Rešenje za Železaru Smederevo

0
683

sartidKada sam radio u državnoj banci JUGOBANKA BEOGRAD, železara u Smederevu se zvala METALURŠKI KOMBINAT SMEDEREVO – MKS i bila je naš komitent.

Jugobanka je bila jedna od banaka koja je učestvovala u njenom finansiranju.

Čitavu dokumentaciju sam pažljivo izučio, jer je taj predmet odnosa sa bankama, koje su činile konzorcijum za finansiranje MKS-a, bio u mom Odeljenju za međubankarske odnose, tržište novca, hartija od vrednosti i odnosa sa Narodnom bankom.

Gestor banka je bila INVESTBANKA i preko nje su išla sva finansijska sredstva konzorcijuma banaka, koje su dobili politički nalog da se saniraju gubici MKS.

Saniranje gubitaka je značilo da su državne banke bile obavezne, shodno odlukama političkih nomenklatura u državi, da svaka banka, što iz svojih ličnih sredstava, što iz prenetih sredstava primarne emisije, prenese kreditna sredstva MKS-u .

MKS je plaćao niske kamatne obaveze, koje su bile daleko od tržišnih kamata, ali glavnicu nije mogao da vraća.

Posle izvesnog vremena, počeli su problemi i sa plaćanjem kamata.

Tada se pribeglo oprobanom modelu kupovine socijalnog mira i zamazivanja očiju javnosti da je Železara likvidna.

Dospele glavnice za otplatu i neplaćene kamate su pokrivane tako da je za isti zbirni iznos, dospelih obaveza glavnica i kamata, banka odobravala nove kredite.

Dug se uvećavao, banka je lažno vodila u svojim bilansima da je Železara uredno izmirivala svoje obaveze.

Proizvodnja je pravila gubitke.

Tako sam 05.12.1989 godine, trgujući novcem na finansijskom tržištu Jugoslavije, dobio naređenje predsednika banke da hitno pustim MKS-u iznos od 10 miliona maraka za premošćavanje nelikvidnosti. Tačnije, za isplatu palata.

Na moje pitanje, zašto jednoj nelikvidnoj firmi, koja nam već duguje 70 miliona maraka, puštamo nove kredite, koje ona, prema mojoj računici, ne može nikako da vrati, usledio je odgovor da je to naredba predsednika.

Kog predsednika? Zar ti nisi predsednik banke?

Našeg predsednika! Ne pravi se blesav!

Ko je to NAŠ predsednik? Ti si jedini predsednik u banci.

Naš predsednik je – SLOBODAN MILOŠEVIĆ!

To je njegova naredba?

Da Vas podsetimo:  Pr(a)vo lice RTS-a

Da.

Kakve on veze ima sa našom bankom? On nije predsednik naše banke? Ne može da nam naređuje šta ćemo mi da radimo sa našim parama.

Nemoj da gubimo vreme na jalovim raspravama, pusti hitno taj nalog. Ljudi treba da prime plate.

Neću!

Molim?!?

Neću da potpišem taj nalog!

Nećeš?!? Moraš da potpišeš!

Ne moram! Potpiši mi naredbu da moram da potpišem nalog. Hoću da imam pismeni trag.

Ti nisi normalan! Neću ništa da ti potpišem! Nalog mora za sat vremena da ode…..

Neću da potpišem! Nađi neka potpiše neko drugi. Odbijam da potpišem!

Ti si lud!

Ludi su oni koji nam naređuju da bacamo novac u bunar bez dna.

Nemoj da me zajebavaš! Potpiši!

Neću! Odbijam da potpišem! Neću više ništa da potpisujem. Napuštam banku!

Tako sam u 9,25 napustio državnu banku.

Nisam mogao da pređem preko svojih principa.

Otišao sam u privatnike.

Šta se promenilo u Železari Smederevo, osim imena.

Ista poslovna logika je ostala do danas.

Podatak da je Železara od svog osnivanja progutala 15 milijardi dolara je zastrašujući.

O banditskoj privatizaciji sam sve već napisao.

I?

Ništa. Svi su namireni. Železara sigurno tone u svoju propast.

Svi gubici ostaju poreskim obveznicima Srbije.

Vlasnici se menjaju, izvlače kapital i dugove ostavljaju državi.

Doveden je strani menadžment pre dve godine, za koje smo tvrdili da su prevaranti, dok ih je premijer Srbije veličao kao najveće stručnjake, napravili su još veće gubitke.

I?

Ništa.

Ti gubici su ostali državi.

Kinezi nisu hteli da prihvate te gubitke.

Kakve su namere Kineza?

Vrlo sam skeptičan prema njihovim namerama.

Čitava industrija čelika je u velikom padu.

Kineska proizvodnja pada i zatvaraju se čeličane u Kini.

Otkuda odjednom ta potreba da se preuzme Sartid?

Nešto se iza brada valja.

Kako je naš premijer i političari poznati kao diletanti na svetskom tržištu, kojima se smeju poslovni ljudi, onda očekujem jako loš aranžman sa Kinezima.

Železara pravi godišnje gubitke od 80-100 miliona evra.

Da Vas podsetimo:  Pismo broju 6

Za toliko ih država subvencionera.

Srbija se zadužuje i novac iz kredita usmerava na gubitaše.

Tako Srbija postaje gubitaš.

To je siguran put da svi propadnemo.

Kada novac dajete iz kredita gubitašima, onda država mora da vraća uzete kredite.

Ali, ne završava se samo na tome.

Država mora da pokriva i nastale gubitke iz proizvodnje.

Šta će nam proizvodnja koja pravi gubitke?

Koji je interes države da pokriva tolike neprestane gubitke?

Političare se vade na 5.500 radnika koji rade u Železari.

To bi, navodno, bio veliki socijalni udar na Smederevo.

I tako se nastavlja pogubna politika zaduživanja i pravljenja dugova.

Sve dok Srbija ne bankrotira.

Bojim se da Železara tada ne završi u sopstvenim pećima.

Neko će istopiti Železaru i staviti tačku na ovu promašenu investiciju.

Šta predlažem?

Šta je rešenje?

Mislim da treba da se napravi naš domaći stručni tim.

Nešto slično što smo imali za RTB BOR.

Tada sam bio koordinator tog stručnog tima.

Uspeli smo da napravimo za 45 dana kompletnu i detaljnu analizu RTB BORA i predložili rešenja kroz Novu strategiju.

Sve što sada rade Kanađani i Amerikanci na području Bora i okolnih opština samo dokazuje ispravnost naše strategije o rudnim bogatstvima koja se tamo nalaze.

Znači, zadatak Stručnog tima je da napravi presek stanja kompanije sa 30.04.2016.

Mora da napravi popis imovine, novu procenu kapitala i finansijski presek svih obeveza.

Stručni tim treba da za analizu tržišta i mora da iznese realan položaj Železare na svetskom tržištu i njene perspektive.

Urađena analiza mora da odgovori – da li Sartid ima perspektivu da sam posluje, bez pomoći države ili nema nikakve više perspektive.

Ako ima perspektive za dalje poslovanje, treba ga ostaviti da to pokaže na tržištu.

Ako nema mogućnosti za dalje poslovanje, ako nastavlja da svake godine pravi gubitke od 100 miliona evra, koje poreski obveznici moraju da pokriju, onda se mora da ide na konzerviranje i zatvaranje Železare.

Bolje da Železara ništa ne radi, nego da pravi gubitke od 100 miliona evra i da traži od države da joj država pokriva te gubitke.

Da Vas podsetimo:  Goran StojičIć o aplauzima

Šta sa radnicima?

Predlažem da se tih 5.500 radnika prekvalifikuje za nove poslove, osim onih koji treba da odu u penziju.

Radnicima koji odlaze u penziju treba obezbediti otpremnine.

Radnici koji mogu da rade, tačan broj će se utvrditi analizom, dobijaju od državnog fonda za razvoj po 50.000 evra kao kredit na 10 godina, bez kamate, koji će im poslužiti da otpočnu novi biznis.

Država će tim radnicima pomoći da se obrazuju za nove delatnosti, da otpočnu neku poljoprivrednu proizvodnju ili neki privatan biznis, koji mora da im obezbedi da od toga posla mogu da žive.

Država može te radnike u prve tri godine osloboditi plaćanja bilo kakvog poreza, sve dok ne stanu na svoje noge i počnu sami da proizvode i žive od nove proizvodnje.

Šta se dobija ovim rešenjem?

Država više ne ulaže u gubitke Železare.

Rešava se trajno sudbina Železare.

Rešava se socijalni problem svih radnika.

Niko ne ostaje na ulici.

Svi su zbrinuti.

Ili odlaskom u penziju i isplatom otpremnine ili pokretanjem privatnog biznisa.

Oni koji rade, umesto da prazne budžet i troše pare poreskih obveznika, pune budžet svojim radom i postaju nezavisni od države i državnih subvencija.

Šta sa Železarom?

Dobro treba sve promisliti i izučiti.

Važno je da ona više ne pravi gubitke.

Važno je da se zaustavi taj negativan trend.

Ako detaljna stručna analiza pokaže da nama Železara trenutno ne treba, neka stoji konzervirana i čeka neka bolja vremena.

Ako boljih vremena ima za Železaru.

Ako se utvrdi da Železara više nema razlog postojanja, onda možemo da se oslobodimo Železare.

Postoje razni načini. To treba tek odlučiti kada se dobro sve promisli i izanalizira.

Kako početi?

Detaljni pregled pacijenta.

Odmah.

Stručni tim domaćih lekara.

Rok 15 dana.

Nakon toga, sve će biti jasno.

Potom sve analize moraju biti javno objavljene.

Fejsbuk stranica Branka Dragaša

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime