sa vežbama na spravama, lakom atletikom, plivanjem i veslanjem i Narodno-odbrambeni rad : padobranstvo, obaveštajna služba, služba veze, utvrđivanje, borbena obuka, udarna služba, naoružanje, nastava gađanja i bojni otrovi. Naraštajci su prisustvovali noćnoj vežbi vojske, gde im je prikazan rad u napadu i odbrani. Izvršili su bojno gađanje. Program su sprovodili prednjaci u saradnji sa prosvetnim odborom Matičnog društva i aktivnim oficirima subotičkog garnizona. Po završetku škole održane su utakmice za najboljeg tečajca. Bilo je takmičenje u vežbama na spravama, lakoj atletici, ideologiji, organizaciji, istoriji sokolstva i pismenim zadacima sa sokolskim temama, u narodno-odbrambenom radu, u višem i nižem odeljenju. U višem odeljenju prvo mesto je zauzeo Đuro Hajduk iz društva Zemun-Matica, a u nižem odeljenju Miloš Šećerov iz društva Subotica I “Stadion”. Škola je svečano zatvorena 4 avgusta 1940. Školu je zatvorio izaslanik komandanta mesta konjički potpukovnik Čedomir Riznić i zamenik starešine Matičnog društva Kujunđić Alba, pozvavši tečajce da stečeno znanje usavršavaju u svojim jedinicama. Tečajcima su podeljena uverenja o pohađanju škole i knjige kao poklon Matičnog društva i Pipana Ernesta, pročelnika N.O.O. Župe Novi Sad. (19)

Da Vas podsetimo:  Građani gube poverenje u birački spisak

Uprava sokolskog društva Subotica odlučila je 1926. da kupi zemljište i podigne letnje vežbalište na Paliću. Sokoli su smatrali Sokolovac za tvrđavu na severnoj granici otadžbine. Sokolsko društvo Subotica izgradilo je Sokolovac kao letnju školu i letovalište društva na obalama jezera. Sokolska štampa je izveštavala o radu škole. Pored toga što je Sokolovac služio kao letnje vežbalište pružao je i razonodu. Rad u školi se širio tokom vremena a i sve je više bilo učenika. Sokolska župa Novi Sad je na Sokolovcu otvorila svoju „Stalnu župsku naraštajsku školu”. Škola je bila uređena kao internat sa taborovanjem. Naraštajci su bili iz svih župa Saveza Sokola. Bilo je i čeških sokola i bugarskih Junaka. Pisali su o svojim utiscima iz boravka u Sokolovcu na Palićkom jezeru. Tečaj je 1940. služio za vojnu obuku. Posle Aprilskog rata 1941. sva sokolska društva bila su zabranjena. Posle Drugog svetskog rata nekadašnja škola-tvrđava sokola Sokolovac dodeljena je DTV Partizanu kao “Letnje vežbalište Partizan”.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije


Napomene :

1. Kosta Lavirac, Bačka Topola, „Sokolovac”, „Sokolić”, u Ljubljani, maj 1936, br. 5, str. 158; Kosta Lavirac, „Sokolovac Sokolskog društva Subotica”, „Sokolsko delovanje u Subotici”, Subotica, 1936, str. 80;
2. „Iz Sokolske župe Svetozara Miletića – Novi Sad”, „Sokolski Glasnik”, U Ljubljani, 30 aprila 1927, br. 8, str. 187;
3. Kosta Lavirac, „Sokolovac Sokolskog društva Subotica”, „Sokolsko delovanje u Subotici”, Subotica, 1936, str. 80;
4. Kosta Lavirac, Bačka Topola, „Sokolovac”, „Sokolić”, u Ljubljani, maj 1936, br. 5, str. 158; Kosta Lavirac, „Sokolovac Sokolskog društva Subotica”, „Sokolsko delovanje u Subotici”, Subotica, 1936, str. 80, 81;
5. „Sokolsko društvo Subotica”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 13. augusta 1931, br. 33, str. 6;
6. „Prosvetna propaganda“, „Sokolska Prosveta“, Beograd, mart 1938, br.3, str.91; Saša Nedeljković, „Sokolski prosvetni film”, Bratstvo XII, Beograd 2008, str.191;
7. „Jednomesećna škola za predvodnike muškog naraštaja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8 septembra 1933, br. 36, str. 3;
8. „Vaspitna škola Sokolske župe Novi Sad na Paliću”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 13 septembra 1935, br. 34, str. 4;
9. „Bugarski naraštajci kao pitomci našega Sokolstva”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 23 avgusta 1935, br. 31, str. 1;
10. „Vaspitna škola Sokolske župe Novi Sad na Paliću”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 13 septembra 1935, br. 34, str. 4;
11. Kosta Lavirac, Bačka Topola, „Sokolovac”, „Sokolić”, u Ljubljani, maj 1936, br. 5, str. 158, 159;
12. (Kljć), „Svečani dani sokolske omladine u Subotici”, „Sokolić”, u Ljubljani, juni-juli 1936, br.6-7, str. 168; „S naraštajskim danima otpočele su svečanosti IV pokrajinskog sleta u Subotici”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 19 juna 1936, br. 25, str. 2;
13. Kosta Lavirac, „Naraštajska škola Sokolske župe Novi Sad”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 6 septembar 1938, br. 32, str. 4, 5;
14. „Naraštajska prednjačka škola”, „Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 septembra 1938, br. 7-8, str. 308;
15. „Bratstvo”, Osijek, 15 februara 1939, br. 2, str. 83; „Naš naraštaj čita i piše”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 208;
16. Vinkovački naraštajci, „Naraštajska vaspitna škola na Paliću”, „Bratstvo”, Osijek, august-septembar 1939, br. 9, str. 187;
17. Antun Gauder, naraštajac Vinkovci, „U sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 208;
18. Kosta Lavirac, „Sokolovac Sokolskog društva Subotica”, „Sokolsko delovanje u Subotici”, Subotica, 1936, str. 81;
19. „Uspela naraštajska škola na Paliću”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 30 avgust 1940, br. 35, str. 7;


 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime