Privid posredovanja

0
297
Foto: printscreen

Kosovski čvor je pred razrešenjem. Kako? Ne zna se! To verovatno zna samo jedan čovek u ovoj zemlji. Pogodili ste i koji – onaj što ga je pre neki dan posetio Trampov lični izaslanik za Kosovo Grenel i sa njim razgovarao u „četiri oka“, nakon čega je za medije izjavio – „Imali smo ozbiljan, otvoren i idgovoran razgovor i to je sve što imam da kažem.“  

E sad, kako to korespondira sa onim što je Patrijarh Irinej samo koji dan pre toga rekao na ceremoniji upriličenoj prilikom uručenja najviših crkvenih odlikovanja – Predsedniku Vučiću Orden Svetog Save Prvog reda, a njegovom generalnom sekretaru Nikoli Selakoviću za odano sasluženje – Orden Svetog Save drugog reda, kako smo iz obrazloženja čuli, za sveukupnu dobrobit koju ovoj zemlji čini, uključujući i očuvanje Kosova, šta god to značilo, to opet samo oni znaju.

Da se ne lažemo, ne može Vučić da sačuva Kosovo i treba mu verovati da je na mukama, jer oni koji su namerili da se to konačno reši – i Evropa i Amerika imaju samo jedan suštinski i glavni uslov – priznanje Kosova kao samostalne džave, što je za onoga ko bi po prirodi stvari to trebao i da potpiše teško prihvatljivo, ne samo zato što je to suprotno ustavu Srbije, već i zato što su on i njegovi pre sedam godina i došli na vlast na krilima politike – Ne damo Kosovo! 

I sad je tu teška diplomatija na delu. I Evropa i Amerika znaju da sem Vučića to niko drugi ne bi ni smeo da potpiše, ne zato što on to želi – on bi najviše voleo da to učine „Đilas, Jeremić i Obradović“, a onda da  ih on optužuje što su prodali Kosovo, pa da na toj platformi, uz pomoć svojih vernih „mobilnih“ glasača obezbedi dugovečnu vladavinu. I zato Zapad veruje i podržava Vučića kao „snažnog evropskog državnika“ – sve dok se ne završi to sa Kosovom, a onda će da se bave pitanjima demokratskih praava u Srbiji, po sopstvenim merilima – živeo sam tamo nekih desetak godina i znam da  ovo ovde nema veze sa onim što oni sprovode kod svoje kuće. 

Vučiću bi odgovarao i format zamrznutog konflikta – to je ovo što uz pomoć Evrope imamo već sedam godina, ali se to ne sviđa Trampu i Amerika je rešila da se umeša, jer istini za volju Kosovo i jeste njihov strateški interes. Da nije tako, ne bi oni svojevremeno zatvorili NATO bazu u Avijanu i tamo izgradili bazu Bondstil, koja zaprema malte ne skoro polovinu Kosova.  

Objektivno, Trampova „tra(m)pava“ demokratija se u Srbiji nikome ne dopada, jer svi se plaše u šta bi to moglo pretvoriti, a to smo već jednom doživeli. Jedino Šešelj laprda u svom stilu da bi mladi trebali da se pripremaju za novi rat. Međutim, i on sam zna da ovde niko za to nije spreman, pa valjda zato to  i priča.

I sad da se vratimo na onu pomenutu tešku diplomatiju. Evropa u želji da ostane u igri, pogotovu sad kad se i Amerika uključila, se konačno opsetila da srpska opozicija bojkotuje parlament, a koji bi to legitimitet eventualne oduke o priznanju Kosova bio ako bi za takvu odluku glasali samo poslanici vladajuće većine uz pomoć neke kvazi opozicije koju predstavljaju Šešelj, Čanak i Čeda Jovanović, pa sada, na samo par meseci pred izbore, šalje svoje emisare da posreduju u razgovorima sa opozicijom, kao da postojeći izborni ambijent može da se promeni u tako kratkom vremenu. 

U prilog ove tvrdnje dovoljno je navesti samo dva njsvežija primera. Svi se slažu da treba ukinuti funkcionersku kampanju – ovi iz vlasti to čak predlažu i kao zaključak, a Vučić na povratku iz Ujedinjenih nacija direktno iz aviona ide u noćnu posetu beogradskim „đubretarima“ – ćistim i doteranim kao da rade u kancelariji i nosi im burek kao „noćni doručak“. 

I drugi primer – svi znaju da su za izbornu kampanju najvažniji mediji, slažu se da su oni pod kontrolom vladajuće partije, nude i tu zaključak o ravnopravnoj zastupljenosti u medijima, a danas, na svečanosti povodom otvaranja vetro parka u Kovinu, reporterima N1 i El Džazire, zabranjen pristup. Navodno, u pitanju je privatni posed investitora iz Abu Dabija,  on ne želi prisustvo tih medija. Jedino se Vučić, kao najhrabriji, „usudio“ da izađe pred zabranjene i u totalno ironičnom, a ozbiljnom stilu, objasnio ovima da on tu ne može ništa da uradi – u zemlji u kojoj je on predsednik, strani investitor krši direktne domaće propise o zabrani diskriminacije medija, a on tu ne može ništa da uradi!

Da je Evropska unija htela nešto stvarno da učini od ove posredničke misije ona ne bi kao posrednike u pregovorima poslala bivše članove evropskog parlamenta Kukana i Flekenštajna i ne bi odabrala da pregovorima predsedavaju osobe koje su i najveći krivci za bojkot skupštine – ptredsednica Maja Gojković i potpredsednik Vladimir Marinković, već bi preuzela ulogu medijatora i prihvatila posredništvo punog kapaciteta, tretirajući ravnopravno obe strane u sukobu, pa u tom smislu najpre sa njima razgovarala odvojeno, a tek potom i u plenumu, a ne da u ulozi posmatrača pasivno sluša prepucavanje sukobljenih strana koje ničemu ne vodi. U pravu su predsetavnici najvećeg opozicionog bloka, Saveza za Srbiju, što su odbili fa učestvuju u takvom posredovanju koje može imati za cilj samo davanje alibija legitimitetu Skupštine koja treba da donese po svemu sudeći već projektovane odluke.  

Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime