Pismo budućem gradonačelniku ako nije gadljiv

2
1022
Nisu ljubimci krivi Foto: Petar Marković / Noizz.rs

Budući gradonačelniče, prvo moram da se zapitam šetate li se ponekada gradom ili se samo vozite od tačke A do tačke B i cipelama iskoračujete isključivo na prostrte crvene staze i tepihe?

Ne bih ni ja šetala ovih dana, pogledajte vreme, mokro, rominja ova kiša kaluđerska, dođe ti da umreš od gladi samo nos da ne promoliš. Ne bih šetala da nemam psa, ali eto imam ga.

Ne znam gde vi živite i kako je u vašem kraju, ali ja sam na Karaburmi. Taj deo grada nikad nije bio baš neka pedanterija, ali nisam bila samo u komšiluku Radim na Dorćolu, pa sam i tuda prošla. Drugarica mi u Rakovici, drugar u Bulevaru, i da ne dužim. Razumete šta hoću da kažem. Šetala sam dosta i imam jednu molbu, da ne kažem očekivanje.

Ime mog grada je odavno izgubilo smisao jer svi znamo da on nikad nije bio baš beo. Ovih dana je pak čini mi se dostigao maksimalni nivo prljavosti, muzgavosti, blatnjavosti, ugovnanosti da ja evo svaki put kad pružim korak ne znam da l’ je manje zlo da uđem u blato, rupu punu vode ili da zgazim u govna ljubimaca koje njihove gazde ponosno ostavljaju kao trofeje jer umazaće se neko drugi, oni znaju gde im ker sere.

Pored svakog kontejnera je rasuto đubre. Ne znam ko to radi i zašto neko vadi otpatke i baca ih po ulici i trotoaru. Imam i jednu zanimljivost za vas.

Levo niz ulicu pet metara od zgrade je počelo s jednim konjem koji je redovno veliku nuždu obavljao baš tu. Nasred trotoara. Prelazim preko i prezrivo frkćem. I on frkće. Parkiran je.

Posle nekog vremena se pojavljuju njegovi vlasnici. Onda dovode i devojku konja. Dovezu ih u paru, letos dok je bilo mnogo vrućina parkiraju ih u hlad ispod onog drveta, pa tu kake i kuliraju, a gazde odu negde. Onda oko osmice kad padne sunce stignu, rasprostru se po travi i na ona njihova kola, a životinje premeste na ulicu. Pevaju. Sećam se dana kad su kolektivno nadmašili sami sebe. Gazde skupile hrpe trave (ne sena) i postavili je na istu tu ulicu kuda jezde automobili, a „konjovi“ ručkaju i kakaju, kakaju i ručkaju. Baš tad sam krenula do Piroćanca da kupim kafu. Nisam prešla ulicu iz inata. Pokušala sam pogledom da uplašim vlasnike konja, a oni zapevaše. Vama budući gradonačelniče verovatno ovo zvuči kao vic, ali meni je muka da se sklanjam od prljavog grada. Ako me pitate šta Vi imate s ljudima koji prave haos – pa imate! Umesto da komunalci idu i naplaćuju kazne baki s cvećem, mogli bi zaista da počnu da naplaćuju svaku bačenu kesu smeća kroz prozor, svaki zalet pljuvačke na ulici, konjska govna tim gazdama za koje su mi onomad komunalci rekli da „nisu njihova nadležnost“. Vlasniku psa koji ostavlja izmet gde stigne – kad ga vide neka ga oderu. I tako mic po mic, čisto da može da se hoda, a da se ne osećaš kao da snimaš „Sutjesku“ ili neki drugi blatnjavi domaći film. Ima li ko malo jači šmrk da drži?

Mogao bi grad i više da se pere. Nemate para za obnavljanje fasada? Ima li neke crkavice za pranje istih? Evo, predlažem one pare što smo od turizma zaradili od Nove godine.

Da li dižete glavu ikada, čak i kada se vozite kolima? Znate li kako lepe zgrade imamo, nevidljive od patine? Greota je.

Eto, ja samo toliko. Nije mnogo. Samo malo higijena, sapun, četka, kazna. Hvala i prijatna Vam šetnja.

Ivana Stojanov

noizz.rs

2 KOMENTARA

  1. Hvala autorki- razumijevanje nebitno!
    Velicanstvena scena- ono sa Konjima i Njihovim Gazdama: trijumf Zivota nad Bolescu! Kakav Kusturica ( u literaturu ne ulazim!). Prijatelj Sergeja Jesenjina opisuje: voz-celik juri; Sergej na prozoru; livada, konji uz prugu, travu pasu; nailaskom voza jedan od njih-Konja- dade se u takmicenje sa vozom; Sergej navija, vristi, skinuo kaput, mase, bodri; konj posustaje, celik pobjedjuje, Sergej lelece, rusi se na pod: celik pobjedio zivot! Ovdje, kod Ivane: Zivot se ruga Celiku; privremeno?- za sada!
    A tek Saucesnici sa Konjima! Kakav izliv Prirode! Stavljati i jedne i druge u bilo kakvu paralelnost sa tzv. gradskim ocima je ruganje Prirodi; uporedjivanje Konja sa njima je ruganje zivotu, jednacenje Zivota sa nistoscu: Konja sa, nedaj Boze!, „G. Ocima“…
    Hvala Ivani.
    A Pas kaki kako mu se kaki…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime