Nišlije misle da se ne živi bolje, načelnica Sotirovski kaže “činjenica da je bolje”

0
579
Panorama Niša / Foto:Đorđe Marković (Wikimedia)

Skoro 80% Nišlija je u anketi Južnih vesti imalo negativno mišljenje o boljem životu u gradu poslednjih godina, a čak 55% smatra da se živi gore. Ipak, naprednjakinja i načelnica Nišavskog okruga Dragana Sotirovski, koja je za stranački sajt rekla da se živi bolje, tvrdi da je to činjenica i da pad nezaposlenosti i povećanje prosečne zarade u gradu to dokazuju. Ekonomisti ukazuju da kupovna moć stanovništva demantuje statistike o visokoj plati.

1.151 Nišlija odgovorio je na anketu “Da li se u Nišu poslednjih godina živi bolje?”, a njih 600, što je 55% misli da se poslednjih godina u najvećem gradu juga Srbije ne živi bolje. Naprotiv, oni misle da je gore.

22,33 % anketiranih jednostavno ne primećuje boljitak, a 110 Nišlija ili 9,56% njih je odgovorilo da živi isto.

Bolji život poslednjih godina živi 113 onih koji su odgovorili na pitanje tj. 9,82%. U skladu sa rezultatima ankete bili su i pojedini komentari čitalaca.

Niš je bolje mesto za život samo onima koji postanu članovi SNS-a. Ja kao nestranačka ličnost, iskreno živim gore. Inače nezaposleni IT stručnjak – napisao je jedan čitalac.

Povod za pitanja o kvalitetu života bile su izjave načelnice Sotirovski u stranačkom biltenu, a ona i za Južne vesti potvrđuje svoje mišljenje i kaže da je samo prosečna plata u gradu veća za 14.000 dinara.

Evidentan je i porast prosečne zarade u Nišu za 14.000 dinara. Prosečna zarada je bila dugo 36.000 dinara, sada je 50.262 dinara – kaže Sotirovski.

Iznosi i statističke podatke o stopi nezaposlenost i kaže da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 2015. godine bilo 32.500 ljudi na niovu grada, a sada ih je 23.000. Smanjen je za isti period, kaže načelnica, i broj nezaposlenih u Nišavskom okrugu – sa 48.300 na 35.000.

Da Vas podsetimo:  Kad zamenik “pegla” kaldrmu

Iako je samo prošle godine iz Srbije u zemlje EU otišla 51.000 ljudi, prema mišljenju Sotirovski, to ne utiče u velikoj meri na stopu nezaposlenosti.

Ako poredite broj nezaposlenih i broj zaposlenih po godinama videćete da se srazmerno prate. Smanjuje se dakle nezaposlenost, a povećava zaposlenost. Kada biste u obzir uzimali isključivo faktor migracije, taj statistički podatak bi ostao neobjašnjen jer kada se nezaposleno lice odseli i za 3 meseca ne javi NSZ sa evidencije se skida, ali se istovremeno NE beleži kao zaposleno lice! – naglašava načelnica.

Dodaje i da veći broj zaposlenih proizvodi veći broj ljudi sa prihodima koji troše za hranu, benzin i druge usluge.

Ako pominjete migracije i iseljavanje ljudi, kako se objašnjava mnogo veći broj automobila na ulicama i popodnevni špic u saobraćaju? Čime su to ljudi kupili automobile i čime kupuju gorivo? – kaže Sotirovski.


“Odnos minimalca i cene potrošačke korpe najbolje opisuju životni standard”

Zvanična statistika kaže da je prosečna zarada u Nišu 50.262 dinara, ali je činjenica da je za mnoge Nišlije ova plata i dalje misaona imenica. Doktor ekonomskih nauka Ivana Božić Miljković kaže da prilikom obračuna prosečne zarade treba imati u vidu odnos zaposlenih u javnom i privatnom sektoru.

Statistika kaže da je dvostruko veći broj zaposlenih u privatnom nego u javnom sektoru. Sa druge strane, prosečna zarada zaposlenih u privatnom sektoru je, prema zvaničnim statističkim podacima koji su ovih dana naročito popularni u medijima, dvostruko niža od one koju primaju zaposleni u javnom sektoru. Upravo te visoke plate u javnom sektoru povoljno utiču na obračun prosečne zarade i zahvaljujući njima statistički se prikazuje visok prosek – kaže Božić Miljković.

Ona pojašnjava da podaci o kupovnoj moći stanovništva izraženi kroz vrednost prosečne potrošačke korpe demantuju statistike o visokoj prosečnoj plati.

Da Vas podsetimo:  Autoput zaobilazi Kragujevac

Prema podacima Ministarstva trgovine, vrednost prosečne potrošačke korpe u junu ove godine iznosila je 71.446,88 dinara. Prosečna plata u Nišu iznosi 50.262 dinara. Odnos ove dve brojke najbolje pokazuje životni standard i kvalitet života u našem gradu – objašnjava Božić Miljković.

Doktorka Božić Miljković se, kako kaže, ne bi složila ni sa konstatacijom da su puni kafići i automobili na ulicama pokazatelj rasta životnog standarda.

Tačno je da broj potrošača usluga u kafićima i restoranima ne jenjava, međutim i tu se može postaviti niz pitanja, pre svega o strukturi izvora te potrošnje: da li konzumenti tih usluga troše svoj zarađeni novac ili možda penzije roditelja, povremene honorare ili neku drugu vrstu primanja koja nije iz stalnog radnog odnosa ili vodi poreklo iz neformalnog sektora privrede? – pojašnjava doktorka.

Automobil je, kako kaže, danas preka potreba i “logično je da je ta potreba postala masovna”, a da bi to zaista bio pokazatelj boljeg životnog standarda neophodno je uporediti više podataka – od broja automobila po domaćinstvu, starosti vozila, pa sve do nabavne i tržišne cene.

A. Stankov
Izvor: Južne vesti

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime