O, sklopi usne, ne govori, ćuti

1
501
Tamara Skrozza / Foto: YouTube Screenshot

Ima jedna jako zanimljiva tačka u Kodeksu novinara Srbije. Važna, a nezapažena. Ponekad ključna, a retko poštovana. Da je drugačije, i da uz to novinari većine srpskih medija znaju i poštuju profesionalne norme – predizborna kampanja na Kosovu i način na koji se o njoj izveštavalo u Srbiji, izgledali bi sasvim drugačije nego što jesu.

Radi se o tački 3 Poglavlja 5 u Kodeksu, koja doslovce kaže: „Prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju, jednako je njihovom namernom iskrivljivanju ili iznošenju laži“.

Tim se prećutkivanjem ovdašnji mediji i inače prilično često bave. Objave, recimo, kako je ova ili ona nevladina organizacija dobila XY hiljada evra od XY međunarodne fondacije, a izostave da pomenu da je taj novac upotrebljen za, npr. pomoć socijalno ugroženima, ili za inkluziju osetljivih grupa, itd.

Ili, objave kako je XY političar kriminalac, a „zaborave“ da dodaju kako je taj isti XY bio optužen za kriminal, ali da je sudski dokazano da nije kriv. Ili, recimo, najsvežiji primer: „patriotski“ mediji objavili su kako je glumac Bane Trifunović iscepao srpsku zastavu, „zaboravljajući“ da napomenu: 1) da se navodno „cepanje“ dogodilo u pozorišnoj predstavi; 2) da nije bilo cepanje, već rašivanje u funkciji dramske radnje i konačno 3) da akter uopšte nije Bane (pošto je lik koji je tumačio, tada već bio „mrtav“).

******
Gotovo isti nivo bizarnosti dogodio se i u slučaju kosovskih izbora. Najuticajniji mediji (što znači svi, izuzev nekoliko preostalih, koji ne žive pod šapom aktuelnog režima) danima su se bavili isključivo onim što su o izborima izgovorili Aleksandar Vučić i Marko Đurić, s posebnim akcentom na ono što su izgovorili o političkim protivnicima Srpske liste. Uglavnom su servirane uobičajene teze o izdajnicima, ne-patriotizmu, potrebi za jedinstvom i još jednim „istorijskim NE“.

Da Vas podsetimo:  Izbori u Srbiji – napredna bajka o tamnom vilajetu

Prosečan građanin i medijski konzument iz uže Srbije, koji ni inače ne zna praktično ništa o političkoj sceni Srba na Kosovu, teško da je mogao da se obavesti o bilo čemu drugom: nije se uopšte pominjalo šta će ta i takva Srpska lista, pa i njeni konkurenti, ponuditi biračima – kakvu politiku zastupaju, da li će se baviti bilo čime drugim osim statusom Kosova, kako će se ponašti u parlamentu, kakav im je odnos prema ljudskim pravima, ekonomiji, itd.

Ti i takvi mediji nisu se pozabavili čak ni bazičnim pitanjima: kako i zašto vlast u Beogradu prisvaja Srpsku listu, kakvi su formalno-pravni odnosi između Srpske napredne stranke i njihove kosovske ispostave, da li je moguće i dozvoljeno da predsednik države u toj meri i otvoreno podržava jednu političku snagu na delu teritorije nad kojim više nema kontrolu.

Da se razumemo – ovde uopšte ne ulazim u to da li je normalno da predsednik Srbije izborni trijumf Srpske liste označi kao „svoju najdražu pobedu“, da li je u skladu sa zakonima Republike Srbije da se u zgradi Predsedništva novinarima predstavlja rukovodstvo Srpske liste, da li je prihvatljiv uvredljivi i diskriminatorni rečnik Marka Đurića, koliko čitava ta predstava košta građane Srbije.

Ovde se radi samo o tome da ta pitanja uopšte nisu postavljana u ogromnoj većini medija. Oni su jednostavno „gutali“ neverovatnu količinu „vesti“ koje uopšte i nisu bile vesti, već puki zapisnici onoga što se dešava oko Vučića i onoga što izlazi iz njegovih i Đurićevih usta.

*******

Ni sama nisam bila svesna te čudne „tišine“, sve do pre nekoliko dana, kada sam za FoNet snimala izjavu jedne koleginice s kojom se ne slažem u većini tema, ali koja vrlo razgovetno i jasno ume da objasni svoju poziciju. Ona je rekla da prema njenom mišljenju Beograd ima pravo da se pita i da Srpska lista ne bi ni trebalo da se ponaša autonomno. Podsetila je takođe da u vreme održavanja Dejtonske mirovne konferencije ne bi bilo nikakvog sporazuma, da su se Momčilo Krajišnik ili Radovan Karadžić ponašali autonomno.

Da Vas podsetimo:  Preko podzemlja do svetle budućnosti!

Slagala se ili se ne slagala s tim, bilo mi je dragoceno da čujem takav stav u takvoj formi. Kao što bi bilo dragoceno svakome koga su čak i minimalno zanimali izbori na Kosovu. Umesto toga, u režimskim medijima danima su se prebrojavali izdajnici i patriote, u onim nešto slobodnijim sve se svodilo na Radu Trajković, dok su se tradicionalno šarolike društvene mreže više bavile Mileninim haljinama i šminkom, nego onim što im se dešavalo ispred nosa.

Činjenica je da mi – gde mislim na građane uže Srbije, ali i na one koji žive na Kosovu – zapravo ništa ne znamo ne samo o odnosu SNS-a i Srpske liste, već ni o mogućim rešenjima, raspletu kosovske krize.

Kada ga pitaju, predsednik Srbije odgovara kao one antičke proročice iz Delfa: koje kažu sve, a zapravo ne kažu ništa, i niko od njih ne ode pametniji nego što je bio. Zahvaljujući tom maniru, sad već imamo nekoliko verzija one famozne teze da „ne možemo mi da damo sve, a da ne dobijemo ništa“, da „možemo da razgovaramo samo o kompromisu“ i da će „narod odlučiti“.

Šta bi trebalo da dobijemo? Šta podrazumeva kompromis? Kako će to narod odlučiti i šta će biti pitanje koje će mu se postaviti? Na ta i slična pitanja, predsednik ne odgovara. Ako se i zalomi da ga to neko priupita, umesto odgovora stižu ili salve uvreda, ili – u najboljem slučaju – beskrajni monolog u kome opet nema nikakvog jasnog stava.

Setimo se, uostalom, koliko je vremena prošlo i koliko je novinskog papira utrošeno na priču o razgraničenju za koje niko nikada nije saznao šta tačno znači, ko će se i gde razgraničiti, i kako će sve to izgledati. I posle svega, od te jalove priče ništa nije ostalo.

Da Vas podsetimo:  Smak ili vaskrs polusveta

********

Zadatak medija jeste da pitaju, da budu zainteresovani i radoznali, da svojoj publici prenesu sve informacije – kako bi ispunili svoju osnovnu funkciju i radili u javnom interesu. Kada je u pitanju poslednjih nekoliko meseci, koliko je trajala kampanja pred izbore na Kosovu – totalno su omanuli. Baš kao i u nekim drugim vremenima i situacijama.

Glumac Bane Trifunović je – samo na osnovu pisanja medija – zaradio krivičnu prijavu zbog cepanja srpske zastave koju uopšte nije cepao. Zamislimo onda šta bi tek moglo da se desi na Kosovu, ako mediji nastave da ćute o onome o čemu bi trebalo da izveštavaju, a izveštavaju o onome što je čista politička propaganda i čime uopšte ne bi trebalo da se bave.

Kao da nam nije bilo dovoljno zla.

Tamara Skrozza
Izvor: kossev.info

1 KOMENTAR

  1. Činjenica je da mi – gde mislim na građane uže Srbije, ali i na one koji žive na Kosovu – zapravo ništa ne znamo ne samo o odnosu SNS-a i Srpske liste, već ni o mogućim rešenjima, raspletu kosovske krize.

    Kada ga pitaju, predsednik Srbije odgovara kao one antičke proročice iz Delfa: koje kažu sve, a zapravo ne kažu ništa, i niko od njih ne ode pametniji nego što je bio. Zahvaljujući tom maniru, sad već imamo nekoliko verzija one famozne teze da „ne možemo mi da damo sve, a da ne dobijemo ništa“, da „možemo da razgovaramo samo o kompromisu“ i da će „narod odlučiti“.

    Draga Tamara, vi se izgleda niste nikad bavili politikom.
    Novinar ima pravo da pita a politicar koji je na vlasti pravo da odgovori ili ne.
    Ni jedan ozbiljan politicar u svetu ne iznosi javno sve, posebno kad se radi o interesima od drzavnog znacaja.
    Zamislite da su hrvatski politicari pre ulaska u EU govorili sta im je cilj po pitanju srpskog naroda i srpske imovine, po pitanju prosirenja, nikad nebi postali punopravan clan EU.

    Politicara moras nauciti da slusas, odnosno da slusas ono sto precuti, da citas ono sto ne napise.
    Da ministar Dacic unapred javno iznosi svoje poteze i svoje planove kada ce gde da putuje i lobira za povlacenje priznanja juzne pokrajine, mislis da bi uopste uspeo da postigne jedno povlacenje.
    Politicari nisu tu da informisu o svojim planovima, vec o onom sta su uradili.
    Kad bi od Vucica zavisilo resenje trenutne situacije on bi to davno resio ali, ne pita se Vucic vec narod Srbije a Srbija je i juzna pokrajina,
    Ako pratite politiku svetskih politicara shvaticete, oni nikad u napred ne govore o svojim planovima sem pred izbore a i to upakuju u celofan i ukrase zlatnim masnicama.
    Da su Merkelova i Makron doista prijatelji Srbije i srpkog naroda kako stalno ponavljaju, zar nebi odavno to dokazali povlacenjem priznanja juzne pokrajine kao drugu albansku drzavu.
    Nisu iskreni kao sto nisu iskreni ni ostali politicari drzava koje nam cepaju drzavu a ubedjuju nas da su nasi iskreni prijatelji.
    U politici nema iskrenosti, samo taktitka i interes.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime