Saveti manjina plaše se Pištaljke i javnosti

1
2411
Sa jednog od ranijih sastanaka koordinacije nacionalnih saveta, Fotograf: Savet slovenačke nacionalne manjine

Piše Snežana Đurić

Većina saveta nacionalnih manjina u Srbiji, njih 17 od 21, dogovorila se na tajnom sastanku u Subotici da javnosti uskrati informacije o trošenju novca koji dobijaju iz republičkog budžeta, otkriva Pištaljka.

Ovakav dogovor postignut je na sastanku održanom u junu na kom su predstavnici nacionalnih manjina raspravljali o zahtevima za informacije od javnog značaja koje im je Pištaljka uputila i kojima je traženo da nam dostave informacije o tome kako troše novac dobijen iz budžeta. Sastanku nisu prisustvovali samo predstavnici Makedonaca, Albanaca, Ukrajinaca i Egipćana.

Pištaljka je podatke tražila jer je ranije utvrdila i pisala da Kancelarija za ljudska i manjinska prava ne kontroliše rad nacionalnih saveta, što je rezultiralo i time da predsednik Nacionalnog saveta Roma Vitomir Mihajlović može da pozajmljuje novac u ime saveta i da te dugove ne vraća ili da novcem saveta plaća školarine članovima tog istog saveta. Nakon pisanja Pištaljke da je protiv Mihajlovića pokrenuto više krivičnih prijava zbog zloupotrebe službenog položaja i prevare on je smenjen 19. avgusta ove godine.

Pištaljka je u telefonskim razgovorima sa predstavnicima nacionalnih manjina saznala za sastanak u Subotici pa smo tražili od Nacionalnog saveta Mađara, koji je bio domaćin skupa, da nam dostavi zapisnik sa susreta koji se desio 9. juna. U zapisniku se navodi da su pitanja Pištaljke kojima je tražen odgovor na to šta sve i koga plaćaju nacionalni saveti, okarakterisana kao „veliki problem”. Pravnik mađarskog nacionalnog saveta Emil Lulić obavestio je prisutne na sastanku da ne moraju da odgovore na pitanja Pištaljke i tako ih praktično savetovao da prekrše Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji nalaže da je rad nacionalnih saveta javan.

Pravnik Lulić „smatra da bi novinari trebali odraditi svoj posao i makar uputiti nacionalne savete u informacije koje traže, a ne tražiti celokupnu dokumentaciju u nadi da će među njom biti nešto upotrebljivo”, piše u zapisniku sa ovog sastanka.

Diskusiju o Pištaljkinim pitanjima na sastanku je pokrenula predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Ana Tomanova Makanova, navevši da je zahtev Pištaljke jedan od tri „velika problema“, uz opasnost da se zbog nedostatka novca ugase nacionalna pozorišta i činjenicu da manjine nisu dobile štand na Sajmu knjiga u Beogradu. „Kao treći veliki problem navela je zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja upućen svim nacionalnim savetima od strane portala Pištaljka”, piše u zapisniku.

„Pištaljka je prevara i bezimena grupa građana“

Emil Lulić iz mađarskog saveta rekao je na sastanku da bi novinari Pištaljke trebalo da manjinskim savetima kažu koje informacije traže „a ne tražiti celokupnu dokumentaciju u nadi da će među njom biti nešto upotrebljivo“. „Dodao je da je način na koji portal prikuplja informacije prevara: naime, oni obaveste svaki nacionalni savet o tome da su se jedino oni oglušili o zahtevu novinara, iako je u realnosti samo tri od ukupno 21 nacionalnog saveta dostavilo bilo kakve informacije“, navodi se u zapisniku.

Saša Verbič iz slovenačkog saveta bio je još kreativniji u opisivanju Pištaljke: „To je jedna bezimena grupa građana koja izvršava nečiju političku igru“.

Upravo je Makanova nedavno u medijima kritikovana jer je novac nacionalnog saveta umesto na kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i korišćenje službenog jezika nacionalne manjine potrošila da bi svojim saradnicima kupila zlatni nakit u vrednosti od 400.000 dinara.

Da Vas podsetimo:  Požarevac: Izvršni direktor vodovoda zetu namestio poslove vredne više od 9.000.000 dinara

Predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine Laslo Gence u telefonskom razgovoru objasnio je da ovaj savet nije odgovorio na zahtev Pištaljke jer nema podatke o isplatama koje su izvršene pre njegovog mandata. „Nemački nacionalni savet raspisuje konkurse za dodelu sredstava. Na drugarski kod mene ne može, ja sam Nemac”, rekao je Gence i objasnio da su predstavnici drugih nacionalnih saveta na junskom sastanku negodovali jer su zahtevi Pištaljke stigli mejlom.

„Možda neki nisu mogli da vam odgovore, a možda neki nisu ni hteli. Ne znam kako drugi misle”, rekao je za Pištaljku na kraju razgovora.

Iako pet nacionalnih saveta nije imalo problem da dostavi isplate, posle junskog sastanka nijedan nacionalni savet, slušajući savete Lulića, Pištaljci više nije odgovorio. Do tada smo dobili dokumenta sa isplatama nacionalnih saveta crnogorske, bugarske, makedonske, češke i hrvatske nacionalne manjine. „Mi smo uvek za transparentnost, u suprotnom bi ispalo da nešto lažemo i krademo”, rekao je u telefonskom razgovoru za Pištaljku Stefan Stojkov, zamenik predsednika Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine.

Po isplatama koje su nam dostavili iz tog nacionalnog saveta, novac su u protekle tri godine uglavnom trošili na zarade članova nacionalnih saveta. „Sadašnji saziv bugarskog nacionalnog saveta uveo je praksu da se raspisuju javni konkursi za dodelu sredstava, ranije se to nije radilo”, tvrdi Stojkov.

Page 10 of Podsetnik sa sednice koordinacije Nacionalnih saveta nacionalnih manjina

Page 10 of Podsetnik sa sednice koordinacije Nacionalnih saveta nacionalnih manjina

Kao i bugarski, Pištaljci je podatke o trošenju sredstava dostavio i savet Crnogoraca ali kada smo ih pozvali, oni su opravdavali to što drugi nacionalni saveti ignorišu ovu zakonsku obavezu. „Razgovor o Pištaljci bio je sasvim sporedna stvar na sastanku. Pored silnih obaveza koje imamo, ne možete očekivati da vam neko šalje račun po račun na šta je sve trošio novac”, rekao je Bojan Bojat, član Nacionalnog saveta crnogorske nacionalne manjine.

Da Vas podsetimo:  Castle: Kako srpska vlast manipuliše razumom, a građani za to još i plaćaju

U dokumentima koje nam je ovaj savet dostavio piše da se deo sredstava troši na zarade, putne troškove, poreze, ali i da se novac daje udruženjima koja sredstva dobijaju na javnim konkursima. Ove godine, od oko 13,5 miliona dinara koliko je prihodovao savet, čak 2,3 miliona dinara je plaćeno firmi „O consulting” za emisiju „Luča”. Autor emisije i vlasnik firme je Vuko Martinović, član odbora za informisanje u crnogorskom nacionalnom savetu.

Zbog čega je smenjen Vitomir Mihajlović

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović smenjen je 19. avgusta na redovnoj sednici Nacionalnog saveta, a na njegovo mesto postavljen je Terik Ramadanović. I dok se u medijima pojavila informacija da je smenjen zbog velikog broja krivičnih prijava koje su podnete protiv njega, o čemu je Pištaljka pisala, Mihajlović tvrdi da je smenjen zbog toga što je odbio da članovima nacionalnih saveta plaća „apanažu“. Novoizabrani predsednik saveta Ramadanović za Pištaljku je u telefonskom razgovoru rekao da je Mihajlović mnogo doprineo romskoj zajednici, ali da je narod izgubio poverenje u njega. „Članovi saveta nisu članovi kraljevske porodice, ali gledaćemo da zaposlimo više ljudi u nacionalnom savetu u narednom periodu. Mihajlović je smenjen i zbog krivične prijave, ali i zbog toga što je takav kakav je“, kaže Ramadanović.

Nacionalni savet Makedonaca je, prema dostavljenim podacima, tokom 2014, 2015 i 2016. budžetski novac uplaćivao udruženjima koja su povezana sa članovima nacionalnih saveta. Najviše novca tada je isplaćeno Udruženju građana „Makedonium” čiji je zastupnik Elisaveta Ivanović, koja je istovremeno član nacionalnog saveta Makedonaca od 2010. godine. Ovo udruženje dobilo je za ove tri godine tri puta po 100.000 dinara.

Dok su ostala udruženja od makedonskog saveta dobijala skromnije iznose, uglavnom od 10.000 do 30.000 dinara, udruženjima „Vardar Niš” i „Ilinden-Jabuka” su kao i udruženju „Makedonium” poverena i do tri puta veća sredstva. Zastupnik udruženja „Vardar Niš” u januaru 2014, kada mu je prebačen novac iz nacionalnog saveta, bio je Blagoja Ilijevski koji je takođe dugogodišnji član nacionalnog saveta, a zastupnik udruženja „Ilinden-Jabuka” je Dobre Trajkovski koji je član saveta od oktobra 2014.

Da Vas podsetimo:  Mina iz Krušika pronađena tokom oslobađanja Tripolija

Kancelarija Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava i Budžetska inspekcija Ministarstva finansija ranije su dobijale prijave o sumnji na nezakonito trošenje sredstva makedonskog nacionalnog saveta, ali do sada nisu adekvatno reagovale.

U Budžetskoj inspekciji za Pištaljku su rekli da do sada nisu kontrolisali nijedan nacionalni savet. S druge strane, Kancelarija za ljudska i manjinska prava je odgovorila da su povodom pritužbi na rad makedonskog, ali i saveta nemačke, slovačke, romske i egipatske nacionalne manjine „tražili dopunu dokumentacije kako bi na svaku podnetu pritužbu bilo odgovoreno.”

Agencija za borbu protiv korupcije je za Pištaljku navela da je do sada primila sedam pritužbi na rad nacionalnih saveta i to za savete češke, egipatske, nemačke, rusinske, aškalijske i dve za nacionalni savet slovačke manjine. „U većini je ukazano na nenamensko trošenje sredstava nacionalnih saveta”, piše u odgovoru Agencije, koja dodaje da postupanje po ovim prijavama ili još nije okončano ili je završeno jer nisu pronađene nepravilnosti.

Fotografija Ane Tomanove Makanove preuzeta sa sajta Skupštine AP Vojvodina, fotografija Saše Verbiča sa sajta Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine, fotografija Vitomira Mihajlovića od Medija centra

Ovaj članak deo je projekta „Uzbunjivači protiv korupcije“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

pistaljka.rs

1 KOMENTAR

  1. Било би веома корисно, и то не само за македонску националну мањину већ и за наук осталим мањинама у Р. Србији, сазнати све податке о избору директора НИУ МИИЦ. Наиме, иако се на конкурс за директора пријавило пет кандидата са високом стручном спремом (како и налажу услови конкурса), ипак је изабран кандидат који није доставио ни један документ о стручној спреми, управо с тога што није имао високу стручну спрему! Кандидат који је по Закону о доступности информација од општег значаја тражио копије докумената изабраног кандидата дозвољен је увид у документацију тек након добијања налога од Повереника, који је тај налог издао са 18 месеци закашњења. За то време је нелегално изабрани кандидат уживао сва права која произлазе из те функције, располагао средствима како је сам одлучивао и, наравно, остао на том положају до данас и до даљег. Хвала.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime