Pored ove beogradske „dame“ prolazimo često

0
1546

Za mnogo toga Srbi, a posebno Beograđani, moraju da budu zahvalni knezu Mihailu Obrenoviću – pa i za izgradnju prve bolnice u glavnom gradu.

Bila je to 1861. godina i knez Mihailo tek što se vratio na presto posle smrti svog oca. Međutim, nekada neiskusan i mlad sada se vraća kao zreo i obrazovan državnik, spreman na reforme i na žestok rad.

Onako kako je radio na polju unutrašnje i spoljnje politike, knez Mihailo je svoju vladavinu posvetio i razvoju svih ostalih oblasti koje bi pomogle bolji život. Osim što je doneo odluku o izgradnji Narodnog pozorišta, ovaj vladar odgovoran je i za to što je Beograd napokon dobio Prvu građansku bolnicu.

Ona je, doduše, postojala već 20 godina (od 1841.) ali kako nije imala svoju zgradu bila je smeštena na nekoliko mesta u gradu – po iznajmljenim kućama.

Knez Mihailo je 1861. godine rešio da otkupi plac tadašnjeg ministra pravde Đorđa Cenića i da ga pokloni opštini, a deo svog placa darovao je i veliki Ilija Milosavljević Kolarac. Bolnica je građena „čak“ na Paliluli, u današnjoj ulici Džordža Vašingtona (nekadašnjoj Vidinskoj) – tada je to bila periferija grada.

Koliko je bio rešen da je vreme da Beograd napokon dobije svoju bolnicu govori i podatak da je knez Mihailo poklonio i dobar deo građevinskog materijala – koji je inače bio namenjen za izgradnju njegovog letnjikovca u Smederevu.

Prikupljali su se prilozi, organizovali su se dobrotvorni balovi sa lutrijom, a u istoriji će ostati upamćen onaj iz 1865. godine. U hotelu „Srpska kruna“ (današnjoj Biblioteci grada Beograda) bal je organizovala kneginja Julija, supruga kneza Mihaila. Tada je sakupljeno više od 1.667 dukata i mnoštvo vrednih poklona, te je tako omogućen početak gradnje.

Da Vas podsetimo:  Nekada se u Mitrovici proizvodilo pivo vrhunskog kvaliteta!

PO UGLEDU NA NAJLEPŠU U BERLINU

Glavni gradski arhitekta Slovenac Jovan Frencl, koji je projektovao i zgradu današnjeg Predsedništva, uradio je projekat i to po ugledu na Jevrejsku bolnicu u Berlinu. Nažalost, nije video zgradu na kojoj je toliko radio jer je preminuo u toku gradnje.

Kamen temeljac položen je u prisustvu kneza, opštinskih odbornika, građana i brojnih uglednih ličnosti krajem juna 1865. godine. Tri godine je trajala gradnja zgrade zidane opekom u obliku nepravilnog slova „T“. Četiri planirana nivoa su napokon svečano otvorena, uz teško obezbeđivanje dodatnih sredstava, 1. maja 1868. godine. Za prvog upravnika postavljen je smederevski i beogradski varoški lekar Jovan (Jan) Valenta, inače Čeh.

BEOGRAD PRVI NA SVETU

Nekoliko godina kasnije, na tom mestu se našao doktor Laza Lazarević koji je otkupio susednu zgradu i otvorio Odeljenje za lečenje staraca, koje predstavlja prvu gerijatriju na svetu. Vlastima je taj potez obrazložio rekavši da „starost nije ni zdravlje ni bolest“ i da je stare ljude potrebno odvojiti.

Iako je po Zakonu bilo previđeno da Opšta državna bolnica ima pet odeljenja, ona je sve do 1889. godine imala svega dva – Unutrašnje i Hirurško, a te godine osnovano je Odeljenje za kožne bolesti i sifilis. Pet godina kasnije osnovano je Očno, zatim 1896. godine Ginekološko, a godinu dana kasnije Odeljenje za bolesti ušiju i guše. Godine 1900. otvoreno je i Odeljenje za dečije bolesti.

Kustos Muzeja srpske medicine dr Budimir Pavlović spominje i da je krajem dvadesetih i tridesetih godina 20. veka bolnica služila kao zatvor.

– Tokom Drugog svetskog rata, u suterenu zgrade smešteno je bilo i bolničko odeljenje zatvora, gde je ležao i narodni heroj Aleksandar Ranković – piše B. Cvejić u članku za „Danas“.

Da Vas podsetimo:  Paraćinac koji je na Sorboni doktorirao kod nobelovke Marije Kiri

DA LI SU SE LAGUMIMA PRENOSILI RANJENICI?

Onako kako je ceo Beograd premrežen lagumima i podzemnim tunelima, tako je i Prva varoška bolnica spojena sa jedne strane sa Rimskim bunarom, a sa druge sa Višnjičkom banjom.

Smatra se da se na neutvrđenoj dubini nalazilo i jezerce pijaće vode, koju je bolnica koristila za svoje potrebe. Inače, dr Pavlovićo objašnjava da su ovi hodnici pod zemljom predstavljali vezu sa bolnicom, kao da su se njima prenosili ranjenici – piše „Danas“.

Kako se širila bolnica, tako se raseljavala. Tokom prve tri decenije 20. veka u novi bolnički krug na takozvanom Zapadnom Vračaru preseljena su sva odeljenja osim Očnog koje je najduže ostalo u okviru „stare bolnice“.

Tek 1983. godine Očna klinika se seli na Vračar, a „stara bolnica“ danas je baš ono što i treba da bude – sedište Srpskog lekarskog društva u okviru kojeg se nalazi i Muzej koji radi u sastavu Muzeja nauke i tehnike.

A.L.

Foto: Wikipedia/Filip Maljković

dnevno.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime