Jadna Frederika Mogerini, visoki predstavnik spoljne politike EU. Dok čeka da pozdravi premijere Srbije i Kosova u Briselu ove nedelje, mora da se oseća kao Vinston Čerčil u zaključnim stranicama njegove istorije Prvog svetskog rata gde je napisao: „Kada poplava jenjava i voda nestaje, vidimo dosadne zvonike Fermanaga i Tajrona (Fermanagh and Tyrone ) koji opet izviruju. Konstantnost njihove prepirke je jedna od retkih institucija koje su ostale nepromenjene u kataklizmu koji je zahvatio svet.“ Ima nečeg što liči na Alster (Ulster) u neverovatnoj nesposobnosti Srba i Albanaca da ikada žive zajedno. Srpski premijer Aleksandar Vučić kaže da je „Kosovo kolevka Srbije“, što je isto kao kad bi rekao da je „Normandija kolevka Engleske“, jer je Vilijam Osvajač došao odatle i jer su se velike srednjovekovne bitke između Engleza i Francuza odvijale na poljima Normandije.
Poslednje nadrealno razbuktavanje se desilo oko novog voza koji je trebalo da poveže Srbiju i Kosovo. Umesto da to bude trenutak pomirenja, voz ruske proizvodnje je bio prekriven ogromnim šarenim natpisom „Kosovo je Srbija“ prevedenim na 21 jezik, a unutra su bili posteri srpskih pravoslavnih svetaca i heroja.
To je moglo da bude materijal za strip, osim za srpske nacionaliste, za koje je to bila ozbiljna provokacija. Pošto se njihovi predsednički izbori bliže, ovo je dobar način za jačanje vatrenosti birača kreiranjem još jednog veštačkog sukoba sa Kosovom.
Vučić je dve godine mlađi od predsednika Kosova Hašima Tačija, i daleko od generacija Miloševićevog komunističkog doba. Ipak, konačni mir sa Kosovom se čini nemogućim, čak i ako rat iz 1998-99. godine, za vreme kojeg je pobeglo 900 000 Kosovara van granica, pripada nekom drugom veku.
Srbi ostaju bliski svojoj pravoslavnoj braći u Rusiji i nadaju se da će predsednik Tramp stati na stranu Rusije i srpskih nacionalista protiv ostatka regiona. S druge strane, Tramp možda poznaje potrebu odvajanja od vladavine Beograda zbog svoje treće supruge, Melanije, koja je živela u svojoj rodnoj Sloveniji na početku rata na Balkanu 1990. godine.
Svakako, Kremlj se specijalizovao u podržavanju beskonačnih kršenja granica UN u Moldaviji, Gruziji i Ukrajini, i podržava Beograd u svojim zahtevima za srpski nacionalistički separatizam na Kosovu i u Bosni.
Ali ne leži cela krivica na Srbiji. Na Kosovu takođe postoji jedna jaka nacionalistička partija koja se zove Vetevendosje – Samoopredeljenje. Ona optužuje Tačija i sadašnjeg premijera, Isu Mustafu, da su izdali Kosovo jer su pristali na granicu sa Crnom Gorom, što za kosovske nacionaliste znači da su nenastanjenu kosovsku teritoriju predali Crnoj Gori.
Kosovski nacionalisti iz partije Samoopredeljenja su bacali dimne bombe u kosovskom parlamentu i organizovali proteste koji su na granici nasilja, koristeći vrlo sličnu retoriku kao i tvrdokorni srpski nacionalisti.
Kada je vlada Kosova jasno stavila do znanja da neće dozvoliti da voz sa natpisom „Kosovo je Srbija“ uđe u njenu teritoriju, ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov je podgrejao tenziju opomenom da može doći do „novog oružanog sukoba“ u regionu.
Malo je verovatno da Tramp zna nešto o Kosovu, iako su mnogi republikanci, kao što je senator Džon Mekejn ili bivši potpredsednik Bob Dol – sa kojim se Tači sastao za vreme puta pred inauguraciju u Vašington – velike pristalice Kosova i bliski su sa velikom albanskom dijasporom u Americi.
Ali, ako Putin bude tražio uslugu Trampu u korist Srbije, Zapadni Balkan bi mogao opet da uđe u otvorene sukobe.
Da li Frederika Mogerini može da lupi rukom o sto i zaustavi sve to? Evropska banka za obnovu i razvoj ulaže 9,5 milijardi evra u zapadni Balkan i njen predsednik, sir Suma Čakrabarti, kaže: „Preduzeća će jednog dana ponovo otvoriti zatvorene fabrike na Kosovu i izgraditi nova postrojenja koja će biti pored njih.“
Kosovski Albanci u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj poznati su kao dobri radnici, dobri u poslovanju, i u slučaju Švajcarske, odlični su u obezbeđivanju igrača za nacionalni švajcarski fudbalski tim.
Ali ništa neće zaista funkcionisati sve dok ne bude više pomirenja i uzajamnog priznavanja između Srba i kosovskih Albanaca, i između svih naroda u regionu. Ili su možda osuđeni da kao rimokatolički nacionalisti i protestantski unionisti u Alsteru održavaju „kontinuitet svoje svađe“ za još jedan vek?
Denis Mekšejn je bio ministar spoljnih poslova Velike Britanije nadležan za Balkan 2001-2005. Redovno posećuje region i piše o njemu
Sa engleskog posrbila: Svetlana Maksović
www.stanjestvari
А шта друго очекивати од британског дипломате? Путин и Трамп су „проблем“ за Србе, а Европска банка „улаже“ у Балкан, а посебно у „светлу будућност“ (квази) државе Косова. А да га питамо шта мисли о „геноциду“ у Сребреници? Или о „милосрдном“ бомбардовању Србије? Или о резолуцији СБУН 1244? Или… Право питање је, зар овај простор није могао да садржи нешто боље од британских политичких памфлета?
A što Britanci toliko „brinu“ o Kosovu? Slažem se da je Federika Mogerini jadna ali je ,baš, ne bih žalila a ni u ludilu, tek, upoređivala sa Čerčilom. Da se Britanci i „kobajagi“ Evropljani ne trpaju tamo gde im nije mesto, problema ne bi ni bilo! Cene Albance kao dobre radnike? Bravo! Primite ih u Britaniju. Uživajte. Samo gledajte svoja posla. Daj Bože da nemate vremena za ništa i nikoga drugog osim sebe i svojih problema.
A i rasuđivanje vam je pogrešno, bar o Vučiću. I kakve veze imaju godine sa političkim opredeljenjem? Ne razmišljate ko je tog Vučića, tako naopakog i nikakvog, odgojio. Mada se slažem da on on komunista, ali nije ni nacionalista, on je submisivni globalista. Baš pogodan za vas.
I ,kad govorim o Vučiću, mislim samo na političko opredeljenje. On nema ideološku pripadnost, ni ideološku orjentaciju, već političku. Samo korist i ispunjenje sumanutog (sna) uverenja da je svetska faca, faktor koji o nečemu odlučuje, lik koga će istorija da pamti po „velikim delima“…. Eh, realnost je drugačija. Pitanje je: koliko će Vučićeve zablude koštati Srbe!?!?